Postojanje

X

,,Treba li ti pomoć?,, Aleks me je zadirkivao kada sam otvorila vrata istov onog crnog Esklejda koji sam one noću uzela da se vratim kući. ,,Nosi se!,, prosiktala sam dok sam pravila odskok bez kojeg verovatno ne bi ni uspela da udjem. Sela sam u sedište presvučeno bež kožom. Ostali Drejkovi otišli su istim onim Hamerom koji sam videla kada sam prvi put upoznala Drejkove. ,,Aleks, ko su Lauri?,, u glavi mi se premotavala Opalina priča o nemilosrdnim Laurima koji će nas sve poubijati ako saznaju za mene. Aleksov pogled sa belih brazdi na putu prešao je na mene. ,,Mi smo Lauri.,, rekao je hladnokrvno, bez emocija. ,,Lauri su posebna organizacija vampira. Oni štite Zabranjeni grad i bore se protiv svih izdajnika i lovaca na vampire, a takodje su vlast. Postoje mnoge vrste Laura.,, nije se više zamarao da me posmatra tako da je samo gledao ispred sebe pazeći kuda vozi. ,,Mi smo zaštitnici ili ti ratnici. Zovi to kako god hoćeš.,, Aleks ratnik? Zakikotala sam se kada mi se u glavi, izmedju redova uslikala Aleksova pojava u ratničkoj odori umrljanoj krvlju, sa mačetom za pojasom i držačem za strele na ledjima. ,,Hvala.,, mirno sam rekla sama za sebe.

***

Ostatak vožnje i prva dva časa nisu bila ništa u poredjenju na ono što mi sleduje. U sesret, besnog izraza lica išla je Medison. Lice joj je bilo crveno i mislim da je bila spremna da me udari preko usta. ,,Gde si bila jutros?,, ljutito mi se unela u facu, oči su joj bile crvene od besa, kao i obrazi. ,,Morala sam da ustanem ranije da bih otišla sa Aleksom da kupi knjige.,, zbunjeno sam zavrtela glavom izigravajući naivnu i glupu devojku, kakva zapravo nisam bila. ,,A brava?!,, zavukla je ruku u džep farmerki od plavog džinsa iz kojih je izvukla ključeve. Ispred nosa mi je mahala srebrnim ključevima sa mnoštvom šarenih privezaka medju kojim se idvajala srebrna polovina srca koju sam joj poklonila za Dan Zahvalnosti prošle godine. ,,Da, zaboravila sam da ti kažem, mama je odpustila Martu koja mi nije vratila ključeve i zbog toga smo morali da promenimo bravu.,, Izraz na Medisoninom licu de brzo promenio. Blago mi se osmehnula. ,,Moglo je nešto da ti se dogodi, ludice?,, zakikotala sam se lažno moleći se da nešto ne podje naopako kada je njena čudna reakcija počela da me brine. Zablenuto je gledala iznad moje glave, radoznalo sam se okrenula. Iza je stajao Aleks, na kojeg sam, moram priznati totalno zaboravila, i oštrim poglecom je gledao Medison pravo u oči. Posle par sekundi samo se okrenula i otiška bez reči. ,,Šta je ovo bilo?,, zbunjeno sam pratila kako Medi zalazi za hodnik i nestaje mi iz vidnog polja. ,,Nije ti uopte poverovala, pa sam malo poradio na tome.,, još uvek je piljio u pravac u kojem je Medi otišla, dok mi se želudac prevrtao od činjenice da je Aleks upravo pomutio um mojoj najboljoj drugarici. U stvarnost me je vratio gromki povik: ,,Hej, Vajtova!,, Aleks i ja u isto vreme smo se okrenuli prena pravcu iz kojeg je povik došao. Iz susednog hodnika skrenuo je visoki momak dugačke, masne plave kose, pegavog lica i prćastog nosa. Izdvajao se od svih ostalih učenika, uniforma mu je bila skroz raskopčana tako da se pojednini delovi tela slobodno vide, a dugačke nogavice, sa kojih su visili lanci i katanci, su mu bile zavučene u crne matinke koje je ponosno nosio. ,,Hej!,, viknuo je, dok je brzim korakom koračao ka Aleksu i meni. Aleks me je upitno pogledao, na šta sam samo odmahnula u bunilu. Plavokosi momak čak i kada nam se dovoljno približio nije stao. Snažan gorak, kiseli miris me je zapuhnuo kada mi se plavokosi metalac uneo u lice. Mirno sam stajala odbijajući da se povlačim, oštro sam ga gledala pravo u bledo zelene oči. ,,Ti! Ti si kriva za sve!,, vikao je iz petnih žila još bliže mi se približavajući. Kraičkom oka uhvatila sam Aleksov besam pogled na plalavokosom dečku. ,,Izvini, ali ko si sad pa ti?,, ispružila sam dlan tako da mogu da napravim nekakav prostor medju nama i napokon prodišem. Plavokosi dečko me je još razjarenije gledao, oči su mu prosto gorele od besa, a duboko i teško disanje govorilo mi je da se sprema da me napadne, na šta se Aleks počeo da skida srebrni sad sa ruke. ,,Zbog tebe me izbacuju iz škole!,, te reči su me zbunile kao i Aleksa, i sve ostale prolaznike koji su stali da pomno posmatraju šta će sledeće da se desi. ,,Vau, čoveče!,, blago sam ga odgurnula rukom od sebe. ,,Nemam pojma o čemu pričaš!,, Povisila sam ton ne dozvoljavajući da misli da njegova, blago rečeno jeziva pojava može da me uplaši i kontroliše. ,,Ti mala!,, bes u njemu konačno se rasprštio kao mehur od sapunice i njegova ruka poleteka je ka meni. Iznenadjena što ne čujem pljas i ne osećam bol, podigla sam pogled ispred sebe. Alekovi prsti bili su čvrsto obavijeni oko ruke plavokosog dečka, koja je počela da modri i polako da bledi. Nije imalo teoretske šanse da se otrgne Alesovog stiska, to je kao da je odlučio da se pobije sa buldožerom. Plavokosi momak, pod navalom adrenalina nije mogao da ostane miran i njegova skupljena pesnica poletela je prema Aleksu koji se gracioznim pokretom izmakao i izbegao udarac i bleda pesnica se zabila u crveni ormarić ostsvivši krater u metalu. Pre nego što je speo da shvati šta se dešava Aleskova skupljena pesnica zabila se u bradu plavokosog dečka. Snažan zvuk krckanja i lomljenja zuba ispunio je snažan, uznemirujući vrisak. ,,Kurvin Sine!,, vrištao je dok je pljuvao veliku količinu krvi iz usta. ,,Slomio si mi zub!,, oči su mu suzile, ali taj trenutak ubrzo je postao još jeziviji. Razrogačenih zelenih očiju, razjapio je usne u širok osmeh otkrivši svoje krvave zube. Telo mi se zatreslo od prizora kakav nisam videla ni u hororima. ,,Za sve si ti kriva, mala droljo!,, očito se meni obraćao i ako nije pomerio pogled sa Aleksa koji je ksrivao pogled, dok su mu se ledja ubrzano podizala i psuštala. Sranje, pomislila sam posmatrajući par zgadjenih lica koja su odbijala da pridju bliže. Aleks je ubrzo jako brzo zaleteo na plavokosog momka, oborivši ga na prljavi linoleum školskog hodnika. Nekoliko osoba, ubrzo se pomerilo, svesni da sebi ne smeju da dopuste do dodju u usukob. Aleskove pesnice letele su prema licu plavokosog metlca. Želudac mi se prevrtao od gadosti prizora koji mi se dešava gotovo pred nogama i zvuka mesa i kostiju pod Aleksovim šakama. ,,Aleks!,, besmoćno sam vristala, nesposobna da išta drugo uradim. Pogledala sam iza sebe tražeći odgovarajuću osobu. Ubro, u gužvi sam ugledala osobu koju sam tražila. ,,Džejmse!,, pozvala sam kratko ošišanog dečka sa velikim mišićima i vešto skrivenom tetovažom na bicepsu. Džejm se probio kroz gužvu do mene. Upoznali smo se na času hemije, kada mi je bio partner kada smo secirali žabe, on je naravno sve u radio dok sam ja povraćala u kupatilu. ,,Pomozi mi, molim te,, molečivo sam ga pogledala, na šta je samo potvrdno klimnuo. Brzim korakom jurnula sam prema Aleksu. ,,Ako me povrediš, nikada ti to neću oprostiti!,, diskretno sam mu šapnula na uho obgrlivši ga oko vrata. Snažno sam počela da ga vučem i cimam, dok ga napokon nisam svukla sa plavokosog metalca koji je nejasno režao na podu u lokvi krvi. Džejms se brzo dogurao do njega prebacivši Metalčevu levu ruku, koja je beživotno padala, preko svog ramena. ,,Hvala ti,, rekla sam bez glasa uz cimanje, na šta je on samo klimao. ,,Vau, brate! Napadati devojku, a onda dobiti ovakve batine. To još nisam video.,, Džejms je promrmljao podrugljivo posmatrajući kako se metalac bori protiv samog sebe i guta svoj glupavi ponos. ,,Zaslužio si.,, na kraju je hladno rekao ne obraćajući pažnju na užasnu reakciju. Napokon sam uspela da podignem Aleksa sa poda i gužva je polako počela da se razilazi. Stala sam pored njega snažno stegnuvši svoje prste oko njegovog ručnog zgloba. Još uvek sam mogla da osetim kako Aleksov bes isijava iz njega, toliko snažan da bi mogao da napuni nuklearni reaktor. ,,Aleks, smiri se!,, još jače sam stegla stisak, ali kao da je to nešto značilo, bio je jači od mene stotinu puta. Bes i mržnja počeli su da se nakupljaju iznad Aleksovog srca. ,,Ubiću ga!,, Aleks je prorežao kroz zube kada sam ugledala ošte očnjake izbačene do podlednje granice. Aleks je brzim korskom krenuo pre nego što sam uspela da odreagujem. Jurnula sam pred njega zabivši lice u njegove grudi i rukama ga obrglila obuhvativši mu ruke. Snažno sam gurala Aleksa koji se opirao i otimao trudeći se da me ne povredi. Vilica mu je bila naduta od izbačenih očnjaka i taj izraz njegovog lica dovodio me je samo do jednog zaključka: on je bolesno žedan krvi. Pogledom sam tražila rešenje svog problema. Očajano sam lutala pogledom po praznom hodniku u kojem je još uvek bio po neki izgubljeni brucoš, kada mi je pogled pao na visoka vrata od iverice. Domarova ostava. Počela sam iz sve snage da guram Aleksa unatraške. Nevoljno, Aleks je počeo da korača unatraške pod malom količinom sile koju sam uspevala da ispoljim iz sebe. Kada su Aleksova ledja udarila o vrata ostave, kao u mraku, dlanom sam lutala u potrazi za kvakom. Kada sam dohvatila ledenu kvaku od mesinga, iskoristila sam poslednji tračak snage da udarim po kvaci. Vrata se otvoriše pod Aleksovim ledjima. Nastavila sam da guram Alesa kada je ledjima udario ozid ostave. U isto vreme kada su naša tela skliznila na pod, mehanizam zalupi vrata, nateravši me da poskočim. Miris hemikalija, prašine i Aleksovo i moje duboko, neuravnotežno disanje, bilo je jedino prisutno u ostavi, pored plastičnih flasica, metla i mopova. ,,Makenzi...,, Aleks je nejasno prošaputao kroz kičmu mi poslavši strah. Pre nego što sam i uspela da primetim suze su počele da mi liju niz obraze. ,,Plašim se...,, promucala sam, polu izbezumljeno. ,,Plašim se, Aleks!,, nekontrolisano sam jecala, dok mi je srce skakalo u grudima. Uspravila sam se posmatrajući Aleksa, razjarenog i spremnog da doslovno ubije plavokosog metalca. Čvrsto sam oduhvatila Aleksovo hladno lice dlanovima. ,,Smiri se!,, gledala sam ga pravo u grimizno crvene oči koje su mi niz kičmu slale čisti stah. Škljocao je zubima na mene, natekle vilice koju bi smirila samo čista krv iz ljudske vene. Iznenada, kao grom iz vedra neba, spustila sam svoje usne na Aleksove i kao da sam osetila mali elektro šok kada su nam se usne dodirnule. Osetila sam kako se Aleksovo telo spušta i kako bes prestaje da isijava iz njega. Odvojila sam se od Aleksa pogledavši ga pravo u oči. Više nisu bile crvene, već zlatne i čile kakve su bile. Pružio je dlan ka meni kada sam se mahinalno izmakla kada mi se iz grla oteo bolan uzdah. Prekrila sam usne dlanom, svesna Aleksovog pogleda na sebi. Oči su mi se caklile pune gorkih suza, dok sam izgubljeno odmahivala glavom. ,,Makenzi?,, Aleksov zbunjeni glas naterao me je da se cimnem. Osetila sam tu čudnu bol, koju je i Aleks osećao, kao da mi se srce od stakla lomi u grudima. Nezgrabno, kao tek rodjenja beba žirafe podigla sam se na utrnule noge izjurivši iz domarove ostave. Zaslepljujuća svetla lenonskih svetla i zvuk padanja kante koju sam oborila. Na izlasku ispunili su hodnik. Za sobom sam jasno čula kako me Aleks prati, pa sam potrčala svesna da ne mogu da ga pogledam u oči posle svega. Jurnula sam ka glavnom ulazu što sam brže mogla, za osobom ostavivši samo iritantan zvuk visoke štikle na linoleumu ispraćen Aleksovim psovkama. Na glavnom ulazu ugledala sam dve savršene figure isuviše poznatog držanja. Opal i Derek stajali su kraj glavnih vrata razgovarajući o nečemu. Opal mi se široko osmehnula preprečivši mi put. Uhvatila me je za rike zavrtevši me oko svoje ose, a zatim kada je videla suze u mojim očima osmeh na njenom belom licu je izbledeo. ,,Šta nije u redu draga?,, zabrinutog pogleda je nakrivila glavu ka meni. Knedla veličine pesnice nije mo dozvoljavala bilo šta da izgovoroim. Bacila sam brz pogled na Aleksa koji nam se sve više probližavao, a zatim sa vratila pogled na Opal koja me je zabrinuto posmatrala. Odmahnula sam glavom oslobodivši se Opalinih ruku. ,,Žao mi je...,, procvilela sam izjurivši iz škole ispraćena zbunjenim i zabrinutim pogledima na sebi. ,,Šta si joj uradio, čoveče?,, čula sam Derekove reči za sobom pre nego što su se teška vrata zatvorila.