Ljubav boli...

Zauek zajedno 2

-Hajde namrštena babo! Što si takav?- sedela sam pored Aleksa i nisam zatvarala usta. I dalje je ćutao ne obraćajući pažnju na mene.

-Aleks! Okreni se...- molila sam ga kao neko malo detence roditelje kada moli da mu kupe neku igračku ili slatkiš.

-Znači tako? Dobro.. Možda će ovo da uspe...- prišla sam da ga golicam. Opet ništa. WTF?!

-Zaboravljaš da nisam golicljiv. Ali znam ko jeste!- napokon je progovorio ali mi se loše piše! Počeo je on mene da golica.

-Pusti me!- vikala sam kroz smeh jer ne mogu da dišem više.

-Ne dok me ne zamoliš.-

-Nikada..- i dalje sam se smejala. Ali ne mogu da priznam poraz.

-Dobro.. Kako hoćeš..- nastavio je da me golica.

-Pusti me!-

-Ne dok ne kažeš: ,,Aleks je najlepši, najpametniji, najbolji..."-

-Hahaha.. Rekla bi da je istina..-

-Molim?! Nisam lep? Dobro!- prekrstio je ruke na grudima i okrenuo mi leđa. Čekala sam par sekundi i prišla mu bliže.

-Dobro! Lep si i pametan i dobar...- nije mi dao da završim rečenicu već me poljubio. Znači to je čekao! Prevarant jedan.

-Auć! Kretenu zgazio si me!- čulo se ispred kuće. Brzo sam skočila i skupila se na krevetu gledajući u vrata. Glas mi je bio poznat ali nisam mogla...

-Čekaj malo.. Pa to je Rubi..- šaputala sam Aleksu kao da pravimo plan neki od kog nam zavise životi.

-Dobro.. Ako ćemo tako da igramo onda okej. Dođi ovamo na zadnji izlaz kroz kuhinju da mi malo nju terorišemo.- pošli smo polako kroz kuhinju i na sporedni izlaz i polako se približavali ulaznim vratima gde je bila Rubi.

-Bu!- skočili smo ja i Aleks u isto vreme. Rubi, koja se popela na nekog plavog dečka, je vrisnula i pala. A neka devojka koja je stajala pored njih, čini mi se da su ona i onaj dečko brat i sestra jer liče jedno na drugo, je skočila u nazad i spremila se da nas napadne.

-To se desi kada nas špijunirate!- viknuo je Aleks ali nije bio ljut već se smejao.

-Hej! Nije fer!- vikala je Rubi i polako ustala sa trave i brisala prašinu sa odeće. Onom jadnom dečku nije pomogla da ustane već se sam nekako zateturao i ustao.

-Nije fer da nas ti posmatraš kroz prozor.- prekrstila sam ruke i stala bliže Aleksu.

-Okej! Izvinjavam se ali mi je bilo zabavno..-

-A... ko su njih dvoje? Nisam ih viđala ranije...- pitala sam Rubi i pogledala u ono dvoje. Sada, kad bolje pogledam, njih dvoje su zapravo blizanci.

-Ovo su Marija..- pokazala je na devojku.- A ovo je Vladimir..- pokazala je na plavog dečka pored. – To su moje nove komšije. Preselili su se u kuću pored. Stara gospođa Drew se preselila u starački dom pa su oni došli.-

-Ma..ri..ja i Vla..di..mir? Kakva su to imena?- pogledala sam čudno. To nisu bila naša američka imena već... ne znam.

-Oh, oni su iz Rusije.- aha! Sad mi je jasnije. Prvo je Marija prišla i pozdravila se sa mnom a posle nje i Vladimir.

- Ela, drago mi je. Ovo je Aleks..- pokazala sam prstom na Aleksa koji se namrštio.

-SAMO Aleks? Može nešto originalnije?- pogledao me i sarkastično se nasmejao.

-Dobro.. Ovo je moj najlepši, najpametniji, najbolji dečko na svetu. Aleks..- poakazala sam rukom na njega i poklonila se kao da predstavljam kralja. Tražio je originalnije, evo mu.

-Hvala Ela..- nasmejao se i pozdravio blizance.

-Mi treba da krenemo, već polako pada mrak i zakasnićemo na večeru. Vidimo se u školi, oni su u našem odeljenju..- rekla je Rubi i polako se okrenula i pošla.

-Ćaos..- mahala sam im. Sve dok mi nisu izašli iz vidokruga stajala sam tu da se uverim da se neće vraćati.Ušli smo u kuću i seli na krevet.

-Šta sve njoj neće pasti na pamet...- rekla sam Aleksu umornim glasom.

-To je Rubi.. Ništa me ne čudi od nje..-

-Pa da... Nego, ja sam umorna i odoh da spavam a ti kako hoćeš. Možeš i ovamo da spavaš ne smeta mi.- nasmejala sam se i pošla u sobu.

-Jes.. Mislim.. Hoću naravno..- nasmejao se blago i ugasio televizor. Ponekad mi se učini da je tako detinjast da mu ni malo trogodišnje dete nije ravno.

Ušla sam u sobu i odvezala kosu i očešljala je da se ujutru ne zamrsi mnogo. Legla sam i zagrlila dva ćebeta jer je bilo hladno kao u mrtvačnici. Ubrzo je i Aleks došao i legao pored. Sada mi sve manje smeta njegova prisutnost blizu mene.

-Je l' ti hladno?-

-Malo...- odgovorila sam i prišla mu bliže da se zagrejem.

-Nisam morao ni da pitam da te grejem...- nasmejala sam mu se.

-Čekaj?! Jesi normalan?- udaljila sam se malo od njega.

-Što?-

-Spavaš u gaćama čoveče!-

-Pa šta?- gledao me kao da sam pala sa Marsa. Čak i kroz polumrak u sobi taj pogled se mogao razumeti.

-Pa neprijatno mi je...-

-Ajde ne seri nego dođi ovde..- pokazao je na malo prostora pored sebe.

-Ali Aleks...-

-Dobro, onda ću ja kod tebe.- prišao je polako i zagrlio me.

-Uf..- uzdahnula sam i zagrlila ga.

-Što si takva? Ne treba da te je sramota od mene valjda.-

-Ako ti tako kažeš..- pribižila sam se što sam više mogla, ako je to i bilo moguće uraditi.

--Hoćemo li zauvek biti zajedno i ovako se voleti?- podigla sam glavu i zagledala se u njegove oči.

-Da. Hoćemo. Zauvek zajedno i nikada nećemo prestati da se volimo.- poljubio me je i naslonio svoju glavu na jastuk.

-Zauvek zajedno...- tiho sam prošaputala i polako tonula u san.. Posle ovih reči sam sigurna u sve ovo. Volim ga. Iskreno...

______________________________________________________________

Hello my friends.. 

Evo me opet.. 

Da li vam se sviđaju dešavanja priče?

Uskoro počinje sve više zapleta, nastavite da čitate..

Pozz.. :-)