Akademija natprirodnih

PUT DO DRVETA

Sada je oko šest sati ujutru, niko ne zna da sam otišla.
Još malo pa ću stići kod Serene. Mislim da će mi za napitak biti potrebna pomoć, a što se čini tiče to mogu i sama. Sad kada se sećam Morganinog života imam osećaj da sam moćnija nego što sam bila.
Ne znam koliko je Brendonu ostalo, tako da ću požuriti.
Još malo i kod njene kolibe sam.
Tek što je sunce izašlo i počelo da se probija kroz krošnje drveća. Osvetlilo je i Sereninu kolibu.

Približila sam se vratima i pokucala.
Nije se ništa čulo, nikakvo kretanje u kolibi, pokucala sam ponovo i pozvala je "Serena"

Ubrzo sam čula korake koji su se približavali. Vrata su se otvorila i ugledala sam pospanu Serenu koja je zevala " Korina, šta ćeš ti ovde?"

" Potrebna mi je tvoja pomoć" rekla sam.

" Ovako rano? Ajde udji" pomerila se i pustila me da udjem.

Imala je mali hodnik sa desne strane je bila kuhinja, a sa leve je bila soba gde se nalazila velika polica sa knjigama, zapravo taj deo je ogroman. Takodje se nalazio i veliki sto sa raznim bočicama i epruvetama.
Na zidu je bila zakačena polica sa čudnim biljkama i sastojcima. Izgleda da ovde pravi napitke. Sve je nekako čudno, ali i zanimljivo. Tu su bile i stepenice koje vode na sprat.

" Kakva pomoć ti je potrebna?" upitala je.

" Moram da oporavim drvo života " rekla sam

" Molim?" zbunjeno me je gledala "Nema šanse, čak ni Morgana nije to mogla da uradi. Kako mišliš onda da ćeš ti uspeti? Pomagala sam joj u tome, ali ništa nije delovalo."

" Da li znaš koji su sastojci za napitak?" upitala sam je.

" Da znam " zainteresovano me je gledala.

" Treba sve tw sastojke ponovo da sjedinimo,ali ovaj put dodaj i noćni cvet." nasmešila sam joj se.

" Noćni cvet?! Kako će on pomoći?" upitala je.

" Morgana mi je rekla da je to propustila. Htela je da proba da napravi novi napitak ali je bilo kasno. Tada se desio onaj požar i tada je umrla" rekla sam prekrstivši ruke.

" Požar?" gledala me je zbunjeno.

" Da, zapalili su joj kolibu i tada je umrla. Brendon je pobegao, ali ona nije uspela da se izvuče. Zapravo, napitak je počeo da bledi, zato je Brendon uspeo da pobegne, ne znam da li je bio povredjen, ali je otišao. Morgana mu je rekla da se spasi jer njoj sve jedno nije bilo spasa." pokušavala sam da dodjem do daha od pričanja.

" Znači pamćenje ti se stvarno vratilo." blago se nasmešila.

" Pa jeste, sećam se celog prošlog života "

" Dobro, hajde da napravimo taj napitak, imam sve sastojke. Samo da pronadjem gde je spisak." došla je do police sa knjigama i izvukla crvenu knjigu, prelistala je i uzela papir koji je bio u njoj " Našla sam, možemo da počnemo sa pravljenjem"

* * *

Posle tri sata smo završile napitak. Dosta mu je trebalo da se kuva. Sipala sam ga u bičicu i stavila u dzep. Nije bilo potrebno puno, samo nekoliko kapi i čini. Moram da krenem što pre do tog drveta. Što pre dodjem do tih listova pre ću dovršiti napitak besmrtnosti. Nema vremena za gubljenje.

" Hvala Serena" bila sam joj jako zahvalna što mi je pomogla, da nije bilo nje ne bih uspela. Nemam nikakve sastojke, zapravo nemam ništa što mi je bilo potrebno.

" Nema na čemu, uvek ću ti pomoći." nasmejala se.

" Moram da idem. Vrariću se sa tim lišćem. Kada to zavešim idem po napitak. Doneću ga ovde da ga zajedno dovršimo" krenula sam u suprotnom pravcu od koga sam došla " Vidimo se " mahnula sam joj

" Vidimo se " rekla je dodavši " Hoćeš prevoz?"

Zastala sam " Pa kao i u pričama, vešrice stvarno koriste metle." ušla je unutra i vratila se sa metlom koja je imala i mesto gde se sravljaju noge. Zatvorila je oči i promrmljala nešto, nisam čula šta bila je udaljena od mene. Metla je odjednom sama stajala u vazduhu i doletela do mene " Ovako ćeš brže stići"

" Hvala ti puno" sela sam na metlu i lepo se namestila.

Udaljila sam se malo od njene kolibe, stvarno je strava leteti na metli. Trebalo bi da nabavim i ja jednu.

Znam da ne smem da povedem nikoga sa sobom, ali stvarno je naporno i dosadno kada putuješ sam. Baš bi mi dobro došlo društvo.
Nisam zalazila u ovaj deo šume, još je lepši i mnogo zeleniji. Mahovina na drveću je bila drečavo zelena i nekako sijala. Izgledalo je kao dzungla, sa svim ovim lijanama. Primetila sam i jelena u daljini kao i nekoliko veverice. Ovde žive obične životinje, nema nikakvih magičnih stvorenja. Naravno osim onog čuvara na koga sam naletela kada sam prvu put došla ovde. Čudno da nisu Lena i Ian polagali taj test već samo ja.

U daljini sam ugledala ćorsokak, polako sam se zaustavljala i došla do velikog kamenog zida. Pogleda sam gore i videla da je visoko, ali puzavice su visile i bilo je dosta mahovina.
Podigla sam se skroz do gore i ugledala šumu, ali samo jedan deo je bio normalan, ostatak je bio uništen.
Izgleda da se ovde negde nalazi to drvo. Samo moram da ga potražim.
Krenula sam napred, ali samo vidim unošteno drveće i suvu zemlju. Nema ni malo trave, sve je presušilo.
Nastaviću dalje dok ne naidjem na drvo, ipak ako je ovo drvo života onda bi trebalo da bude srce šume.
Moram da nadjem centar šume onda ću naći drvo, moram da požurim. Čak se nisam nikome javila, sigurno će biti zabrinuti, a i jako ljuti. Naročito direktorka. Za ono od prošlog puta nisam dobila kaznu, ali mi je skinula dvadeset poena, sada mi je ostalo samo osamdeset. Moram da prestanem da pravim probleme inače ima da me izbace iz škole.
Ugledala sam ogromno drvo, nije bilo lišća na njemu, delovalo je mrtvo.
Polako sam mu se probližavala.
Spustila sam se pored njega, ovo je sigurno to, stavila sam ruku na stablo, bilo je hladno, čak je i kora počela da se ljušti. Uskoro od njega eće ništa ostati.
Dobro, pa da počnem.

----------------------------------

Nadam se da će vam se svideti.
Meni nije baš nešto zanimljivo, sledeći put ću napisati bolje.