Ljubav boli...

Mala beba...

Jao koja sam budala ispala ispred Aleksa. Stalno mi se dešavalo da dobijem napad panike ali ne ispred nekoga. Šta li će da misli o meni? Ne smem da otvorim oči. Ipak moram. Polako sam otvarala oči. Na svu sreću, spavao je. Polako sam ustala i otišla da se umijem hladnom vodom da se razbudim i oprala sam zube. Izašla sam iz kupatila i pošla da spremim doručak. Ipak je Aleks to zaslužio. Čak i ako sam spavala mogla sam u snu da čujem njega kako peva, a to me je smirivalo...

Čula sam ga kako je ustao jer su se čula vrata na kupatilu. Par minuta posle je sišao dole.

-Dobro jutro.- trljao je oči od umora.

-Dobro jutro...- spustila sam glavu jer nisam mogla da ga pogledam.

-Šta je bilo?- polako je prišao a ja nisam mogla da odgovorim. Bilo me je sramota.

-Ništa....- i dalje sam čvrsto gledala u palačinke koje sam spremala.

-Hej.. Pogledaj me..- Uhvatio mi je obraze i podigao glavu.

-Izvini zbog onog juče..- bilo je sve što sam uspela da kažem. Samo se nasmejao.

-Mogu da priznam da je dobro ispalo.- sada se već smejao na glas.

-Šta je dobro ispalo?- i dalje je ćutao smejući se. –Aleks! Kaži šta je dobro ispalo?-

-Dobro ne viči na mene. Spavala si dok sam ti pevao. Kada sam prestao samo sam ležao i gledao te. Onda si ti u snu ustala i uradila ovo.- prišao je i poljubio me.

-Woah.. Stvarno sam to uradila?- znam da sam ga u snu poljubila pre nego što me je ubio ali se ovog dela ne sećam.

-Ne sećaš se jer si spavala i to si radila kroz san. Ništa strašno. A sad da jedem. Gladan sam kao vuk!- seo je na stolicu i čekao.

-Zar nisi rekao da si LAV?- nasmejala sam se stavljajući tanjir sa slanim palačinkama na sto.

-Jesam, ali mogu da budem i vuk ako hoću.- rugao se kao neko malo dete.

-Ne ne možeš.-

-Da mogu!- sada se naljuti. Ne stvarno već je glumio da je ljut.

-Dobro.. Kad već nećeš da jedeš, onda ću ja da pojedem umesto tebe..- ispružila sam ruku jer znam da neće da izdrži a da ne zgrabi svoj tanjir.

-Nećeš me naterati da se nasmejem.- prekrstio je ruke na grudima. Baš je uporan.

-Misliš?- zlobno sam se nasmejala.

-Ne mislim... ZNAM.-

-Dobro.. A šta kažeš na ovo?- uzela sam telefon i pokazala sam mu sliku kako grli plišanu igračku.

-Hej! Odakle ti to!?- znala sam da će da uspe ovo sa slikom.

-Hahaha.. Dok si ti pokazivao svoju ljubav mom plišanom medvedu ja sam te slikala. I ako se ne razljutiš ovo ću da šaljem svim tvojim drugovima...- mahala sam mu telefonom ispred nosa.

-Dobro! Ali da izbrišeš tu sliku!-

-Evo brišem.- prokazala sam mu kako brišem sliku. Ali.... Mooždaaa sam je kopirala 10 puta na lap-topu. Ali samo MOŽDA..

-Super.- sad je već bio srećniji jer nemam za šta da ga odam. To on misli. Znam, zloća sam ali šta da radim.

Prišla sam i zagrlila ga. Nisam imala razlog za to ali sam htela.

-Hajde hrani malu bebu...- dao mi je viljušku i nož. Samo sam se nasmejala. Hranila sam ga tako jedno pola sata jer je bilo teško da ,,bebu" nateraš da jede. Ili se glupira ili uzima kečap pa mi maže lice.... Sve u svemu, završili smo oko 11:20.

-Moram da se spremam, idem da malo vežbamo pa posle utakmica. Hoćeš sa mnom?- nije mi dao da ustanem.

-Više bi voleo da ostanem ovde..-

-Aleks ali moram...- zašto mora da me poljubi uvek pre nego što završim rečenicu.

-Aleks ne možeš....- još jedan poljubac.

-Aleks!-

-Dobro neću više.. A samo još jednom molim teee.....-

-Ne može! Žurim..- opet se ljuti. Jao šta ću ja sa njim.

-Dobroo! Ali samo jednom. I polazi zakasnićemo.-

-Tako te volim!- poljubio me i otišao da se obuče. Čekala sam ga i čekala ii čekalaa.... Koliko njemu treba da se spremi?

-Molili bi mladu da požuri jer će venčanje da propadne!- čim je čuo mene kako se derem dotrčao je do stepenica.

-Jao oprostite, evo idem..- stavio je ruku na ogradu stepeništa i polako silazio kao snaše u filmovima.

-Ajde ne glumi mladu nego požuri već jednom!- Gospodin se odlučio da malo požuri.

Otišli smo ispred hale sportova da se nađemo sa timom da malo vežbamo. Svakako ja sam oslobođena od škole, ali Aleks nije. Imaće dosta problema sa razrednom.

_________________________________________________________

Deo je malo kraći nego inače jer nisam imala vremena da napišem duži....

Hvala svima koji čitaju. <3

Opet kažem... Ne ustručavajte se da pišete utiske i predloge za priču.. Hoću vaše mišljenje o svemu ovome... 

Pozz... :-)