Akademija natprirodnih

ZAVRŠETAK NAPITKA

Stigli smo kod Serene. Iznenadila sam se kada sam videla koliko je sati. Duh je kriv što smo se zadržali. Sada moramo da završimo napitak što pre. Ostali su kod Brendona, dok sam ja sa Serenom i završavam napitak.

" Kako je on?" upitala sam je.

" Sve je gore. Nisam sigurna da li će preživeti. Dala sam sve od sebe da ga održim u životu." snuždeno je rekla "Snažan je on, ali teško je da se odupreš od moći ovakvog napitka. Ovo su samo nuspojave ako ga popijes."

" Mora da preživi, stigli smo na vreme" rekla sam

" Jeste stigli na vreme, ali pitanje je da li.će napitak da deluje na njega." pogledala me je nežno " Jesnu stvar ti nije rekao."

" Šta?" napeto sam je gledala, moram da znam šta je upitanju. Šta mi nije rečeno?

" Napitak, on...bije sigurno da će delovati. Može da se desi i da ga ubije, a ne da mu pomogne. Sve jedno i da popije napitak, može da umre kao i da ga nije popio. Kada je gotov, napitak je jači." sklonila se od stola "Biće gotov za koji minut, tada ćemo videti šta će biti."

Ne mogu da verujem. Brendon može da umre i ako popije napitak. Ali, nema šanse da se to desi. Mora da preživi. Ne sme da umre. Neću nikome reći za ovo, za sada ću to držati po strani i čekati da vidim kako će napitak da deluje na njega. Sve što mogu je da se nadam da će uspeti, a ako ne uspe, kriviću samu sebe zbog toga. Ali i da ga ne popije,umro bi.
Mogućnost da preživi je pola-pola. Biću optimista i biti ubedjena u to da će preživeti. Samo mogu da zamislim kako je Leni. Nisam je videla od kada smo stigli. Pored Brendona je od kada smo mi otišli. Nisam znala da joj se toliko svidja, izgleda da joj je baš teško.
Moram ovde da ostanem dok napitak ne bude gotov, treba da se čeka nekoliko minuta pre nego što se sjedini sa preostalim sastojkom.
Gde li je otišla Serena?
Naslonila sam se na sto i gledala u bočicu sa napitkom. Ne izgleda ni malo drugačije, ko da nije dodato ništa u tu bocu.

" Napitak je gotov" vratila se Serena.

" Ali nije ništa drugaciji od onog sto sam donela, izgleda potpuno isto" gledala sam zbunjeno u bocu.

" Ne treba da se promeni, samo ima stalno dejstvo" uzela je bočicu sa stola i sipala malo u epruvetu " Ovo će mu biti dovoljno. Ostatak ostaje kod tebe, ti ćeš se postarati da boca ostane na sigurno" uputila se na sprat kod ostalih.

" Dobro, čuvaću je što dalje od Natalije" krenula sam za njom.

Popele smo se na sprat i ušle u sobu gde je bio Brendon. Kada sam ga ugledala bio je bled i imao podočnjake, jedva je moglo da se primeti da diše, grudi su nu se jedva izdizale, samo da nismo zakasnili i da je ono što mi je Serena rekla nefačno, samo da ga napitak ne ubije. Izgleda da mu je sve gore, zapravo izgleda gore nego što je bio kada smo otišli.
Tako mi je teško zbog njega, veoma he dobar prijatelj koji ne štiti.
Lena je stajala pored kreveta na kome je ležao Brendon, bila je bleda i imala je crvene oči od plakanja. Izgleda da se nije pomelara odavde.
Pogledala me je veoma tužni i oči su joj se punile suzama, prišla sam joj i zagrlila je.
Kraicckom oka sam primetila da je Serena sipala napitak Brendonu u usta, a zatim se odmakla od njega i posmatrala ga u nadi da će biti sve uredu sa njim. Po njenom pogledu bila je napeta i nervozna, nije znala šta će se desiti.
Stajale smo i gledale,uhvatila sam Lenu čvrsto za ruku. Sada joj je potrebna podrška.
Čula sam blagi izdah i pogledala u Serenu koja je gledala u Brendona raširenih očiju. Prišla mu je i opipala puls na vratu. Srce mi je bervozno kucalo i stezalo imala sam odećaj da ću izgubiti ravnotežu.

Stegla je vilicu i izgovorila kroz zube "Žao mi je, ali ne mogu da mu nadjem puls."

Čvrsto sam stegla Leninu ruku, osećam kako drhti. Odjednom je pala na kolena i počela da plače. Klekla sam pored nje i zagrlila je.

" N-ne r-razumem, ali o-on...." givorila je kroz jecaj.

" Žao mi je, nije bilo sigurno da li će preživeti ako popije napitak." pocela sam da drhtim, nisam bila upravu.
Mislila sam da će preživeti.

" Odvedite ih nazad na Akademiju, a Brendonovo telo će za sada ostati ovde." obratila se Ianu i Silviu "Korina, tebi moram da dam nešto pre nego što odeš"

Pustila sam Lenu i pomogla joj da ustane. Ian i Silvio su dosli do nas, ali se Lena odjednom onesvestila. Silvio je uhvatio i podigao u naručje " Ja ću da krenem, a vi me stignite kada završite sa Serenom".
Izašao je iz sobe i otišao.

" Idemo " uhvatio me je Ian za ruku i povukao prema vratima, htela sam da se okrenem i pogledam Brendona "Ne radi to, bolje nemoj"

* * *

Sedela sam u sobi na svom krevetu.
Lena je još bila bez svesti. U sobi su bili i Anika i Silvio, skoro će mrak, sunce počinje da zalazi.
Potrebno mi je društvo sada, ne znam gde je Ian otišao. Rekao je da mora do direktorke, ali šta radi tako dugo kod nje?

" Žao mi je Lene, sigurno joj je jako teško sada" rekla je Anika koja je sedela pored mene.
Silvio je stajao pored Leninog kreveta i gledao u Aniku i mene, zapravo više u mene.

" Sigurno jeste" oborila sam pogled.

Anika me je zagrlila " Hoćeš da ti donesem toplu čokoladu? Sigurno će ti prijati." osmehnula se i ustala.

" Hvala ti " izgubljeno sam rekla.

Čim je izašla napolje Silvio mi se približio i stao ispred mene. Podigla sam glavu da bih mogla da ga vidim. Gledao me je zabrinuto svojim zelenim očima koje mogu da te očaraju. Spustio je ruku na moju i čvrsto je stegao, a zatim me naglo povukao, tako jako da sam ustala sa kreveta i naletela na njega. Bila sam mu naslonjena na grudi. Pustii mi je ruku i čvrsto zagrlio. Osetila sam onaj poznati jak miris vanile koji me je opijao.

" Potreban ti je zagrljaj, zar ne?" fiho mi je šapnuo.

" Jeste" prošaputala sam ga i zagrlila.
Znam da bi se Ian naljutio, ali mi je stvarno potreban čvrst zagrljaj.

Jak udarac u prozom me je naterao da se trgnem. Staklo je bilo razbijeno i svuda rasuto po podu.

Ugledala sam Nejta koji je ušao kroz prozor, pokvareno se nasmejao "Gospodarica Natalija vas traži, bolke vi bilo da se pojavite u bašti. Ili će on umreti" čim je to rekao izašao je kroz prozor i otišao.

---------------------------------------

Nastavak.
Šta kažete? Da li ste ovako nešto očekivali.
😊