Postojanje

XVIII

Bela svetlost zaslepela me je niodkud. ,,Šta je bre ovo?,, uzaludno sam treptala u nadi da ce se oči navići na svetlost. ,,Šta to dodjavola radiš?! Saberi se!,, mogla sam prepoznati taj glas i ako ga nisam cula skoro godinu dana. Krenula sam da se okrenem ka glasu kada kao iz topa odjeknulo je glasno: ,,Nemoj!,, i nevidljiva sila kao da mi je prikovala ruke i noge. Nisam kogla da se maknem i osećaj bespomoći mi je preplavljivao telo. ,,Odupri se, Makenzi! Ako sad odustaneš biću vrlo razočaran u tebe. Ima toliko toga što moraš da uradiš kako za sebe tako i za mene,, ozbiljno mi je govorio dok sam jasno čula koračanje iza ledja. U kraju oka jasno sam videla poznatu mušku siluetu, izgledao je isto kao onog dana. Barem mislim da jeste, koliko sam mogla da vidim, i da se setim.
,,Šta da uradim za tebe?,, pogled mi je vitlao po zaslepljujućoj magličastoj svetlosti, nisam mogla da se maknem. Kao da sam paralizovana u snu.
,,Znaćeš kad za to dodje vreme,, koraci su počeli da mi se približavaju, a ja od nemoći polako počela da paničim kao da je u pitanju bila osoba koju ne poznajem, a ne moj brat. Bilo je tako tiho da sam mogla da čujem kako mi vrela krv kola venama i na smrt me plašila. ,,Sad se odupri.,, strogo je rekao, glasom kakav nikada ranije nisam čula sa njegove strane.
,,Ne znam kako.,, zacvilela sam uplašena situacije u kokoj se nalazim.
,,Samo se odupri!,, povisio je ton dovoljno da me njegova silina naježi od glave do pete. ,,Odupri se!,, viknuo je još jače. ,,Ne znam kako!,, stenjala sam prepadnuta. ,,ODUPRI SE!,, arlauknuo je i na rame mi spustio dlan toliko hladan da me je pekao, a onda naglo počeo da se zagreva goreći mi kožu. Bolni vrisak odjekivao je bleštavim prostorom dok sve nije postalo crno, moj glas intenzivniji kao i bol koji se proširio čitavim telom. Gorući bol koji mi je osušio grlo i pluća i svezao creva. Naglo sam se uspravila kao oparena dok je moj krvavi vrisak odjekivao kućom. Osetila sam kako se par ledenih ruku obavijaju oko mene i gase vatru koja je buktala u mom telu. Poznat miris zagolicao mi je nepca, taj dobro poznat miris koji mi se uvukao pod kožu. Aleks. Naglo sam otvorila oči pri čemu su mi se sva sećanja vratila... Pre nego što sam uspela da upletem ruke oko Aleksa grubo me je odgurnuo od sebe. Zatečena njegovim gestom nemo sam posmatrala kako, odbijajući da me pogleda, brzim korakom napušta sobu. Zacvilela sam posmatrajući otvorena vrata sobe u nadi da će se Aleks svakog trena vratiti. Nije se vraćao.
,,Draga...,, čula sam poznati glas kako mi mrsi moždane vijuge. Pognula sam glavu odbijajući da je pogledam.
,,Kako si?,, milovala me je po ledjima dok su se oko mene skupljali ostali članovi porodice Drejk.
,,Kao da mi je medved odgrizao ruku...,, skrenula sam pogled dok me je bol u vratu probadao. Ceo rameni deo bio je ljubičast i modar, kao da me je neko odvalio letvom po ledjima.
,,Dodjavola Opal, šta je ovo?,, oči su mi zasuzile od bola koj mi je presekao telo.
,,Čini se da je Aleks malo više popio...,, skrenula je pogled izbegavajući da me pogleda, kao i svi ostali. Čak je i Nikol, za divno čudo, odbijala da me pogleda. Stežala je dlanove i gužvala rubove bele košulje čvrsto stežući vilicu.
,,Kako je on...?,, konačno sam prekinula tišinu i svi me u neverici pogledaše.
,,Pobogu...,, Derek se naglo nasmejao.
,,Umalo nisi umrla, a tebi je ipak bitnije kako je on...,, naglo je ućutao shvativši šta je izgovorio i okrenuo glavu na drugu stranu dok ga je Nikol žarila besnim pogledom. Pogled mi je preleteo na preumornu Opal.
,,On je dobro, zar ne?,, treptala sam uspaničeno na šta su Opal i Nikol uz malu dramsku pauzu klimnule potvrdno. ,,Bože, dobro je.,, izdahnula sam sa olakšanjem od čega se svaki napeti mišić opustio, a rana od ugriza gotovo upalila.
,,Makenzi, mislim da je gotovo. Gotovo je medju vama.,, Nikoline hladne reči pogodile su me kao rafali.
,,Nikol!,, Derek ju je zgrabio za belu ruku i gotovo bacio iz sobe za sobom zalupivši vratima. Njene reči bolele su više nego Aleksovi zubi u mom ramenu, gotovo duplo više...
,,Makenzi...,, naglo sam se naježila od Opalinih reči koje su me ubedile da ne sanjam, da sam budna, okružena vampirima, umalo umrla od gubitka krvi i da me osoba koju mislim da volim ostavlja.
,,Sve vreme je bio pored tebe, nije hteo da se pomeri... Sve vreme se molio da preživiš i ponavljao da nikada sebi neće oprostiti što je sebi dopustio da ti ovo dogodi.,, brzo je govorila čvrsto mi stežući dlan trudeći se da ostane na granici ljudske snage. Uzvratila sam joj slabašnim stiskom.
,,Opal ja sam kriva... Nisam smela da dozvolim da izgubi kontrolu pred celom školom, ugrozio bi vas, ne samo Drejkove... Celu vašu populaciju. Tu su i ti Lauri. Nikada ne bih dopustila da se Aleku nešto dogodi...,, govorila sam pogledom prelazeći preko svake sitnice u sobi, sve je izgledalo drugačije, kao da je cela prostorija izbledela.
,,Važno je da si preživela.,, rekla je pošto nije znala šta drugo dok je Nikolas koračao u krug povremeno psujući ispod glasa. Nisam ni morala da slušam o čemu govori, znala sam. Po priči Drejkovih, krv koja mi kola venama je drugačija od krvi ljudi koje me okružuju. To je dovoljno znati s obzirom koliko sam krvi izgubila u tom prljavom kupatiou.
,,Da li veruješ u to?,, nesvesno sam prekinula svoju zamišljenost, Opalinu tišinu i Nikolasovo mumlanje u bradu. Svi pogledi bili su upreti u mene.
,,Na šta mišliš dušo?,, Opal je zbunjeno vrtela glavom dok je Nikolas tačno znao o čemu pričam i knedla mu je stajala u grlu.
,,Da li veruješ u to da je kraj?,, ivica usana trznula joj se na moje reči. Čvrsto je stezala vilicu pogledom lutajući po podu u potrazi za rečima koje nikako nije pronalazila. Želudac mi se prevrtao od kisele tišine, svakog trenutka sam mogla da povratim.
,,Dušo...,, čvrsto je zarobila moj dlan u šake.
,,U životu ima mnogo uspona i padova...,,

,,Ne!,, prekinula sam je povikom od kojeg su oboje poskočili, a rana me žignula šaljući mi sitne elektro šokove u vrhove prstiju.
,,Nemoj mi prodavati ta sranja, Opal. Reci mi istinu, bar toliko,, cedila sam kroz zube suznih očiju. Opal odmahnu razočarano.
,,Aleks krivi sebe za bol koju ti je naneo... Mislim da ne želi ponovo da prolazi kroz tako nešto i bez namere te preobrazi. To bi ga ubilo.,, potišteno je rekla puštajući mi ruku i ruke su joj skliznule na posteljinu koju danima nisu menjali. Odlučno sam klimnula podupruvši se rukama uz napor uspravila u sedeći položaj i zarotirala se kako bi ustala sa visokog kreveta. Opal i Nikols razmeniše zbunjene poglede dok su mi stopala klizila ka podu i konačno dodirnula beli čupavi tepih. Mekana vlakna tepiha na vrhovima nožnih prstiju ježili su mi kožu na nogama i stomaku. Napolju je već uveliko bio mrak i blago rečeno ništa se nije videlo.
,,Kuda si pošla?,, Opal me je pratila pogledom dok sam navlačila ogrtač trudeći se da ne pomeram telo u preteranoj meri.
,,Gde je Aleks?,, pitala sam odlučno.

Nikolas je zatvorenih očiju duboko udahnuo, izdahnuo, još jednom i naglo otvorio oči.
,,Na krovu.,, uvereno je rekao.
Nikada ranije se nisam penjala na terasu na krovu, svi su mi to striktno zabranjivali, nisam čak ni zavirila gore, a umirala sam da vidim pogled odatle.
Teško je popeti se na krov, a ne pomerajuću jedan deo tela u skladu sa ostatkom.
Snažan vetar i miris borovih iglica zapuhnuo mi je lice, a tu, u tami noći osvetljen samo mesečinom sedeo je on zamišljeno posmatrajući prazninu. Koža na ledjima mi se naježila od hladnoće, a knedla u grlu stajala od nervoze.
,,Prehladićeš se ako ostaneš tu.,, trgla s se na mirne reči koje prekinuše zvukove noći. Progutala sam knedlu i bosonoga krenula ka maloj klupici na ivici neogradjenog krova. Sela sam na ledeno drvo trudeći se da ne sklanjam pogled sa daljine u koju je neprestano buljio. ,,Kako si?,, bilo je jedino što sam mogla da izvučem iz sebe, na šta se podsmehnuo.
,,Ti si ta koju sam zamalo ubio...,, vena na slepoočnici mu je iskočila dok je čvrsto stezao vilicu gutajući pljuvačku. Duboko sam uzdahnula.
,,Nisi ti kriv Aleks.,, odlučno sam odvratila.
,,Doveo sam tvoj život u opasnost, kako možeš da kažeš tako nešto?,,

,,Pre svega si doveo vaše živote u opasnost, a tek onda moj i to pod mojim zahtevom. Živote tvoje braće i sestara, i svih poput vas. Nikada ne bih dopustila da ti se nešto dogodi, bila sam spremna da dam to malo što imam za tebe i nikada ne bi zažalila. Nikada...,, usne su mi se sušile dok sam govorila brzo i bez razmišljanja. Na ramena mi je spustio svoj duks još uvek izbegavajući da me pogleda.
,,Umalo da te ubijem.,, kratko je odbrusio kao da se ceo svet vrteo oko toga, možda nečiji i jeste, ali moj nije. Na neki način sam se žrtvovala, dala danak za dobrobit Drejkovih i ljudi poput njih i ponosna sam na sebe. I Maks bi bio ponosan na mene da je medju nama.
,,Da li misliš da je kraj?,, konačni sam rekla i nastupio je tajac. Cvrči i šuštanje šume i žbunja dok su kroz nju trčale zveri i koje kakva bića u koja do skoro ni sama nisam verovala.
,,Pretpostavljam.,, konačno je ispljunuo od čega mi se prevrnuo želudac i izgubio osećaj u nogama. Svom snagom sam potiskivala suze i plač. Mogla sam da umrem u tom trenutku, ali nisam. Sve u meni se borilo sa burom koja je nadolazila.
,,Da li me još uvek voliš?,, uspela sam da izvučem reči iz sebe, a da ne zaplačem, i po prvi put od kako sam se popela na krov Aleks me je pogledao. Zapanjenost izmešana sa meni nepoznatim osećanjima osijavali su se u zlatnim očima.
,,Zauvek ću te voleti, bez obzira na sve.,, ozbiljno je povisio ton.
,,Preguraćemo ovo onda, boriti se zajedno; jer definitivno nije kraj.,, nagla sam se ka njemu i zarobila njegove usne svojima.

Kao što sam već napisala u Alfi izvinjavam se što me nije bilo ovoliko dugo i zahvaljujem se svima koji su brinuli. Znam da je ovo kraće poglavlje nego obično, malo mi je presušila inspiracija. Pogledajte moje druge dve priče ,,Alfa,, i ,,Svetla tama,,
VOTE&KOM 👍💜🌎