Akademija natprirodnih

ŠTA JE ON TO REKAO?

Molim!

Da li je on to upravo priznao svoja osećanja? Najpopularniji dečko u školi je rekao da mu se svidjam. Ne verujem da se to upravo desilo. Znam da ne sanjam, ali ovo deluje kao san.

"Svidela si mi se još prvog dana kada sam te ugledao u učionici"

" O-ovaj j-ja..." počela sam da zamuckujem.

" Ne naredjujem ti da budeš sa mnom, samo sam hteo da ti kažem šta osećam i da ću se boriti za tebe, ako bude potrebno" nežno se osmehnuo.

" Izvini" oborila sam pogled " Što sam vikala na tebe"

" Uredu je " rukom mi je podigao bradu i gledao me pravo u oči.

Pogled mu je bio tako nežan i osećajan, počele su da sijaju na mesečini, kao zvezdano nebo. Polako je svoj pogled spustio na moje usne i počeo da mi se približava.

Spustio je svoje usne na moje , imaju ukus vanile, tako su slatke i meke. Prepustila sam se njegovim poljupcima i uzvratila. Zagrlila sam ga oko vrata i privukla malo bliže sebi. Rukom mi je klizio niz ledja, od čega sam se naježila. Prošla sam mu kroz kosu, tako je gusta i meka. Privlačila sam mu glavu blizu sebi što sam više mogla. Ne želim da ovo ikada prestane, nekako me njegovi poljupci i dodiri teraju da još više žudim za njim. Kao da me je začarao svojim poljupcima, od kojih ne mogu da se oduprem. Osećam se tako sigurno pored njega, ali ne znam zašto mi Ian ne izlazi iz glave. Silviova koza je bila mlaka, kao da polako njegova toplota bledi, postaje sve hladniji. Izgleda da je takva stvar sa vampirima, toplota je izbledela upotpunosti.

Osećam njegovu ruku koja se probija ispod moje majice. Ostajem bez daha, a srce će mi iskočiti iz grudi, dodir mu je tako hladan da mi se koža naježila.

Odjednom sam ga odgurnula i zadihano ga gledala, pokušavajući da dodjem do daha.

Šta ja to radim? Zašto sam dopustila ovo? Kakos am mogla da padnem na njegov šarm. Momci kao on misle da mogu imati svaku devojku, ali mene neće imati. On je loš momak, a svaka devojka voli lošeg momka. E pa ja ne tražim takvog, zato mislim da je ovo loša ideja i da se ne sme ponoviti.

" Izvini,nisam hteo da te uznemirim" rekao je.

" Ja moram da idem " veštački sam se osmehnula i potrčala prema ulazu.

Ne mogu da verujem da sam se prepustila njegovim poljupcima, zašto sam to uradila? Koji sam ja kreten, uvek uradim nešto posle čega moram da se kajem, kao sada ovo.

* * *

Izbegavam Silvia od početka časova. Nemam hrabrosti da ga pogledam u oči, a ni da mu pridjem. Nekako me je sramota, još više nego ranije. Izgleda da ću ga sada izbegavati dok ne završim ovu školu. Ne želim da se sećam onog poljupca, ali mi ne izlazi od glave. To je ipak bio najsavršeniji poljubac koji sam ikad imala. Takodje se I sećam onog najvažnijeg, od same pomisli na to telo počne da mi gori i postanem nervorna zbog njegovog priznanja svojih osećanja.
Čak ne mogu da izbacim onaj poljubac iz glave. Želim da ponovim taj strastven poljubac. Znam da se kajem, ali toliko želim da ponovim to I da se još više pokajem. Ipak je bolje da se kajem što sam uradila nego što nisam.
Ma šta ja to pričam, ne mogu da žudim za njegovim poljupcima. Ne želim da žudim za njima.

Zašto li sam dopustila da me poljubi? Ne shvatam sebe uopšte.Šta da uradim povodom ovoga? Kako ću uspeti da se fokusiram danas na trening kada znam da će on biti tu. Posmatraće me, a ako se budem susrela sa njegovim pogledom izgubiću se.

Napokon se oglasilo zvono, ali sada počinje najgori deo trening.

Uzela sam knjige sa stola i krenula iz učionice, po običaju kao i uvek izašla sam poslednja. Nekako mi se više nije išlo na trening, ali ne smem da ga propustim.