Akademija natprirodnih

IANOVA NEOČEKIVANA POJAVA

Natalija je popila napitak, ali se ništa nije desilo. Još uvek je živa, a i slaba. Možda ne deluje na nju, nije mi jasno.

" Znam da je Brendon umro, znam i gde je bio napitak skriven. Niste primetili Nejta da vas posmatra, a imam vampir i vukodlak. Moglo bi se očekivati da primete osobu u blizini, ali nisu. " pohlepno se nasmejala "Zato misliš da ću i ja. Grdno se varaš, napitak još nije počeo da deluje, ali za to vreme dok ne budem sposobna da se sama borim..." zastala je i pogledala oštro u Nejta " Uradi ono što sam ti rekla"

Nejt nas je pratio!? To nisam primetila. Sta sam drugo mogla da očekujem od nje. Opasnija je nego što sam mislila. Možda su bacili neke čini na njega da ne možemo da ga primetimo. Sigurno je to upitanju.
Šta bi trebao da uradi? Sigurno su isplanirali sve unapred, ali mi nismo, ovo je iznenadni napad za nas.

Nejt se nasmejao i pokazao oštre očnjake, pretvarao se u vukodlaka.
Nisam uspela da ga pratim, tolikom brzinom se stvorio iza mog oca da ga nisam primetila. Kandzama mu je prerezao vrat, krv je počela da šiklja na sve strane. Odjednom me je nešto steglo u grudima i osećala sam se malaksalo i teško, kao da imam neki teret na sebi koji ne mogu da izdržim. Suze su mi navirale na oči, polako ali bolno su klizile niz moje obraze. Pekla me je njihova vrelina bola. Počela sam da se tresem, gledala sam u njegovo nepomično telo koje je ležalo u lokvi krvi. Grudi su mu se dizale i spuštale, primetila sam da je jedva pokušavao da dodje do vazduha. Još uvek je živ, bez oklevanja sam dotrčala do njega i kleknula pored njegove glave. Nik je takodje došao do mene i kleknuo. Jednom rukom me je približio sebi, naslonila sam glavu na njegovo rame, nije plakao, ali su mu se oči sijale. Znam da zadržava suze.
Nisam mogla da ga dotaknem, preplašena sam, vrat mu je bio krvav, takodje mu je krv išla i na usta. Disajni putevi mu se polako zatvaraju od ove količine krvi. Pogled mu je bio pun patnje i bola. Imao je iskrice u očima kao uplašeno mače.

" Ž-žao m-mi j-jje" promucao je " O-oprosti mi"

" Ne govori nista. Razumem sve, hteo si da nas zaštitiš." rekla sam kroz suze.

" O-objasnite majci, molim vas." nakašljao se " Volim vas sve "

" Ne,tata. Ne ostavljaj me." naslonila sam glavu na njegove grudi i plakala. Polako je disao, sve manje i manje.

" Č-čuvaj se" stavio mi je ruku na glavu.

" Nik, brini o sestri. Potreban si joj. Znao sam da će se ovako završiti."

" H-hoću oče" čulo se u njegovom glasu da steže vilicu.

Puls je nestao, nema ga više. Mog oca više nema. Suze su mi se sve više i više slivale niz obraze.

Vrištala sam, a Nik je stavio ruku na moja ledja " Biće sve uredu,Kori. Smiri se"

" Ali, on je mrtav. Naš otac je mrtav" nisam mogla da se smirim.

Nik me je naglo povukao i privukao u svoj zagrljaj. Čvrsto sam ga zagrlila, i plakala. Osećam kako drhti, i njemu je teško koliko god pokušavao da bude smiren, zna da od mene ne može da sakrije.
Kad-tad će početi da plače, znam da je bio ljut na njega, ali ipak ga voli. 
Platiće mi  Natalija za ovo. Kako se samo usudila da kaže Nejtu da ubije mog oca. Platiće mi za ovo.

Iznenada Nik me je podigao u naručje i skočio u stranu. Na tom mestu gde smo bili stajao je Nejt sav uzbudjen i željan krvi,izgledao je zastrašujuće. Izgleda da je pokušao da nas napadne.

" Nećete mi pobeći" rekao je i krenuo na nas, zatvorila sam oči od straha.

Držala sam oči zatvorene, trebalo je već da e stigao do nas. Otvorila sam ih iz radoznalosti i videla ga na zemlji kako leži. Silvio je bio iznad njega i udarao ga pesnicama. Nejt je držao ruke kod glave kao zaštitu od Silviovih napada,zatim je odjednom gurnuo Silvia, a potom zadao udarac nogom.
Silvio je leteo nekoliko metara i pao na zemlju.

" Korina" čula sam Anikin glas. Dotrčala je do mene " Da li si dobro?"

" Nisam" oči su mi se napunile suzama " Moj otav je mrtav. Natalija ga je ubila "

" Oo, Kori. Tako mi je žao " pomogla mi je da ustanem i čvrsto zagrlila.

" Drago mi je da si ovde " rekla sam tužno.

" Ian se još nije vratio?" odmakla se od mene i upitala.

" Nije, ne znam gde je nestao" oborila sam pogled.

" Ne brini,sigurno će se pojaviti." nasmešila mi se " Lena se probudila"

" Stvarno" malo sam se oraspoložila "Kako je ona?"

" Još uvek je utučena, ali će biti dobri. Ne znam da li će doći ovde, samo što se probudila" nasmešila mi se.

" Biće ona dobro. Nadam se" izgovorila sam to i odjednom iznenada pala na zemlju.

Sve ne je boleko od tog udarca, ugledala sam Silvia. Izgleda da je on naleteo na mene. Neće uspeti da pobedi Nejta sam. Potrebna mu je pomoć.

" Izvini Kori. Malo je naporno boriti se protiv ovakio jakog vukodlaka. Nemamo šanse. Potreban nam je Ian" gledao je u Nejta, koji se spremao da ga napadne.

Ugledala sam ga kako se zaleće na Silvia. Deluje snažno, pitam se kako će ga pobediti.
Uhvatio me je u naručje i brzo se odmakao on njegovog napada.
Pogled mi se zaustavio na Nataliju, koja je delovala mnogo gore nego pre. Šta joj se dešava? Deluje još slabije, izgleda da jedva stoji na nogama.
Krv joj je potekla iz nosa, nisma mogla da sklonim pogled od nje.
Silvio me je spustio i primetio da gledam negde, pa je tražio pogledom šta mi je zaokupiralo pažnju. Nejt se stvorio kod nas i uhvatio Silvia i oborio ga na zemlju. Čvrsto ga je stezao za vrat i pokušavao da ga uguši.

" Pusti ga ili tvoja gospodarica umire" podigla sam pogled i ugledala Iana koji drži bodež pod Natalijinim vratom.

Nejt je pustio Silvia i povukao se "Koristiš bodež, a imaš kandje"

Ian se nasmejao " Ne želim da uprljam ruke njenom krvlju".
Natalijin pogled je bio čudan, delovao je iznenadjeno, zašto bi tako gledala Nejta? Zanimalo me je šta ti gleda, pa sam se okrenula prema Nejtu i ostala zatečen prizorom.

------------------------------

Uspela sam da napišem još jedan deo. Nadam se da će vam se svideti.