Zbog bolova koji su ostali od ujeda ostatak nedelje sam ostala kod kuće na smenu čuvana od strane svih osim Aleksa koji je ostao distanciran od mene od trenutka kada sam se probudila. Ta distanca me je ubijala u pojam i niko nije mogao da mi pomogne. Bila sam zaključana u zatvoru čije su rešetke sačinjavala pomešana osećanja kojih nikako nisam mogla da se oslobodim. Sedela sam na suvozačekom sedištu i piljila kroz zatamljeni prozor niz koj su klizale kapljice kiše. Medison je zvala svaki dan i insistirala da dodje u vilu Drejkovih da me poseti; to se naravno nije dogodilo.
Pogled mi je pao na staklo u retrovizoru mokro od kiše. Izgledala sam užasno, samoj sebi sam delovala bolesno.
Obgrlila sam se zgradjena sama sa dobom skrenuvši izmučen pogled sa stakla.
,,Jesi li dobro?,, Aleksov glas delovao je tako daleko i odjekivao mi je u ušima. Podigla sam pomslo iznenadjen pogled potvrdno klimnuvšo.
,,Odlično...,, osetila sam se kao da razgovaram sa strancem. Šta se dodjavola dešava Aleks? Šta nam se to desilo? Da li osećaš isto što i ja?
,,Danas dolaze Ian i Kai, pomoćiće nam da predjeno preko ovoga što nam se dešava.,, zbunjeno sam skrenula pogled još uvek preplavljena osećajem kao da se obraćam potpunom strancu.
,,Kako će nam tačno pomoći Ian i kako se već zvaše...?,, podigla sam obrvu isfrustrirano već na ivici živaca. Aleks je blago zarotirao volan i auto je sišao sa šumskog puta i skrenuo ka školi i mojoj kući.
,,Ovo sranje koje se dešava medju nama ostavlja vidne posledice na oboje, oni će nam pomoći.,, govorio je gledajući kroz prozor.
,,Kao psihijatri?,, izgovorila sam prateći njegov pogled.
,,Od prilike.,, dodao je i za oko mi je zapala kuća mojih roditelja. Aleks nije skidao pogled sa kuće, a onda su se kola naglo zaustavila i Aleksova ruka prekrila mi je usne sprečavajući me da išta izgovorim. Mrštio se zureći u kuću i sve jače pojačavajući pritisak na moju vilicu.
U šta to bleneš?, gordo sam želela da kažem šarajući pogledom sa Aleksa na kuću mojih roditelja kao da gledam teniski meč.
Škiljila sam pokušavajući da vidim ono što Aleks gleda, a onda mi je za oko zapalo Alekovo uvo koje se na moje iznenadjenje jedva primetno trznulo. Nije gledao, osluškivao je, i po izrazu njegovog lica jasno je nešto čuo. Naglo, zabio je potiljak u setište zamišljem, ne skidajući dlan sa mog lica. Liznula sam mu dlan hladniji od leda, tako da sam pomislila da će mi se jezik zalepiti za njegov dlan kao za prehladan sladoled, od čega se cimnuo i povukao ruku bledo piljivši u bledi dlan.
,,Šta si čuo?,, brzo sam skrenula sa teme dok je Alesk ponovo pokretom ključa u mehanizmu oživljavao mašinu.
Krenuo je da zausti, ali ipak odustao od toga i odmahnuo glavom.
,,Nemam pojma.,, niz grlo mu je skliznula knedla. Obrve su mi poskočile od iznenadjenja, zašto me je upravo slegao?
Bacila sam pogled preko ramena ka kući od koje smo se sve brže odaljavali. Spustila sam džep sa plafona auto ogledajući se u malom pravougaonom ogledalu. Morala sam da nosim visoku rolku kako bih sakrila masnice od ujeds koje su upadale u oči. Prstom sam povukla ivicu rolke tako da sam otkrila obilnu masnicu, u centru, gde su bile dve kraste sakorele krvi na mestu gde su bili Aleksovi očnjaci bio je teget-gotovo can, i boja je postepeno svetlela sve do zelene koja se prelivala u žutu...
,,Boli li?,, Aleks je u malom ogledalu posmatrao masnice. Namestila sam kragnu rolke tako da sve sigurno sakrije,osmehnuvši se nesigurno.
,,Da, ali svakako je vredelo.,, dlanom sam prekrila rolku u predelu vrata trudeći se da zapravo ne pritiskam vrat.
,,Zgadjen sam sobom zbog toga što sam ti uradio.,, podsmehnula sam se dok je gutao knedle.
,,Cilj opravdava sredstvo.,,,,Cilj mi nije bio da te skoro ubijem.,,
,,To je bio moj cilj.,, odlučno sam rekla na šta me Aleks pretrnulo pogledao.
,,Ne gledaj me tako... Moj cilj je da zaštitim tebe i Drejkove makar za to život dala. Vredelo je.,, želeo je da kaže nešto, možda da se prodere, ali na sopstveno iznenadjenje progutao reči koje je opako želeo da ispljune.,,To je bilo iznenadjujuće.,, odgovorila sam na njegovu odluku ćutanja.
Slegao je ramenima.
,,Tako je bolje.,,,,Bolje? Zar ne misliš da je nezdravo da gutaš tako reči?,,
YOU ARE READING
Postojanje
VampireMakenzi Vajt bila je jedna sasvim obična devojka, dok se tog, na izgled sasvim običnog dana u grad nisi doselili Drejkovi otvorivši joj poglede u svet kakav nije ni mogla da zamisli da postoji i obrnuli joj život naopačke.