Zakon јаčeg

Trenutno prebivalište

Januar, 2012.
Zatvor Fremont

          Svako je bar jednom u svom životu napravio nekakvu grešku i pritom ispao glup i naivan.  Pa tako i ja, jer da nisam, sigurno ne bih sad bio na ovakvom mestu. U zatvoru Fremont,  u  državi Kolorado. Imao sam tu čast da svoju kaznu odslužim u najgorem zatvoru u državi.                  Ni jedan zatvor nije dobar, međutim ovaj je po pitanju higijene i brutalnosti zatvorenika najgori. 

          Ova kazneno-popravna ustanova se prostire na 4 kvadratna kilomentra. Ograđena je zidovima visine 10 metara, a na njihovim vrhovima postavljena je bodljivaka žica i kroz nju puštena struja koja ne može ubiti čoveka već ga samo može ošamutiti. Unutar zidina, na svakih 400 metara, postavljene su kućice za čuvare, koji su bili naoružani sačmarama i karabinima. 

          Unutar zatvora postojala su 3 nivoa za držanje zatvorenika. Na spratu su bili smešteni svi koji su služili duže kazne. Među njima sam bio i ja. Ćelije su dimenzija 4 puta 2 i po metra. I u njima su bila smeštena po maksimalno dva osuđenika. U prizemlju su bile dve ogromne prostorije, za zatvorenike koji su tek uhapšeni ili koji čekaju premeštaj u druge kazneno-popravne ustanove. Podrum je bio najgori. Tu su smeštene samice. njihove dimenzije su bile 3 puta 2 metra. I u njih u bili smeštani oni koju si služili doživotne kazne zatvora. U ovom zatvoru, kaznu je služilo od 5 do 8 hiljada ljudi. Većina njih zbog silovanja i serijskih ubistava. Najveću populaciju činili su Latinoamerikanci (Meksikanci, Portorikanci i Kolumbijci). Veoma mali broj činili su čisti Amerikanci. I iz tog razloga sam smatrao da je ovaj zatvor napravljen samo zbog nas koji smo pridošlice.  

          U svakoj zatvorskoj ćeliji bio je krevet na sprat, lavabo i mokri čvor. Ove 3 stvari zauzimale su 80% cele prostorije, što nam je svima oduzimalo prostora za bilo šta. Svoju ćeliju delio sam sa omalenim Meksikancem koji nije znao engleski. Stalno je ljubio ikonu koju je imao sa sobom i govorio "Madre, madre". Često mu se dešavalo da tokom noći  bunca nešto na španskom zbog čega je imao problema sa ostalim zatvorenicima, jer im nije davao da sklope oči. Nikada nisam imao problema sa njim. Jednog dana, fizički je napao jednog čuvara i posle kraće tuče izvukao je deblji kraj. Upucan je od strane čuvara iz kućice.

          Još manje od 5 sati i ponovo sam slobodan. 5 sati me deli od odsluženja kazne od 11 godina. Celu noć nisam oka sklopio razmišljajući o tome ko me je izdao i na koji naćin da mu se osvetim. Bilo je mnogo načina za osvetu, samo je bilo pitanje šta će najviše boleti. 
Karakterističan zvuk otvaranja kapije, dva koraka napred i slobodan sam. Učinivši to, bio sam na kiši. Nisam njen ljubitelj, ali sada mi je prijala. Za nekoliko trenutaka, bio sam skroz mokar. To mi je dobro došlo, taman da spere sve što sam proživeo u Fremontu.

Moja osveta upravo počinje...