Akademija natprirodnih

MESEČEVA LIVADA

Kapci su mi teški, ali osećam kako mi svetlost miluje lice. Otvorila sam polako oči i ugledala Brendona kako sedi pored mene. Bila sam naslonjena na drvetu, i pokrivena jaknom.

" Hej " rekla sam mu.

Pogledao me je umorno, imao je podočnjake i oči su mu bile crvene "Hej"

" Da li si dobro? Šta se desilo?" upitala sam sanjivo.

" Dobro sam, samo sam malo umoran, to je sve. Napao nas je Nejt. Ti si trčala prema meni i udarila glavu, pa si se onesvestila. Da te Nejt ne bi našao, skrivao sam te. Popeo sam se na drvo i sedeo neko vreme tamo. Naravo držao sam tebe. Kada sam bio siguran da je bezbedno spustio sam se dole i ostavio te da spavaš. Celu noć sam sedeo pored tebe i pazio da se Nejt ne vrati. Nisam mogao da odem nazad na Akademiju, bio sam premoren i nisam mogao, naročito ako moram i tebe da nosim."

On je celu noć bio budan i brinuo o meni. Svanulo je, sigurno sam propustila časove. Direktorka ima da bude ljuta na mene. O čoveče, opet sam uprskala stvar. Sigurno ću imati kaznenu nastavu, ne mogu da joj kažem da sam izašla iz sobe u sred noći.

Brendon je ustao i pružio mi ruku "Hajde, moramo da krenemo"

Uhvatila sam ga za ruku " Gde? " i ustala.

" Na mesečevu livadu " nasmešio se "Danas je taj dan. Moraćemo odmah i da nosimo taj cvet Sereni."

" A da se javimo nekome na Akademiji, ne možemo da odemo tek tako. Ne mogu ceo dan da budem odsutna." rekla sam.

" Dobro, vratićemo se na akademiju i javiti se " uhvatio me je za ruku i okrenuo se stavivši je na svoje rame, podigao me je i nosio na krkače. "Ovako ćemo brže stići, drži se čvrsto"

Čvrsto sam ga stegla,a on je potrčao,bio je jako brz. Uspeo je da nadje put do Akademije, nije nam brzo trebalo da stignemo.
Stigli smo kod prozora moje sobe, popeo se bez problem i ušao kroz prozor.
Unutra je bila Lena sa Anikom, gledale su nas iznenadjeno.
Brendon me je spustio, vratila sam mu jaknu.

" Gde si bila celu noć?" zabrinuto me je gledala Lena skočivši mi u zagrljaj.

" Duga priča, a sada moram da idem" došla sam do ormana i uzela čiste farmerice, običnu crnu majicu i duks na raskopčavanje.

" Gde ideš? " upitala je Anika.

" Idem do direktorke, ti dodji do ulaznih vrata kada se budeš presvukla" rekao je i izašao napolje.

Počela sam da se presvlačim, a Lena i anika su stajalenpored mene i čekale odgovor.

" Mesečeva livada. Danas je taj dan." bacila sam prljave stvari na pod.

" ŠTA? Idemo i mi sa tobom" rekla je Anika.

" Ne, ne ide niko. Sigurno je opasno. Vratoću se što pre, vi budite ovde." pokupila sam sa poda odeću i odnela u kupatilo.

" Ali, potrebna ti je pomoć " rekla je Lena.

" Tu je Brendon, on je dobra zaštita i pomoć " nasmešila sam se " Moram da idem, vidimo se sutra "

Izašla sma iz sobe, a one su išle za mnom. Pratile su me u stopu skroz do ulaznih vrata.
Dole me je čekao Brendon i Ian, takodje je i direktorka bila tu.

" Brendon mi je rekao šta je upitanju, i Ian će poći sa vama radi sigurnosti. Znam i sta se sinoć desilo, molim te ne pravi više nikakve gluposti. Prepusti sve meni ja ću da sredim. Ne radi svojevoljno." pogledala je Lenu "Lena je trenirala sa Brendonom, to znam tako da će i ona poći. Dobra je u tome i ima odlične ocene. Tako da će i ona biti tu za tebe. " obratila se zatim Leni " Mogu li da računam na tebe?"

" Naravno " osmehnula se.

" Dobro,možete da idete " rekla je direktorka i krenula nazad u svoju kancelariju.

" Nije fer da vi idete, a da ja čekam ovde " snuždila se Anika.

" Žao mi je, ali tako je direktorka odlučila " rekla sam.

" Ma uredu je " odjednom joj se pojavio osmeh " Budite pažljivi."

" Naravno " nasmejala sam joj se.

* * *

Dok su Brendon i Ian koristili svoje vukodlačke sposobnosti da bi brže stigli na mesečevu livacu, Lena i ja smo koristile naše veštičije. Koristile smo cini za letenje, ali ove su bile malo drugačije od oneih koje sam koristila da pratim narukvicu.
Prošlo je malo više od sat vremena, možda dva sata. Pravili smo tri puta pauzu da se odmorimo.
Na kraju smo stigli u šumu, bila je drugačija od one kod Akademije. Ova je bila nekako drečavo zelena ili je to od sunca. Bila je prelepa i nekako magična.
Pešačili smo na jezero, takodje je tu bio i kameni most na kome je bila mahovina.

" Blizu smo " rekao je Brendon dok smo prelazili most " Još nekih pola kilometara i stićićemo kod spomenika, taj deo ne drugačiji i vedriji od ovog"

Noge su počele da me bole, jedva čekam da stignemo. Išli smo iza Brendona, pratili smo ga jer je on bio naš vodič.
Primetila sam svetlost u daljini i neku vedrinu, nije bilo drveća zato se svetlost videla tako savršeni, jer nije morala da se probija kroz krošnje drveta. To je sigurno to mesto koje tražimo.
Svetlo nam se polako približavali, prvo sto sam primetila je spomenik, bio je prelep, malo dalje se nalazio još jedan isti takav.

Nebo je bilo ljubičasto, sve je bilo tako čarobno. Puno cveća koje još nije procvetalo, to je sigurno taj cvet koji tražim, koji će procvetati. Svetlo je činilo da svaki cvet sija, u raznim duginim bojama. Volela bih da mogu ovde da ostanem. Sve je tako savršeno.

" Ovo je mesečeva livada " rekao je Brendon.

" Tako je lepo" rekla je Lena.

" Možete da razgledate, imamo dosta vremena dok ne procveta cveće. Ali ostanite mi u vidokrugu. Za svaki slučaj. "

" Važi " rekla sam i obratila se Leni "Idemo da razgledamo"

" Idemo " rekla je.

" Vratite se ovde kada završite, mi ćemo vas čekati" rekao je Ian.

" A što ne podjetw i vi sa nama? " upitala sma .

" Samo vi razgledajte, meni se ne ide " osmehnuo mi se povareno Ian.

" Ja znam ovo mesto jako dobro, tako da nije potrebno ponovo da ga razgledam" rekao je Brendon.

Prekrstila sam ruke "Baš ste bezobrazni" okrenula sma se i povukla Lenu prema spomeniku "Idemo mi "

--------------------------------

Nastavak.
Evo uspela sam da ga napišem danas.
Šta kažete, da li je dobro?
😊😊😊😊