Postojanje

III

Ostatak petka mi je proleteo, a od tada nisam reč čula od Aleksa. Ležala sam naglavačke na kauču gledajući Modern Family i čekajući da mi se krv slije u glavu. Odskočila sam kada mi je telefon zavibrirao na grudima gotovo sam završila na podu. Kraj Medinog imena bilo je mnogo šarenih srca. Podigla sam telefon na uvo kada mi je piskavi glas gotovo probio bubnu opnu. ,,Hej!,, viknula sam u slušalicu stavivši telefon na drugo uvo. ,,Da li si normalna?,, brecnula sam se i dalje trljajući uvo u kojem mi je zujalo kao u pčelinjoj košnici. ,,Makenzi, pričaj mi sve o njemu! Želim sve da znam!,, Medison je gotovo vrištala sa druge strane slušalice. ,,Nema tu šta da se zna ili ne zna, dečko je čudak. Možda je sladak, ali je psiho,, nije mi bilo ni na kraj pameti da joj stvarno kažem šta se desilo, odlepila bi, a i verovatno bi bila besna što on zna nešto što ona ne zna. ,,Zašto uvek ima nešto nenormalno u zgodnim momcima?!,, Medison je frktala u slušalicu. ,,Kažem ti, Medi, nešto je čudno u vezi te porodice Drejk,, sedela sam na kauču u dnevnom boravku klativši stopalom napred-nazad. ,,Ali prezgodni su, Makenzi. Čak su i devojke zgodne.,, srce mi je preskočilo od iznenadjenja, Medison je priznala da je neka druga devojka zgodna. Mekan zvuk zvona naterao me je da izvijem glavu ka vratima. ,,Ti si priznala da je neka devojka zgodna?! Da nisi možda bi?,, ironično sam se nasmejala krenuvši ka ulaznim vratima. Preskočila sam stpenik našavši se ispred visokih crnih vrata. ,,Znaš da nikada do sada nisam razmisljala o tome? Možda i jesam.,, Medison se kikotala sa druge strane veze nateravši me da se iskezim. Okrenula sam srebrni ključ u bravi širom otvorivši vrata. Osmeh sa lica mi je izbledeo kada sam ugledala prizor pred sobom. ,,Medison, pozvaću te kasnije...,, prekinula sam vezu ni ne sačekavši odgovor. Aleks se jedva držao na nogama oslanjajući se na dovratak. Bio je iscrpljen, bled kao krpa,a bela pamučna majica mu je bila natopljena znojem i krvlju. ,,Direktorka je rekla da si mi uvek na raspolaganju,, procedio je kroz zube trudeći de da ne zajauče od bola. Zenice su mi se raširile od ostaha i tolike krvi... ,,Aleks, ja nisam uargentni centar!,, srce mi je lupalo, preteći da iskoči iz grudi. Aleks se zateturao gotovo se obrušivši na mene. Rukom sam gurnula vrata dok sam se teturala sa Aleksom na sebi. Čvrsto sam ga zagrlila ne dozvoljavajući da mi Aleks umre na pragu. ,,Hej!,, vinula sam. ,,Hej! Ostani budan!,, viknula sam počevši da ga vučem uz stepenište kao vreću mesa. Sve što sam uspela da srušim, ja sam srušila i moguće slomila. Stigla sam do prvog sprata oznojena kao da sam trnirala čitav sat. Odgurnula sam vrata od kupatila naslonivši Aleksa na rub kade. ,,Drži se na trenutak,, rekla sam, pistivši ga. Povukla sam Alesovu majicu svukavši mu je polu zgadjeno. ,,Aleks, šta ti se desilo?!,, zaprepašćeno sam pogledala ogromnu posekotinu sa leve strane Aleksovog abdomena. Bila je duboka, krvava i prljava od blata i sitnih kamenčića. ,,Nije bitno...,, zajecao je kroz bol. Pružila sam dlan ka dubokoj rani kada je vid počeo da mi se muti. Treska sam se zbog krvi koja mi je ostala po dlanovima, nateravši me da se zapitam da li je to takav osećaj kad ubiješ nekoga. Rastresla sam se ne dozvolivši sebi da se onesvestim. Bacila sam majicu u beli lavabo, otvorivši ormarić kojo je držao ogledalo. Izvadila sam nekoliko belih peškira iz ormarića. ,,Skidaj se, skroz!,, pogodila sam Aleksa Peškirima. Iznenadjeno je piljio u mene, pa u peškir. ,,Kada se skineš, polkri se peškirom i sačekaj me u kadi. Doneću ti odeću da se presvučeš kada ti sredim ranu...,, progutala sam pljuvačku, stresavši se. Krv i ja na istom mestu nismo dobra kombinacija, oduvek sam se plašila krvi. Zatvorila sam vrata kupatila pogledavši u susedna vrata, vrata koja nisu bila otvarana skoro godinu dana. Otvorila sam vrata dok mi je srce tuklo u grudima preteći da izleti i pobegne što dalje od mene. Zapuhnuo me je bratovljev miris, unikatan i nostalgičan. Koža na rukama mi se naježila, a krv proključala; osetila sam se kao da je Maks još uvek tu, kao da me nikada nije napuštao. Tamna soba bila je ista, spuštene roletne, plavi zidovi izlepljeni provokativnim posterima prsatih plavuša. Na drvenom noćnom stočiću u prašnjavom staklenom ramu spavala je moja slika od koje me je steglo srce. Brzim korakom otišla sam do drugog kraja sobe otvorivši visoki plakar. Poznata garderoba visila je na drvenim ofingerima čekajući da je neko ponovo obuče. Mama je htela sve to da da u crveni krst, ali radije bi joj dopustila da me ubije nego da nekome pokloni sve što mi je od brata ostalo. Iz ormana sam izvukla jednu od Maksovih omiljenih majica, bila je crna uska majica slična onoj koju je Aleks nosio u petak. Prinela sam majicu licu, spustivši usne na mekanu tkaninu. Da samo znaš koliko mi fališ... Izvukla sam farnerice od plavog džinsa koje sam pretpostavila da će pristajati Aleksu. Na grudi sam prislonila garderobu, zatvorivši vrata bratovljeve sobe. Vratila sam se u kupatilo videvši Aleksa kako sedi naslonje na zid u kadi. Ljutito me je pogledao. ,,Šta ti je toliko trebalo?,, mrštio se pogledavši garedrobu u mojim rukama. Lice mi se zarumenelo od prizora pred sobom, Aleks polu go u kadi koji mi je iskrvario na preškire. Prišla sam mu trudeći se da ga ne gledam. Povukla sam tuš pustivši ledenu vodu. ,,Gledaj, ovo ćeš morati sam da uradiš, istina je da se užasavam krvi i da ću verovatno u jednom trenutku pasti u nesvest ako ti ja budem čistila ranu.,, nisam mogla, a da se ne pitam šta ću reći mami kada se vrati kući i vidi krvave peškire. Pomisliće da sam ubila pola komšiluka. Aleks je počeo da ispira ranu i krvava voda lila je niz slivnik. Okrenula sam se na peti krenuvši ka ogledaku uokvireno ormarićima. Otvorila sam ormarić sa leve strane ogledala izvadivši metalnu kutiju sa crvenim krstom na poklopcu. ,,A mislila sam da nikada neću koristitu prvu pomoć.,, nasmejala sam se spustivši kutiju kraj lavaboa u kojem je ležala krvava majica. Iz kitijice koja je odisala mirisom antiseptika sam izvadila melem, flastere, zavoj i metalnu šnalu za zavoj. ,,Prevarila si se onda.,, Aleks je iza mene ugasio slavinu. Ponela sam prvu pomoć ne dižući pogled sa crnih pločica. Pružila sam mu belu bočicu melema. ,,Prvo namaži to na ranu.,, rekla sam. Aleks otvori bočicu prinevši je nosi, kada mi se lice zgrčilo. ,,Čoveče ovo smrdi na izmet,, zhadjeno je odaljio ruku što dalje od nosa. Nasmejala sam se ,,Možda i jeste izmet.,, Aleks je namazao ranu pruživši mi bočicu natrag. Pružila sam mu pamučne flastere. ,,Prekri celu ranu time.,, rekla sam. Aleks je prekrio ranu belim flasterom. Napokon sam podigla pogled. Krv je već probila pamučne flastere. ,,Isuse, Aleks! Na šta si mislio?!,, brecnula sam se počevši da zavijam Aleksov abdomen. Podigla sam prst na zavoj počevši da obavijam Aleksa. Stavila sam metalnu šnalu da drži zavoj. ,,Čekam te dole.,, napustila sam kupatilo ne osvrćući se.