Ljubav boli...

Baj-baj veštice!

Nedelja je prošla veoma sporo. Što sam više čekala subotu činilo mi se da je vreme sve sporije prolazilo. Kao da je sve protiv mene.

Ustala sam iz kreveta mrzovoljno. Pogledala sam na kalendar u telefonu. Petak je! Napokon! Ne samo da imam malo časova već sutra idem sa Aleksom na kampovanje.

Otišla sam u toalet da se sredim za školu i ponela knjige dole. Maza se vratio sa Lorom iz jutarnje šetnje pa je sada isrpljeno ležao na krevetu.

-Ne opet! Mazoo! Ostavi moj jastuk!- pokušala sam da uzmem jastuk ali nije želeo da mi vrati jastuk.

-Mazo!- drala sam se. Ali on je sve to shvatio kao igru i počeo da skače i da vuče jastuk. I šta se desilo posle? Pa očigledno je da je jastuk odleteo u komadima. Maza je shvatio šta je uradio i samo je pustio jastuk i skupio se u loptu. Ležao je tako sa spuštenom glavom i tužno posmatrao.

-Hej, nema veze.. Ni meni se taj jastuk nije uklapao u dnevni boravak. Kupićemo drugi.- prišla sam i pomazila ga po glavi. Bio je tako sladak i mekan. Ne mogu da se naljutim na njega. Meni su životinje uvek bile slaba tačka. Obožavala sam ih.

Onjušio mi je ruku i kada se uverio da nisam ljuta srećno je zalajao i skočio na mene.

-Volim i ja tebe...- zagrlila sam ga i igrala se sa njim.

-Nisam znao da obožavaš životinje..-okrenula sam se i videla Aleksa. Stajao je naslonjen na vrata.

-Mogla bih da umrem za njih!- okrenula sam se prema mazi koji je sad samo sedeo i gledao u nas dvoje. Zar je očigledno da i Maza zna da se mi volimo ili ja to samo umišljam? Ma, nema veze.

-Nisam to znao..- prišao je i seo pored mene i Maze.

-Ja nisam ni pominjala pa zbog toga.- okrenula sam se prema njemu. On je češkao Mazu i izgledao je zabrinuto i tužno.

-Hej? Šta je bilo?- i dalje je gledao u Mazu koji se okretao u krug i nameštao glavu kako mu odgovara.

-Ništa...ništa...-

i izgledao je zabrinuto i tužno.

-Hej? Šta je bilo?- i dalje je gledao u Mazu koji se okretao u krug i nameštao glavu kako mu odgovara.

-Ništa...ništa...-

-Aleks pogledaj me!- šta mu je sad koji đavo!? Podigao je glavu polako i pogledao me.

-Sad mi reci šta je problem...-

-Ne mogu...-

-Aleks, ne ujedam. Kaži mi...-

-Nećeš da se ljutiš?- e sad me brine. Mnogoo.

-Pa neću čoveče kaži već jednom..-

-Je l' me voliš?- naglo je podigao pogled i zagledao mi se u oči.

-Ti to ozbiljno? Pa naravno da te volim. Odakle ti sad to?-

-Ne znam... Ma zaboravi!- podigao je ruke u vazduh i naglo ih spustio.

-Nema veze što si pitao. Ne ljutim se..- nasmejala sam se i on je blago uzvratio osmeh. Zašto je ovako stidljiv po nekad?

-A.. Jesi sigurna da ideš sa mnom sutra na kampovanje? Mislim.. Da se nisi možda predomislila?-

-Znaš da hoću. Čak i ako se desi nešto ići ću sa tobom..- sada se nasmejao onako kako samo on zna.

-Jesam li ti rekao da te obožavam?- nasmejao se i poljubio me. Dok smo se mi ljubili Maza nas je posmatrao i kad mu je dosadilo, a to je bilo veoma brzo, stao je između nas i lizao nam lice.