Ljubav boli...

ONA?!

Paa... Evo i mene opet. Probni prijemni je prošao tako da sam sada slobodna par dana i objavljivaću delove češće. Ko je zaboravio šta se desilo u prošlom delu neka pročita kraj koji se nastavlja ovde dolee. Budite aktivni i pišite ideje, primedbe ili čak i pohvale ako ih ima dole u komentar. Stalo mi je do vašeg mišljenja jer tako ću da znam da li vam se dopada ili ne...

---------------------------------------------------

Tako smo šetali sve do moje kuće. Sve vreme sam imala osećaj kao da nas neko prati i povremeno se okretala da osmotrim okolinu. Ali ništa. Kada je Aleks otišao kući brzo sam zaključala vrata i otišla u sobu da se okupam.

--------------

-Dobro jutro!- mahala mi je jedna devojka na ulazu škole. Nisam je poznavala ali sam joj se samo ljubazno osmehnula i pozdravila je. Zapravo, bila mi je poznata samo ne znam tačno odakle.

-' Jutro!- otišla sam u hodnik sa ormarićima i tamo Zatekla Rubi sa onom Marijom, tako se valjda zove, kako ćaskaju i smeju se zajedno.

-Koji će nesrećnik sada da nastrada?- pitala sam ih ne skidajući osmeh sa lica.

-Niko.. Stvarno.-

-Ko? Mi? Nas dve da nekom naudimo? Čoveče Ela pa šta ti pada na pamet!- Rubi se smeškala sa onim njenim ,,nevinim'' licem.

-Da,da...Nego, kada..- nisam ni stigla da završim rečenicu došla je ona umišljena veštica Mia da nam drži ,,predavanja''.

-Vidi, vidi. Koga nam je to ptičica dovela u školu.- stala je pored nas sa njenim robinjama.

-A šta to tebe boli k****?!- odgovorila joj je Rubi drsko. Ako ne prestane nagrabusile smo. Zapravo, kada je Hana misteriozno ,,nestala'' na njeno mesto je došla njena verna pratilja, Mia. Sada ona teroriše školu dok se Hana ne vrati. AKO se vrati-

-Iju! Kakav rečnik.. Draga moja žensko sam. Vidiš, sise su tu.- pokazuje na svoje grudi.

-Sise koje su više plastične nego prave.- ne znam šta Rubi pokušava da uradi ali je ova fufa odsvirala svoje.

-Kako se usuđuješ.- prišla je Rubi da je udari ali ima preslabe reflekse. Završila je na podu.

-Pitala bi te kako si ali me ne zanima.- Rubi je samo prošla pored nje smejući se pobednički.

-Šta se kog đavola ovde desilo?- prišla sam Mariji zbunjeno.

-Samo da znaš koliko dugo je ovo planirala. Hahaha.-

-O čemu je reč. Nisam upućena u sve ovo.-

-Pa vidiš.. Mia već par dana bulji u mog brata a Rubi to ne podnosi tako da...-

-Hoćeš da kažeš da se Rubi zaljubila u njega?-

-Bingo!-

-Ma idi bre Marija da je neko drugi pa da poverujem ali Rubi se nikad nije zaljubila u nekog, zapravo njoj se ljubav gadi.- ee Rubi da se zaljubi. Ma mene neko dobro drogirao pa ja sad haluciniram.

-Ma kažem ti. Njih dvoje su mi mnogo sumnjivi. Pripazila bi ih ja malo..-

--------------

Rubi's POV

Još neka se ona suprotstavlja meni pa će da vidi. Samo neka takne mog Vladimira... Čekaj malo! Rekla sam MOG? Pa... i ne zvuči loše. Ali.. ne! Ja se nikada neću zaljubiti i kraj. Odoh sad kod Ele i Marije. Posumnjaće nešto.

-...pripazila bih ja malo..- to je poslednje što sam uspela da čujem od Marijine rečenice jer je brzo učutala kad sam ja došla.

-A šta da pripaziš?-

-Pa... Mia.. Da! Mia. Nju treba pripaziti.- seckala je reči zbunjeno.

-Ahaa..- klimnula sam glavom. Ima tu nešto više od Mie.

-Nego Rubi..- Ela se okrenula prema meni.

-Hm?-

-Paa. Da se nisi ti zaljubila možda?- Šta?! Kako zna.?

-Jaa? Ma neee bree. Zaljubljena? Ja zaljubljena? Brate Ela pa šta tebi pada na pamet.- Znala sam! Kako pogodi samo...

-Samo pitam..- i posle ove rečenice čulo se zvono za početak. Još danas je inspekcija tu da proveri još par stvari i posle smo slobodni.

Ella's POV

Kada se oglasilo zvono za početak časa otišla sam u svoju učionicu i sela na mesto. Aleks je već bio tamo. Nešto mi se ne uklapa. Čak i da jeste, Rubi ne bi pokazivala znake zaljubljenosti. Ili možda bi? Ma ne bree! Ouff!

-Šta je bilo?- Aleks se okrenuo prema meni.

-Jeste...nije...- mrmljala sam kroz zube gledajući u istu tačku.

-Šta?-

-Aaa.. Ništa, ništa.. Samo sam se zamislila nešto. - izvadila sam svesku i sela na stolicu.

-Dobroo..-

Čas je trajao kao da mu nema kraja. Ni ostali nisu bili bolji. Napokon oslobođena iz ,,pakla'' pošla sam kući polako sve vreme gledajući u svoje patike. Stigla sam negde par metara samo od svoje kuće kad sam začula neki ženski glas koji mi je bio poznat. Ah da. To je ona devojka koja mi je mahala ispred škole. Okrenula sam se da vidim šta želi a ona je polako hodala prema meni.

-Izvoli? Šta ti treba?- pitala sam je ljubazno i prišla par koraka.

Samo se asmejala zlobno. Sada se sećam!

-TI?! Šta ćeš ti ovde!?-

-Pomažem prijatelju. Ili bolje rečeno zameniku tvog prefesora.-

-Aronu? Kakve veze on ima sa tobom?-

Još kako ima. Ali nema sada vremena za glupa pitanja.- samo je podigla ruku i neko mi je prišao sa krpom i prislonio mi na lice. Probala sam da se oslobodim ali sa nedostatkom vazduha sam samo pala pod uticaj ove osobe koja me drži. Još uvek sam bila pri svesti malo kada sam videla kroz skoro zatvorene kapke, nju, kako se smeje i nekoga kako me veže za zadnje sedište automobila. I to je sve što sam videla. Sada, bez imalo snage spuštam glavu i tonem u veliki sam. Sve je uveliko crno.....

_______________________________________________________________

I novi deo..

Imate sve na početku gore da ne pišem duplo. :-*

Nastavite da čitate jer će ubrzo i kraj i počinjem da pišem novu priču koju ću redovno ubacivati ne brinite se ništa. :-D

Pozzz... Love ya <3