Ljubav boli...

,,Specijalni poljubac''

Probudila sam se jer me je sve bolelo.

-Zašto mi je ovako nezgodno i vrat mi se ukočio? Uff... – nisam htela da otvorim oči.

-Možda zato što ležiš na meni?- Šta?! Brzo sam otvorila oči i skočila sa kreveta ali me je noga izdala. Tek sad se sećam svega.

-E sad kad si lepo ustala idi spremi nešto da jedem. Čekam da se probudiš već dva sata.- Aleks se ispravio u sedeći položaj.

-Šta ćeš ti ovde i zašto spavam u dnevnom boravku na tebi čoveče??-

-Evo redom ću. Ovde sam jer smo gledali film i slučajno smo zaspali tako da ostalo već znaš.-

-Aha.... Dobro, idem ja da spremim da jedem.- pošla sam u kuhinju ali nisam mogla da izdržim. Sela sam na pod i pokušavala da ublažim bol u nozi. Kako i da me ne boli kad mi je poplavela.

-Je l' te boli mnogo?- prišao je Aleks i pomogao mi da ustanem.

-Boli ali mogu da izdržim.- zapravo nisam mogla da izdržim ali sam lagala da ne bude da sam mala beba.

-Čim se još nije sklonilo ozbiljno je. Hajde, idemo kod doktora.-

-Rekla sam da mi je dobro.. Au!- pustila sam Aleksa ali ne mogu ni da taknem nogom pod.

-Nemoj da se duriš nego polazi.-

-Dobro!-

Aleks me je odvezao kod doktora i čekali smo da nas doktor pozove.

-Ela Voker!- napokon! Koliko sam čekala mogla sam samoj sebi nogu da izlečim.

-Dobar dan. Sedni ovde.- pokazao je na stolicu pored.

-Znači.. Ti si iščašila zglob i još uvek te boli?- prišao je i polako pomerao nogu.

-Da. Promašila sam stepenik i pala. To je bilo juče ali me je jutros mnogo bolelo.-

-Dobro. Oporavak traje od jednog do pet dana. Sve zavisi koliko miruješ. Povreda je prvog stepena tako da će za oko tri dana biti dobro.-

-Ali, ja sutra imam utakmicu moram da igram.- samo mi još treba to da mi zabrani da igram i da se oprostim od mesta kapitena tima.

-Ela, ne možeš da igraš.- ubacio se Aleks. Cenim to što brine ali ne smem da ostavim tim. Kako će da neđu drugog ograča da nauči sve to za samo par sati.

-Zapravo može.- doktor je klimao glavom. E, od sada kod njega idem.

-Stvarno?-

-Dovoljno je samo funkcionalno bandažiranje zgloba.- pisao je to bla-bla na neki papir sa svim ostalim lekarskim stvarima.

-A, je l' možete nama koji ne studiramo medicinu da objasnite šta to fukicionalno... kako god da se zove, šta to znači?- samo se nasmejao.

-To je drugi naziv za zavijanje zgloba elastičnim zavojem. To radimo sportistima kada uganu zglob na utakmicama da što pre prođe. Samo ne skidaj zavoj na utakmici i to će ti držati nogu da te ne boli.-

-Super!- viknula sam. –Mislim... Super.- sad sam tiše rekla jer je ovo ipak bolnica.

-Sad će da dođe koleginica da ti to sredi i ti možeš kući.- dao mi je zdravstvenu knjižicu i otišao je da pozove koleginicu.

-Ti stvarno ne možeš da odustaneš od te utakmice je l' da?- Aleks je seo pored mene.

-Moram da igram i ti treba da me podržiš.-

-Hoću ali se brinem da se ne povrediš.- jesam li rekla da ga baš zbog ovoga volim?

-Ne brini se ti ništa za mene.Biću ja dobro.- poljubila sam ga i već ja bio srećniji.

-Dobro, ali mi još uvek duguješ doručak.- jaoj. Samo misli na hranu.

-Ti planiraš da se preseliš kod mene ili šta?-

-To bi bilo super!-

-A nee. Neće moći.-

-Zašto?- pogledao me je sa toliko tuge. Zašto me muči ovakoo??

-Nisi me oženio.- rugala sam mu se jer znam da to mrzi.

-I to možemo da rešimo.-

-Ne, ne.. Dok ne zavržim školu ništa od toga.-

-Ali...- nije stigao da završi rečenicu jer je doktor već stigao sa nekom crnokosom ženom. Tek kad sam malo bolje pogledala, videlo se da je ovaj zaljubljen u nju. Šta je ovo čoveče, gde god da se okrenem LJUBAV?

-Evo.. Ja ću brzo da završim sa zavijanjem noge i možeš da ideš.-

Zavila mi je nogu kao da je raspadnuta na delove. Bolje da su ovo nazvali drugačije a ne kako god da ga zovu već.

Išli smo da parka da prošetamo da se naviknem malo na zavoj jer sutra treba da trčim i skačem a ne da hodam.

Stali smo na mostić gde sam ja uvek volela da sedim i gledam u vodi. Ali sam nedavno prestala da dolazim ovde jer su se razni klovnovi motali po parku sa onim groznim licima.

-Zašto si se učutala?- mora Aleks sve da pita.

-Ne volim ovo mesto. Nekad mi je bilo omiljeno ali sada, kada su oni šugavi klovnovi došli u park, ne volim ga.-

-To možemo i da promenimo.- nasmejao se. Šta li je misli pod tim? Nije mi trebalo da shvatim jer me je poljubio. Ne pamtim da me je neko ovako poljubio. Obožavam ovog mog smotanog majmunčeta..

-Sad si definitivno premenio moje mišljenje.- uspela sam da izgovorim. Samo se nasmejao.

-E ovo je sad i moj omiljeni most.- sada smo se oboje nasmejali. Da mi je neko reko da će se sve ovo dogoditi ne bih mu verovala.

-Ovo je bio ,,SPECIJALNI POLJUBAC"..- gledao je ispred sebe.

-A po čemu to je specijalan?-

-Po nama...- samo sam ćutala i bolje uhvatila njegovu ruku da me nikada ne ostavi..

____________________________________________________

Evo ga još jedan deo. :-*

I hvala vam puno na 160 pregleda. Mislila sam da niko neće ovo čitati jer ovo mi je prva priča tek i mislila sam da će ovo čitati najviše 100 vas ako ne i manje...

Hvala :-* 

I znate... Škola je ponovo počela i ja ne stižem da pišem delove jer imam obaveze a uveče imam folklor tako da ću verovatno radnim danima izbacivati svaki drugi dan delove a vikendom obavezno..

Love u <3