Zakon јаčeg

Prespavana noć u starom kraju

Četvrtak, 08:21.

Otvaram oči. Sunce je odavno izašlo. Svojim me zracima već dodiruje. Gledam na sat. Baš sam poranio. Ustajem iz kreveta i krećem ka kuhinji, kako bi skuvao kafu. U kući je i dalje tišina. Sigurno Deni i dalje spava. Sačekaću još koji minut da i on ustane. Taman da zajedno sa starim prijateljem popijem kafu. Odjednom, otvaraju se vrata kupatila. 

D: "Dobro jutro Majkl."

M: "Dobro jutro Deni. I ti si poranio?"

D: "Ustajem ja svako jutro oko 8 sati. Tada moram da primim prvu terapiju insulina, a ujedno i da popijem ostale lekove. Zašto si ti poranio?"

M: "Nisam. Iskreno ne mogu da se setim svog sna, ali sam ustao zaista odmoran. Hoćeš kafu?"

D: "Hoću. Molim te samo bez šećera."

M: "Dogovoreno. Stiže za minut."

Deniju zvoni telefon. On se javlja, izgovara da je kod kuće i da smo obojica budni.

M: "Ko je to bio? Brzo si završio poziv."

D: "Zvao me Džejkob. Pitao me da li si ustao. Sad će doći da nas obiđe."

Nedugo zatim, bez zvonjenja Džejkob ulazi u kuću.

Dž: "Dobro jutro ranoranioci. Kako ste mi spavali?"

M: "Prijatelju, ne pamtim kada sam ovako odmoran ustao."

Dž: "Vidim, vi već pijete kafu. Gde je za mene? Hajde skuvaj i meni jednu Majkl, šta si se stisao."

D: "Moram priznati, dugo mi neko nije skuvao kafu."

Dž: "Hajde skuvaj tu kafu i dođi da ti objasnim za posao u klanici."

M: "Gotova. Koliko se sećam ti pijem kafu sa 3 kašićice šećera?"

Dž: "I dalje te služi pamćenje prijatelju moj. Slušaj me sad dobro. Zvao sam svog prijatelje, koji drži klanicu na 30 minuta odavde. Rekao je da nema nikakvih problema da počneš da radiš kod njega. Vidi danas kakav si sa vremenom, nađi pola sata vremena, poseti ga na ovoj adresi (pruža mi vizit-kartu), taman da se upoznate, ugovorite uslove rada i odredite datum kada ćeš da kreneš da radiš."

M: "Hvala ti puno što si se potrudio da mi nađeš odmah posao. Cenim to zaista."

Dž: "Hajde, šta se zahvaljuješ. I sam znaš da ću uvek biti tu za tebe."

***

Seo sam u taxi i uputio sam se prema adresi koja je pisala na vizit-karti koju mi je dao Džejkob. Posle nekih 40 minuta, bio sam tu. Prvo što sam primetio bila je status bika. Ogromna zaista. Dugacka sigurno 10 metara i visoka bar 6 metara. Dečku koji je radio kao čuvar na kapiji sam objasnio ko me šalje i ujedno se raspitao gde mogu da obavim razgovor za posao. Uputio me prema zelenoj zgradi. Kada sam ušao, na recepciji su mi rekli da sačekam dok direktor ne završi sastanak. Dok sam sedeo u čekaonici, malo sam razgledao slike po zidovima. Uglavnom su bile slike ogromnih bikova teških preko jedne tone. Zapitao sam se koliko li dnevno te životinje pojedu hrane kada doguraju do te kilaže. U sred razmišljanja prekinula me prelepa recepcionarka, govoreći mi da je direktor završio sastanak i da mogu da uđem kod njega u kancelariju. 

Direktor: "Dobar dan. Kako mogu da Vam pomognem?"

M: "Dobar dan. Mene je poslao Džejkob. Rekao mi je da je obavio poziv sa Vama i da mi možete pomoći u pronalaženju posla."

Direktor: "Oo, pa vi ste Džejkobov prijatelj. Baš mi je drago. Da li si možda radio u nekoj fabrici poput ove? Imaš li iskustva sa životinjama?"

M:"Poštovani direktore, nikada nisam radio ni u jednoj fabrici. Bavio sam se drugim poslovima. Iskustva sa životinjama? Jedino ako se računa što sam kao mali provodio letnje raspuste kod babe i dede na selu. Ali koliko se sećam oni nisu imali bikove i krave. Tako da je moje iskustvo sa ovakvim životinjama ravno nuli."

Direktor: "U redu Majkl. Ja ti mogu ponuditi posao u proizvodnoj liniji. Posao se sastoji od toga da dobijaš gotovu masu sa kojom puniš određene ambalaže. Posao je zaista jednostavan. Sve radi mašina. Tvoj deo posla je samo da proveravaš da ne ostaneš bez te mase i ambalaže. Radi se u 2 smene. Prva smena je od 7 ujutru do 7 uveče, a druga smena je od 7 uveče do 7 ujutru. Obezbeđene su ti 3 pauze, od koje je jedna za ručak. Da li ti odgovara ponuda?"

M: "Naravno da mi odgovara. Kada mogu da počnem da radim?"

Direktor: "Pošto je vreme godišnjih odmora i trebaju mi radnici, ja ne bih imao ništa protiv da kreneš od ponedeljka. Da li se slažeč sa tim?"

M: "Naravno. Hvala Vam što ste mi pružili priliku da zarađujem."

Direktor: "Nema na čemu momče. Pozdravi mi Džejkoba, pa se mi gledamo od ponedeljka. Prijatno."

***

Kada sam se vratio do grada, odmah sam se uputio kod Džejkoba da mu prenesem kako je protekao razgovor za posao, a ujedno i da mu se zahvalim.

M: "Gde si legedno? Hvala ti puno što si mi našao posao."

Dž: "Oo matori. Je l' si primljen? Gde ćeš raditi? Hajde pričaj."

M: "Primljen sam. Razgovor je prošao lagano. Sigurno je to zbog tvoje zasluge. Još jednom hvala ti puno. Dobio sam posao u proizvodnoj liniji. Treba da pazim na mesnu prerađevinu i ambalažu u koju se dodaje ta prerađevina. Iz priče mi se čini da to uopšte nije toliko teško. Videćemo od ponedeljka, jer tada mi je prvi radni dan."

Dž: "Čestitam brate. Drago mi je da si primljen. Sada ćeš biti pravi čovek. Sam ćeš zarađivati za sebe. I to pošteno. Nema više nelegalnih poslova. Pamet u glavu dečače."

M: "Hvala ti puno. Doživeo sam i to da poštenim radom steknem osnovno za svoj život. Kakav si sa slobodnim vremenom?"

Dž: "Imam ga koliko želiš. Žašto me to pitaš?"

M: "Hajde da odemo do najbližeg markera, kupimo pivo i odemo da proslavimo moj posao kod Denija."

Dž: "Uopšte ti to nije loša ideja. Upadaj u kola, šta čekaš..."