Posle nekoliko dana, provedenih kao da su mi poslednji, počeo sam da razmišljam kako sam ispao naivan i ko je mogao da me izneveri. Sve te godine u zatvoru i vraćanje filma u nazad, dovodi me samo do jednog kraja. Ćovek koji me je izdao je bio moj šef. Šef mafije. Odsluženje kazne proveo sam u razmišljanju kako da zagorčam život čoveku koji mi je zabio nož u leđa i poslao me u zatvor. Međutim, do njega nije lako doći. Postoji nekoliko prstenova ljudi, koje moram poraziti kako bih saznao gde je on. A to naravno sam ne mogu uraditi. Zbog toga sam rešio da potražim pomoć svojih prijatelja, ako me nisu zaboravili, posle 11-godišnje robije. Najveći problem mi pravi daleko putovanje do Čikaga, do grada koji nije ni nalik miran kao ovaj u kome se trenutno nalazim. Ovde sam napokon shvatio da se sloboda ne može meriti ni sa zlatom. Uverio sam se i da su ljudi mnogo bolji što su udaljeniji od urbanih sredina. Deluje nestvarno ali je zaista tako.
Dok sam pakovao stvari u kofer, prisećao sam se svega što me vezuje za Čikago. Odrastao sam sa ocem i majkom u veoma mirnom kvartu. Toliko mirnom, da nikada nije bilo ni prepirki ni ozbiljnih svađa između komšija. Svi su se baš slagali. U celom tom mestu, živeli su ljudi srednje klase. Ni bogati, ni siromašni. Imali su novca za normalan život. Mi klinci nismo mnogo marili za probleme, jedino što nam je istinski bilo važno je da li će nas biti dovoljno da igramo basket. U letnjem periodu, preko dana dok su najveće vrućine, svi bi išli na bazen i tu ostajali do njegovog zatvaranja.
Trojica drugara i ja smo se uvek izdvajali od ostalih vršnjaka iz kraja. Uvek smo imali neke otkačene ideje i uvek smo upadali u razne probleme. Nikada nismo dali na sebe, uvek smo štitili jedni druge. Život nas je razdvojio, ali se iskreno nadam da će mi pomoći u ovoj borbi, jer smo zaista bili kao braća.
YOU ARE READING
Zakon јаčeg
ActionPlaćeni ubica biva izigran od strane svog poslodavca. Izašavši iz zatvora kreće u svoju osvetu.
