Gospođica

Buđenje

- Lara.
Tri para od straha razgoračenih očiju okrenulo se ka Maksu.
- Od... Odakle ti to? - Majkov glas zadrhta.
- Pročitao sam tu priču negde. - Slaga.
- Brate, teraj se. Srce mi još uvek radi ali bubreg mi je otkazao.
- Spavaš napolju... - Oglasi se Helen tihim ali zapovednim glasom.
- Majk će mi praviti društvo onda.
- U redu, vas dvoje budite dobri.
Uz kikot Helen i Ken se povukoše u šator.
Majk se okrenu prema Maksu.
- Odakle znaš za Laru? Znam da ta priča nikada nije objavljena...
- Koliko smem da ti kažem?
- Ti znaš moju priču...
- Tvoju priču?
- Majkl, iz moje priče, je stvaran... On je bio moj...

- OTAC? Ti si dečak koji je ubio svog dedu?
- Tiše! Uzbunićeš ono dvoje u šatoru!
- Dobro... Treba mi tvoja pomoć...
- Kako ti mogu pomoći?
- Ja mogu da vidim Laru... Ona se hrani dušama, ali se u tvojoj priči hranila krvlju. Ne razumem.
- Kasnije ćemo razjasniti kako si došao do Lare. Sada mi reci gde je blok?
- Lara ga je ostavila u mojoj kući nakon što je ubila devojčicu iz komšiluka.
- Jesi li ga video?
- Da. U njemu se nalaze crteži ubistava. Mislim da crteži nastaju pre samih ubistava.
- Beleži ubistva... Za to joj je trebala krv, ne bi li imala mastila za crtanje. Duše su ono čime se ona, kao duh, hrani.
- Zašto crta?
- Duhovima su sećanja jako važna. Imaju snagu.
- A šta će se desiti kada se nahrani dušama?
- Ponovo će hodati među živima...

U daljini začu se mjauk. Majk i Maks su zamišljeno razgovarali. Iz šatora se čulo Kenovo duboko disanje. Mjauk se ponivo oglasio. Ovoga puta izvor zvuka bio je jako blizu. Momci kraj vatre nisu tom zvuku pridavali nikakav značaj. Na svetlost vatre izađe mačka. I sve bi bilo u redu da mačka nije bila potpuno... Bela... Mačka otvori usta, ali ono što je iz njih izašlo nije bio mjauk. Bio je to vrisak. Helen, raščupane kose i poluzatvorenih očiju proviri iz šatora.
- Momci, šta se dešava?
- Helen, ostani unutra!
- Jao, vidi! Maca!
Mačka ošinu repom kao bičem i vatra se ugasi. Upalila se sekundu kasnije. Na mestu gde je nekada stajala mačka sada je, povijenih leđa, stajala starica. Maks preblede kada iza starice ugleda dva kipa koji plaču. Helen vrisnu. Ken je izgura vani i sanjivo pogleda u Majka koji je u ruci držao isukan nož. Helen je sa zaprepašćenjem gledala u Kena, Majk i Maks su gledali u Helen. Maksu kroz glavu prolete misao: Kipovi! Ali kada je pogledao u staricu, ona stajaše sama. Video je da se osmeh na njenom licu pretvorio u kez kada su svi pogledali u nju.
- Aaaaaa!
- Kene!
Kip je stajao iza Kena, svojim demonskim licem kezio se ka starici, a njegove ruke... Mlaz krvi slivao se niz knjegove ruke. Ken je lebdeo par centimetara iznad tla. Kamene ruke prošle su kroz rebra i stegle ga za grudnu kost. Staričina ruka beše uperena u njega i izgledalo je kao da ga još samo ona održava u životu. Njen hrapav glas nadjača Kenovo stenjanje:
- Ima lepe oči...
- Nećeš to da uradiš! On ti nije učinio ništa nažao! - Reče Helen gotovo plačnim glasom.
- Neću ja? Dala si mi dobru ideju... TI ĆEŠ!
Staričina slobodna ruka trznu se ka Helen i njeno telo otkaza poslušnost. Majk krenu ka starici ali se dve kamene šake spustiše na njegova ramena. Maks je samo stajao tu, previše šokiran da bi išta uradio. Helen zakorači prema Kenu. Njene misli su urlale ali telo se nije odazivalo. Položila je šake na njegove obraze i zarila palce u očne duplje. Starica je vidno uživala u prizoru ispadanja očiju iz ležišta. Sklopila je ruku kojom je kontrolisala Kena i on se sruši. Tada staričina seda kosa postade srebrna, a njene crne rite zameni bela, tesna haljina. Lara udahnu vazduh svojim ponovo rođenim plućima.
- Gospođica! - Urliknu Majk.
- Hihi, ne. Gospođica sam bila dok su mi trebale duše, sada sam ponovo nevinašce Lara...
- Pusti Helen! - Povika Maks, još uvek ne verujući šta se dešava.
- Ljubavi, za tebe sve. - Reče Lara i posla mu poljubac. - Bez tvoje unutrašnje tame nikada ne bih uspela da se ponovo rodim.
Njena malena šaka se okrenu. Helen stisnu šake a delovi očnih jabučica završiše svuda po njoj. Ona vrisnu.
- Majk... Pošto si ti kriv za moj prvi neuspeh, ti ćeš biti moja prva žrtva...
Sporim koracima prilazila je Majku. Maks se osmeli da uhvati Helen za ruku i potrči. Začu se tiho drobljenje Majkovih ramena. Lara odmahnu rukom i od kipova ostadoše hrpice prašine. Sklopila je šaku u pesnicu i podigla je. Na Majkovom vratu pojaviše se crni tragovi i on oseti da ga izuzetno snažna ruka podiže. Lara mu priđe, stavi ruku na grudi i promrmlja nešto. Majk se trudio da ne zaurla, nije hteo da joj pruži to zadovoljstvo. Ali popustio je kada je osetio da njena ruka prolazi kroz njegovu majicu, zatim kroz kožu, rebra, pluća dok napokon ne opipa njegovo srce. Istrgla ga je ostavivši mu rupu u grudnom košu. Srce je još uvek pumpalo krv kroz do krajnih granica zategnute arterije. Lara se nasmeja, saže do Majkovog srca i zagrize. Topla krv ispuni joj usta. Kapi su padale po njenoj beloj haljini dok je ona sa uživanjem sisala sadržaj ljudskog srca. Majk je bio živ dovoljno dugo da vidi kako Lara cimajući unakaženo srce kida njegove vene i arterije. Lara baci srce u vatru i pokuša da nestane. Nije joj uspelo.
- Mrzim pešačenje... - Reče Lara i potrča duplo brže od najbržeg sprintera, ostavivši za sobom dva leša, dve hrpe prašine i poveću lokvu krvi.

Maks uz tresak otvori vrata i ulete u svoju kuću. Uputio se pravo ka sobi svoje sestre. Bez kucanja je utrčao unutra uplašivši od sna bunovnu Melodi.
- Gde je blok?
- Koji blok?
- Onaj požuteo, brzo mi reci!
- U prvoj fioci, i ućuti, spavam...
- Evo ga!
Maks zgrabi blok i potrča ka kuhinji. Ispred sobe njegovih roditelja umalo se ne sudari sa Larom.
- Kako su lepi dok spavaju...
- Ne! Nemoj! Molim te! Uradiću sve što tražiš!
- Takvog te već volim. Daj mi blok.
- Ne...
- Daj. Mi. Blok.
Maks zamahnu vazom koju je dohvatio sa komode. Vaza pogodi metu i razbi se, ostavljajući posekotine na Larinom licu. Maks protrča pored nje i ulete u kuhinju. Zgrabio je nož i spustio blok na sudoperu.
- Ne ne...
Maks oseti kako ga nešto podiže i baca. Svom težinom udari u frižider. Oseti kako nesvesno ustaje i širi ruke. Na tren vide nož koji leti ka njemu, a onda mu oči zasuziše od bola. Nož je prošao kroz zglob na palcu njegove leve ruke.
- Eci, peci, pec...
Još tri noža pronašla su svoje mete u zgobovima prstiju. Rik utrča u kuhinju. Lara stegnu pesnicu ne osvrćući se. Taj pokret pretvori Rikovu glavu u kašu. Njegovo beživotno telo još uvek se trzalo kada Danijel utrča držeći metlu.
- Hmm... Interesantno... - Reče Lara i okrenu se prema Daniiel.
Metla iskoči iz Danijeline ruke i polete uvis. Danijel pogleda za njom. Drška metle joj smrska zube i pronađe put kroz Danijelino grlo. Vrh metle joj probi stomak i izađe vani praćen mlazovima krvi. Danijel pade poput daske.
- Gde smo ono stali... Ah da...
Trzajem ruke podiže mesarsku sataru koja polako dolebde do Maksovih prepona. Polako probi kožu iznad struka i nastavi svoj put preko stomaka, puštajući creva da se polako odmotavaju kroz sve širi otvor dok na kraju ne pljusnuše u Maksovu krv na pločicama. Ili je krv bila Rikova? Kao da je bitno. Kada satara dođe do Maksovog vrata izvuče se i zakuca među Melodine oči. Melodi bejaše u sobi dovoljno dugo da pogledom obuhvati leševe svojih roditelja pre nego što joj satara probi čelo i prepolovi čeoni režanj mozga. Lara priđe Maksu i zagleda mu se u oči.
- Mogu te oživeti, živećemo zajedno. Dužna sam ti, a i sladak si mi. Hoćeš li...
Njen monolog prekide lom prozorskog stakla. Helen zgrabi parče stakla i, ne obraćajući pažnju na bol, zari ga u blok. Lara vrisnu a krv joj pokulja iz grla. Iz procepa u bloku nadirala je krv crna poput noći. Lari je krv lila iz svih otvora na telu: kroz usta, oči, uši, čak su joj se i niz butine slivali potoci krvi. Larina koža perutala se i komadi veličine ljudske šake padali su na pod. Njeni mišići satruliše nadprirodno brzo a njene kosti postadoše prah. Gospođicu više niko nikada nije video.