Akademija natprirodnih

PROBLEM SA BRENDONOM

Korina P.O.V

Pozdravili smo se sa direktorkom i krenuli. Brendon izgleda malo bledo i nenaspavano.
Tražio je da svratimo do Serene, ali zašto? Neće ništa da kaže, samo je rekao da nije toliko bitno.
Pošto smo pešačili trebalo nam je malo više vremena do Serene, ali smo uskoro stigli. Nije nam ostalo još puno.
Silvio je sigurno rekao sve mom ocu, videćemo da li će nas napasti ili ne.
Ugledala sam Sereninu kolibu i svi smo krenuli prema njoj. Silvio je ovde prvi put, baš me zanima kako će da odreaguje na njega.
Brendon je samo otvorio vrata i ušao u kolibu. Nije ni pozvao Serenu, verovatno ovako uvek upada.
Čula se na spratu buka i koraci, izgleda da je Serena budna.

Pojavila se u bade mantilu, pospana i raščupane kose " Šta će te vi ovde?"

" Brendon je hteo da svratimo pre nego što nastavimo put " rekla sam i ona je pogledala Brendona.

Zenice su joj se raširile i videla sam da je delovala napeto " Podji sa mnom" obratila se Brendonu i krenula na sprat.

On je krenuo za njom " Vi ostanite ovde" obratio se nama i produžio.

" Šta je njemu?" upitala sam ostale zbunjeno

" Ja ne znam" rekao je Ian.

" Ni ja " dosao je Silvio.

" Nešto krije od nas, sigurna sam" prekrstila sam ruke " Leno šta ti misliš? Šta mu je?"

Posmatrala je razne napitke i sastojke koje je Serena imala na polici. Izgleda kao da se udubila u to i nije obratila pažnju na nas.

" Leno?" viknula sam.

" Molim?" trgal se i pogledala me namršteno.

" Šta ti je? Nisi me čula" zabrinuto sam je gledala.

" Izvini. Ja nisam te čula." tužno je rekla.

" Znaš li možda šta muči brendona? Čudno se ponaša" upitala sam.

" Ja stvarno ne znam, sve je bilo uredu sa njim kad sam ovaj, znaš već" postidjeno je rekla i okrenula glavu prema polici.

Čula sam neku viku i neko mumlanje. Izgleda da se Serena i Brendon svadjaju. Baš me zanima o čemu to pričaju. Polako sam počela da se penjem uz stepenice, njihovi glavovi su postajali sve jači i jači. Nisam uspela da čujem u potpunosti svaku reč, ali sam čula pojedine stvari.

" Stvarno si ispaoo budala" cula sam Serenu kako viče " Trebao si da kažeš....." nisam uspela da čujem šta.

" Nisam mogao, ja......." cula sam samo početak rečenice koju je Brendon započeo " Moźda mi nije ostalo....."

Ne razumem, šta mu nije ostalo. O čemu oni pričaju.

" Šta ako saznaju?" upitala ga je Serene

" Neće saznati" rekao je Brendon " Ako mi ti.................., onda ću biti dobro" nisam čula pola rečenice

" Biće ti gore nego........." dodala je Serena vrlo tiho da sam jedva čula početak.

Nije mi ništa jasno. Bolje da se vratim dole inače ima da me primete.
Polako sam sišla niz stepenice i vratila se kod Iana i Silvia. Lena je sada počela da lista Serenine beleške, izgleda da joj je baš zanimljivo ovde.

Odjednom sam čula jak udarac kao da je nešto palo. Popela sam se gore, a ostali su krenuli za mnom.
Videla sam Brendona kako malaksao i bled leži na podu onesvešćen.

" Šta mu je?" panično sam upitala Serenu

" Prvo mi pomozite da ga stavim na krevet" rekla je.

Ian i Silvuo su ga podigli i smestili na krevet. Izgledao je kao da ima groznicu. Počeo je da se znoji i trese.

" On umire" rekla je namršteno gledavši u njega.

" Kako umire, zar mu nije ostalo još dosta vremena" preplašeno sam rekla.

" Nije. Ne znam šta ti je rekao, ali sudeći po njegovom stanju , ostalo mi je još dva dana,možda i manje. Nisam sigurna" rekla je i sela pored njega na krevetu.

Lena je ušla u sobu jer je do sada gledala knjige. Kada je ugledala Brendona prebledela je i oči su joj zasuzile. Približila se i kleknula pored kreveta počevši da plače.

" Dva dana. Ali nemamo vremena da pronadjemo lek za dva dana. Zašto to nije odmah rekao" panično sam šetala po sobi.

" Nije hteo da vas zabrine" rekla je Lena kroz plač.

" Ti si znala za ovo?" besno sam upitala.

" Juče mi je rekao, a i rekao je da ne smem nikome da kažem" nastavila je da plače i uhvatila ga za ruku.

" Šta ćemo sada Korina?" upitao je Silvio.

" Ja, ne znam" nisam mogla da sklonim pogled sa Brendona, odjednom sam počela da drhtim.

Iam mi je prišao i zagrlio me " Sve će biti uredu. Da ne znaš možda neke čini da nas brže tamo odvedu?"

Čini!?
Pa da. Znam šta ću. Drvo života, ono me je teleportovalo do Serene. Možda i može tamo. Zapravo znam da ne može skroz na to mesto jer je pod činima. I samo ja znam kako da ih uklonim, ali može blizu tog mesta.
Kako se toga nisam ranije setila.
Možda možemo brzo da odemo, ali trebaće nam dosta vremena da se vratimo. Možda uspemo da uštedimo nekoliko sati.

" Znam kako možemo da odemo" rekla sam.

" Kako?" upitao je Silvio.

" Moramo da odemo do Drveta života. Zamiliću ga da nas teleportuje. Tako je uradilo prošli put. Znam da to može da uradi." rekla sam.

" Drvo života? Ono je staro i nikada nikome ne pomaže. Odužilo ti se za to što si ga vratila u život. Kao i celu šumu, ali ne znači da će to uraditi ponovo." rekla je Serena.

" Vredi probati. Možda i pomogne" rekla sam.

" Dobro, onda idite tamo. Bolje krenite odmah" rekla je Serena i ustala sa kreveta.

" Ja želim da ostanem sa njim. Ne želim da ga ostavim ovde" plakala je Lena.

" Uredu je. Ostani sa njim" došla sam do nje i zagrlila je " Vratićemo se na vreme. Barem ću učiniti sve da uspem da se vratim na vreme" pustila sam je i krenula prema Ianu i Silviu "Idemo"

Krenula sam dole, a oni su išli za mnom. Izašla sam iz kolibe i stajala napolje, bilo je hladnjikavo, ali je ipak bilo sunca.

" Korina, gde idemo?" upitao je Silvio.

" Idemo do drveta života" rekla sam.

" Mislim da nije mislio na to, već gde je sakriven napitak.?" ubacio se Ian.

Okrenula sam se prema njima i osmehnula " NA SNEŽNOJ PLANINI U KRISTALNOJ PEĆINI".

------------------------------

Imala sam inspiraciju pa sam napisala još jedan deo.
Nadam se da vam se svidja.
Možete da očekujete i sutra još jedan, ako uspem da ga napišem.