Vreme brzo prolazi...

449 19 1
                                    


Holaaaaa 👋👋

Evo mene.. Again.. Znam.. Dosadna sam ali šta da se radi..

Napominjem. U mojoj READING LIST-i imate priče koje su se meni mnogoo svidele i preporučujem ih svima.

____________________

-Aleks je rano ujutru došao kod mene. Videla sam da je uzbuđen. Znam i zbog čega.

-Dobro jutroo beboo..- zagrlio me je i poljubio sav srećan.

-Zašto si ti tako srećan?- pravila sam se da na znam jer je to deo plana.

-Ne znaš?- izraz lica mu se promenio. Iz srećnog u tužan, za samo sekund.

-Nee.. Nije ti rođendan koliko ja znam.-

-Ne....Nije....Nema veze idem ja onda.- spustio je glavu i pošao.

-A nee.. Ostani malo. Možemo da gledamo film jer je vikend i večeras ćemo u šetnju malo i tako.-

-Dobro..Hajde..- bio je mnogo tužan.

Gledali smo par filmova i veče je brzo došlo. Bilo je oko 6 časova uveče. U tom trenutku me je Rubi pozvala.

-Možeš li da sačekaš par sekundi dok vidim šta želi?-

-Samo izvoli... Ja ću....samo da sedim ovde... i ne radim ništa..-

Nastavio je da gleda televizor. Izašla sam u hodnik da me ne bi Aleks čuo.

~Halo?~

~Ela..Ovog trena da si došla ovamo! Ne mogu više da čekam!!~

~Stižemo za pola sata. Čekajte tu i ne mrdajte.~

~Požuri! Sakupljala sam 2 sata ove svetleće komarce!~

~Haha. Rubi, to nije komarac.. To je svitac..~

~Ma može da bude i svetleći konj! Požurite! ~

~Dobroo! Idemo.~

Prekinula sam vezu i pošla do Aleksa.

-Hajde.. Idemo u šetnju.- pružila sam mu ruku da ustane.

-Okej...-

Šetali smo u tišini držeći se za ruke. Sve je bilo lepo ali mi je ova tišina smetala. Uskoro stižemo na određeno mesto.

-Znaš... Danas sam bio tužan jer...- nije stigao da kaže ono što je hteo jer su u tom trenutku Rubi i ostali uzviknuli IZNENAĐENJEE i Rubi je pustila ,,svetleće komarce" koji su poleteli prema nebu i izgledali su poput malenih zvezda.

-Woow!- to je bilo jedino što je Aleks uspeo da izgovori.

-Mislio si da sam zaboravila?? Prošlo je pola godine od kad smo zajedno... I ovo nije jedino iznenađenjee.- zagrlila sam ga i povukla u pravcu ovih ostalih koji su stajali jedno pored drugog i pomerili se i napravili nam mali prolaz..

-Ne znam da li bi mogao da podnesem još jedno iznenađenje.- uzviknuo je srećno.

Ispred nas je bilo malo belo platno sa par malih jastuka na travi dovoljno za sve nas a u pozadini mali projektor.

-Gledaćemo film??-

-Videćeš..- povukla sam ga da sedne pored mene na jedan mali jastuk.

-A sada tišina!- uzviknula je Rubi i uključila projektor. Na početku je išao kratak tekst koji sam napisala za Aleksa. U njemu sam mu zahvalila zato što je uvek bio uz mene i voleo me kao i ja njega.

Zatim su usledile naše zajedničke slike od početka naše veze pa do sad. Među tim slikama je bila i Aleksova slika sa medom kako spava. Sačuvala sam je.

-Hej! Mislio sam da si je izbrisala?-

-Izbrisala kopiju ali je ovo originalna slika.. Ona je deo mog života, našeg života.-

Nastavili smo sa gledanjem. Na kraju su bile slike sa celim društvom koje je bilo tu, uz nas, svo ovo vreme. Video se završio. Aleks je ostao bez reči.

-Ne moraš ništa da kažeš..- skočila sam mu u zagrljaj.

-Hvala ti za sve.. Za to što si me voleo, čuvao, uvek bio uz mene... Ne znam kako još da se zahvalim..-

-Poljubac bi bio dovoljan..- nasmejao se.

-Okej..- poljubila sam ga.... I to se malo odužilo...

-Oooooooo......- uzviknuli su ostali. Mi smo se samo nasmejali.

-Još malo pa ćemo i Rubi da spremamo žurku..- nasmejala sam se jer znam da to ne voli.

-Taj film nećete da gledate..- rekla je Rubi.

-Moždaa- rekao je Vladimir..

-Samo moraš da ga čuvaš Rubi. Znaš kakvi su muškarci.-

-Samo neka proba da me prevari. Iskopaću mu oči i daću ih deci umesto klikera..-

-Eeejjj... Nisam ja takav..-branio se Vladimir..

-Nekaa!!Hajde sad kod nas na večeru.-

Ostali su pokupili jastučiće i platno i stavili u korpu za piknik.

Otišli smo kod mene kući i poručili piće i 3 porodične pice..

Žurka se završila u 4 ujutru. Otišli smo na spavanje. Aleks je spavao kod mene u krevetu jer kaže da mu je tu udobnije.

-Na svoju stranu kreveta..-

Nije hteo ništa da kaže.Prišao je i zagrlio me. Malo mi je neprijatno čak i ako smo zajedno.

Samo se nasmejao. Želim da sad otpadne deo plafona i udari ga u glavu! Neću ništa da kažem. Samo ču da ćutim.

-Volim te..- rekao mi je tiho.

-I ja tebe..-

________

Još jedan deo i krajj.. Hvala vam što ste čitali. 😊😘

Ljubav boli...Tahanan ng mga kuwento. Tumuklas ngayon