Ljubav boli...

Žurka- 1 deo

Baš kada su košmari prestali Danijel je morao da se pojavi i da izazove nove i gore. Celu noć nisam spavala. Sedela sam pored prozora i gledala ulicu i drveće okolo. Pored moje kuće ne prolazi mnogo automobila tako da je većim delom dana ulica tiha i mirna. Noću, vetar tiho pomera drveće i sve izgleda spokojno.

Ujutru sam samo ustala i otišla u toalet da se sredim. Nisam mogla da doručkujem. Baš kad sam htela da sednem i da gledam televizor, neko me je yvao na telefon.

~Halo?~

~Elaa!~ smejala se. Opet se napila.

~Rubi? Šta je bilo?~

~Večeras je žurka kod Luiđija u klubu. Moraš da dođeš! Povedi i Aleksa.~

~Zašto baš Aleksa?~

~Moraš da imaš pratioca. Vidimo se večeras!~

~Ali..~ nisam stigla ništa da kažem jer mi je sprekinula vezu.

-Super!- bacila sam se na krevet. Zašto svi insistiraju da baš ja idem sa Aleksom? Dobroo. Daću mu jednu šansu da postanemo dobri prijatelji. Ako je upropasti može da se oprosti od mene.

Uzela sam telefon da pozovem Aleksa i da mu javim za žurku.

Nije zvonilo ni 2 sekunde on se odmah javio.

~Što si brzz..~

~Haha, već sam očekivao poziv.~

~Znači, već znaš za žurku?~ jaoj koja je Rubi prevarantkinja.

~Da, Rubi me je zvala i rekla da će da te nagovori da ideš na žurku i da sam ja tvoj partner.~ mogu da se kladim u sve da se sad nasmejao.

~A znači ona je znala da ću da pristanem?~

~Da..~

~Dobroo.... Čekam te večeras u 19h kod mene. Ako zakasniš sekundu....~prekinuo me je.

~Ostaću bez glave. Znam too.~

~Dobro je. 'Ajde idem da se spremim.~

~Ne smeš ništa duže od kolena. Jasno?~ sada se nasmejao da sam ga i ja čula.

~A, kako znaš da ću baš da obučem haljinu? Možda uzmem farmerice ili nešto drugo?~

~Ne, neeee! Rubi je rekla HALJINE jer je ovo ŽURKA za srednjoškolce a ne za matore babe i dede tako da moraš kratku haljinu...~

~Dobro!! Odoh da se spremim!~

~Ćaoo..~

Otišla sam gore u sobu da nađem nešto da obučem.

-Haljina.....haljinaaa... Pa gde su proklete haljine?! Aha! Evo je...- iz ormara sam izvadila kratku svetlo-plavu haljinu.

Stala sam ispred ogledala. Par minuta sam se okretala i gledala sebe u ogledalu.

-Samo da je malo duža...-pokušala sam da je malo spustim dole ali nije mi polazilo za rukom.

-Izgleda da sam osuđena da idem ovako.- još samo da nađem nešto da obujem....Izvadila sam bele baletanke jer ne mogu štikle. Ja sam više sportski tip i nisam imala štikle u ormaru.

-Samo još kosu da sredim.- otišla sam u toalet i ispravila kosu. Nisam htela da se šminkam previše jer mi od pudera izlaze velike fleke po licu i mnogo svrbi. Jednom sam probala da se našminkam za školu malo i minut nakon što sam stavila malo pudera lice mi se nadulo i previše me je svrbelo tako da nisam otišla u školu zbog toga. Tako da sam za žurku stavila samo malo maskare i malo senke za oči.

Bilo je 18:57. Tačno na vreme sam se spremila. Ponela sam samo telefon i u masku ubacila novac za svaki slučaj.

Baš kad sam stigla Aleks je zazvonio. Ušao je u kuću i sačekao me da se obujem. Imao je crne pantalone i belu košulju. Ne znam zašto, ali svakom muškarcu lepo stoji ova kombinacija.

-Uuu...Nisam očekivao da jedan Rambo može tako lepo da se sredi!-zove me Rambo jer sam na fizičkom obalila Sema kao da igramo ragbi a ne košarku.

-Isto mogu da kažem za tebe, smotani.- sada smo se oboje nasmejali.

-Hajde da ne zakasnimo. I super što nisi obula štikle jer ne volim kad je devojka viša od mene.-

-Kao prvo, nisam ti devojka, a kao drugo, na štiklama sam kao paralizovani skakavac.-

-E to bi voleo da vidim.- nasmejao se a ja sam ga samo udarila u rame.

-Požuri da ne zakasnimo. Polako smo pošli i za pola sata smo stigli ispred kluba.

_______________________________________________________________

Prvo da se zahvalim na 102 pregleda na priči  <3 

Hvala punooo :-* 

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

(sorry zbog gramatičkih grešaka ako ih ima)   :-D

I evo ga novi deo...

Sledećeg meseca počinje takmičenje i ostaviću vam link gde možete glasati za ovu ili neku drugu priču 

Ako vam se sviđa VOTE & COMMENT 

Love ya <3