Navikavanje

254 15 0
                                    


Svaki novi početak nije lak. Navikavanje na normalan život posle 11 godina robije nikako nije moguć u kratkom vremenskom intervalu.


Trenutno se nalazim 35 kilometara udaljeno od najbližeg grada u kojem mogu naći hotelski smeštaj. Kiša ne misli da prestane, stoga moram ustopirati prevoz do tamo. Čitavih 20 minuta sam stajao pored puta i stopirao. Kola su samo prolazila i niko me od njih nije primećivao. Sve dok nije stao jedan kamion. Otvorio sam vrata, a stariji čovek mi je rekao da uđem, jer ako još malo budem stajao po ovom pljusku imaću gadnih zdravstvenih problema. I kao za baksuz kiša je polako slabila. Upitao sam vozača da li može da mi preporuči neki hotel u gradu, a on je na moje pitanje odgovorio pitanjem: "Zanima li te odmor ili lake žene"?
-"Odmor naravno", odgovorih mu. Jer mi je san u čistoj posteljini i soba koju ne deliš ni sa kim najviše trebala.


Dok smo putovali, stariji gospodin nije prestajao da mi postavlja pitanja. Izgleda da me je povezao samo da bi imao sa kim da porazgovara. Pitao me je da li sam oženjen, čime se bavim, kako sam zalutao do ovde... Na sva ta pitanja morao sam da dajem lažne odgovore, jer te ljudi gledaju drugim očima kada čuju da si robijao i to u zatvoru u kome se nalaze samo ubice.

Posle duže vožnje, vozač kamiona mi je stao ispred, na prvi pogled, sasvim dobrog hotela. Na recepciji su me sačekali fini momak i devojka. On je bio zadužen da odnese moju torbu do sobe u koju ću biti smešten, a ona da uzme moje osnovne podatke i da mi da ključ od sobe. Sve to je bilo gotovo za 5 minuta. Devojka je koristila kompijuter, koji joj je omogućio da lakše unese moje podatke. Mnogo toga se promenilo od kad sam poslednju put bio na slobodi. Ostavivši torbu sa stvarima na fotelji pored vrata, odmah sam se zaputio prema krevetu. Bio je ogroman, mekan, čist i samo moj. Legavši na njega imao sam osećaj kao da lebdim u vazduhu. Najjače od svega je bilo što mogu da legnem i da se probudim kad god poželim, a ne kada se stražarima to svidi. Potpuna sloboda. Kao ptica na grani. To mi je trebalo sve ove godine. Ne dugo zatim, zaspao sam kao dete. Opušten i ne sanjajući više ružne stvari.

Zakon јаčegWhere stories live. Discover now