Akademija natprirodnih

ŠUMA STRAHA

5. maj 1904

POTIONE

" Nadam se da je osoba koja ovo čita moja moja reinkarnacija. Znam da će dosta njih tražiti napitaki ne smem dozvoliti da dospe u pogrešne ruke. Ako ga Natalija pronadje, onda će biti kraj sveta. Nisam sigurna šta želi da postigne, ali sigurno nije ništa dobro.
Ona ima velike šanse da ga se dokopa.
Kada budem bila u opasnosti aktiviraću drevne čini koje će da obezbede moju reinkarnaciju, ali neću imati nikakva sećanja iz života kada sam bila Morgana. Ipak postoji način da se ta sećanja vrate. Nadam se da će ovaj dnevnik da završi u dobrim rukama.
Ne znam kako će se sve ovo završiti, ali način da se povrate sećanja leži u Šumi straha.
Zapravo to je još jedan napitak koji može da napravi samo moja učenica, njeno ime je Serena.
Potraga mora da počne što je pre moguće, bez odlaganja. Ovo bi trebalo da bude pismo posvećeno mojoj reinkarnaciji i nadam se da će uspeti u ovoj misiji."

Šuma straha. Moram da odem tamo da bi vratila sećanja i otišla po napitak. Zasto je sve moralo da ispadne tako komplikovano?? Zaštoo?? Prvo moram da nadjem ovaj napitak da bih uspela da nadjem napitak besmrtnosti. Znala sam da postoji neka caka. Pa gde li je ta šuma, nikad nisam čula za nju?

" Znači sada ćeš morati da odeš u šumu straha kod te Serene." osmehnula mi se Lena. Izgleda da me je ipak slušala.

" Izgleda da je tako, ali ja ne znam gde se nalazi ta šuma straha." rekla sam gledajući dnevnik u nadi da ću naći nešto što bi mi pomoglo. Kada bi postojala neka mapa koja bi me odvela tamo. Kako sada da nadjem to mesto? Zašto se sve ovo meni dešava? Zšto sam baš ja morala da budem Morganina reinkarnacija.?

" A šta kažeš da odemo do biblioteke? Možda tamo možemo nešto da pronadjemo" ispravila se iz kreveta u sedeći položaj. Delovala aje ozbiljno, ali kako bih mogla da nadjem nešto tamo, sigurno nema. Ne verujem da bi nešto takvi stavili u ovu biblioteku. Ipak je to sve staro i teško se nalazi.

" Dobra ideja, idemo" ustala sam u isto vreme kao i ona i trčaćim korakom smo krenule u biblioteku. Ipak, bolje da proverimo. Možda I naidjemo na nešto. Nema veze ako izgubimo malo vremena. Možda će se isplatiti.

Naletele smo na Nika u hodniku. Gde li je on krenuo?

" Ej, gde gori?" zaistavio nas je "Koliko je stvar hitna?"

Zadihano sam mu odgovorila " Pa, uspela sam nešto da saznam iz dnevnika" pokazala sam mu dnevnik " Pa moramo da saznamo gde se nalazi Šuma straha i uputile smo se u biblioteku."

" Šuma straha!?" zamišljeno je rekao "Poznato mi je, ali ne mogu da se setim odakle"

" A zašto je bitna ta Šuma straha ? " upitao je veoma zainteresovano.

" Zbog napitka " ubacila se Lena

" Kakvog napitka?" prekrstio je ruke.

O sada moram još i da mu objašnjavam. Da mu ispričam sve što sam saznala čak i za napitak besmrtnosto. I da moram da ga pronadjem. Nemam baš vremena sada da mu priČam. Kada budem našla vremena da mu sve lepo objasnim saznaće. Čak ni ne bi trebala da pričam ovakve stvari, niko na Akademiji ne zna šta se dešava. Tako da bolje ostavim sa pričom neki drugi put gde nema nikoga, a na hodniku mogu svi da čuju.

" Ovako, to je duga priča. Ispričaću ti, ali mi treba pomoć oko pronalaska te šume." ozbiljno sam ga gledala. " Ovo što imam da kažen i niza za svačije uši"

" Važi, idem po Iana i Silvia. Potrebna nam je svaka moguća pomoć." osmehnuo se " Ipak su oni tvoji zaštitnici i trebalo bi da znaju, a i bili bi od pomoći, biblioteka i nije mala"

" Dobro,ali požuri. Mi smo u biblioteci" prošla sam pored njega i krenula u biblioteku, a Lena je krenula za mnom.

Ušle smo u biblioteku i sele za najbliži sto. Stavila sam dnevnik ispred sebe i gledala u naslov. Samo da požure, želim da počnem sa pronalaskom. Nekako sam nestrpljiva. Hoću što pre da završim sa ovim.

" Šta misliš, hoćemo li uspeti da nadjemo nešto o toj šumi?" upitala me je Lena.

" Nisam sigurna, možda i nadjemo, a možda i ne. " podigla sam pogled prema vratima " Ali ne smem da odustanem, ovo je bitno"

" Ne brini, svi ćemo ti pomoći u potrazi." pogledala me je sa očima punim nade.

Drago mi je što imam prijatelje koji me podržavaju i koji ne odustaju od mene.
Vrata su se otvorila i pojavio se Nik sa Ianom i Silviom.

" Sedite, prvo morate da čujete šta imam da vam kažem. Bitno je." ozbiljo sam ih pogledala i pokazala im na slobodna mesta za stolom.

" Šta bi to moglo da bide toliko hitno?" upitao je Silvio

" Sedite pa ću vam ispričati" rekla sam.

* * *

Kada sam završila sa pričom, svi su se nekako uozbiljili. Izgleda da su shvatili kakva je situacija i spremni su na sve da bi našli napitak. Ni oni ne žele da tako moćna stvar padne u pogrešne ruke. Ko zna šta bi moglo da se desi. Sada moramo da se bacimo u potragu i da nadjemo neke informcije o Šumi straha.
Podelili smo se i svako je dobio odredjeni deo biblioteke koji treba da pregleda.
Koliko god gledala knjige, ništa nisam našla, samo neke gluposti vezane za istoriju ili za neke misteriozne pojave, ali ništa o šumi. Čak ni da postoji ili gde se nalazi. Baš ništa.
Ostalo mi je još malo knjiga da pogledam, ne znam gde su ostali stigli, ali se nadam da je neko barem nešto našao.
Sela sam na pod da prelistam i poslednji red na polici. Kao po običaji opet neke gluposti. Znala sam da neću ništa naći, ovo je sve stvarno bilo uzalud.
Spistila sam knjigu pored sebe i videla da je neko stajao tu. Podigla sam pogled i ugledala Silvia. Možda je našao nešto, ponadala sam se da jeste.

" Žao mi je " rekao je tužnim pogledom

" Za šta?" upitala sam.

" Za ono od malo pre. Što sam napao tvoj misterioznog prijatelja" slegnuo je ramenima.

" Uredu je, trebalo bi njemu da se izviniš, a ne meni." osmehnula sam mu se."

" Nema šanse da se izvinim tom vuku" prekrstio je ruke.

" Ja te ne teram to da uradiš, samo sam tekla da bi trebalo njemu to da kažeš, a ne meni " nastavila sam da listam ostatak knjiga, ali opet ništa.
Kada sam završila vratila sam nazad knjige na policu i ustala. Takodje su se i ostali pojavili.

Gledala sam ih sa barem malo nade " Iii? Ima li nešto?"

Svi su me samo čudno gledali i slegli ramenima. Znači ništa. Baš lepo, kako sada da nadjem tu prokletu šumu kada ništa ne mogu da pronadjem o njoj. Kao da ne postoji.
Ali zašto bi me onda Morgana tamo uputila? Verovatno ima nešto, ali ja nisam dovoljno pažljivo tražila. Kako da je pronadjem?? Kada bih imala barem neki trag, nešto da mi pomogne i uputi u dobrom pravcu. Ovako ako nastavim da tražim, samo ću izgubiti vreme.

" Šta ćemo sada?" upitala je Lena

" Nisam sigurna" uzdahnula sam i prošla rukom kroz kosu.
Gledala sam u policu koju sam upravo završila. Šta sada da radim? Ne pada mi ništa na pamet. Osim da pozovem Brendona, ali on je tek otišao.
Ugledala sam pukotinu na zidu, vidila je nekud. Pogledom sam je pratila i krenula u tom pravcu. Izgleda nekako sumljivo.
Vodila je do male police u uglu biblioteke. Ta polica je uska i ima oko desetak knjiga na njoj. Pažljivo sam ih gledala. Ovo su naravno opet neke gluposti koje mi nisu potrebne. Samo jedna knjiga je bila drugačija od ostalih, bila je crna i videla sam mali znak zvezde u uglu. Uhvatila sam je i probala da je izvučem, ali kada sam je povukla čuo se neki zvuk kao da je neko upravo okrenuo ključ u ključaonici. Ovo baš deluje čudno.
Zid koji je bio do police je počeo da se pomera i pojavio se čudni mracni prolaz. Došla sam do misterioznog prolaza i provirila, unutra je bilo mračno, nisam uspela ništa da vidim.
Gde li vodi? 

--------------------------------

Evo nastavka, nadam se da će vam se svideti. Imam neku inspiraciju, možda izbacim sledeći nastavak sutra, a ako ne onda tek u ponedeljak. :)))))) ♡♡♡♡♡♡