Postojanje

XI

Medison je ceo dan provela u porodičnoj kući, želim reći od trenutka kad sam doslovno pobegla iz škole. Od kad sam pobegla od Aleksa prestravljena čega je on zapravo sposoban, i onog poljupca. Usta nisam zatvorila od kada je Medison stigla kod mene, prepričavala sam joj knjigu koju sam nedavno pročitala i novi Anime koji je tek počeo da se pušta na sajtu. ,,Možeš li da poveruješ?! Moram da čekam da prodje cela nedelja da bih gledala novu epizodu od 20 minuta.,, mahala sam rukama uznemirena jer moram da čekam novu epizodu kada je iz Medisoninog nosa, do mog uveta dopreo najodvratniji zvuk koji sam ikada čula. ,,Ti hrčeš?,, zgadjeno sam kažiprstom pomerila njenu bratu tako da mogu da joj vidim lice. Izgledala je tako slatka dok mi je spavala u krilu, bale su joj curile niz bradu. ,,Ti spavaš?!,, jos zgadjenije sam izgovorila, kada sam podigla glavu jer su moji receptori za zvuk počeli da primaju signal zvuka zvona na ulaznim vratima. Pažljivo sam pomerila Medisonino lice sa svog krila pazivši da je ne probudim. Tihim korakom krenula sam ka ulaznim vratima preskočivši stepenik koji je delio cipelarnik i pretsoblje. Popela sam se na prste proškiljivši kroz špijunku na ulaznim vratima. Ispred je stajala isuviše poznats figura, Aleks. ,,Šta hoćeš?,, pitala sam što sam tiše mogla, znajući da će me Aleks bilo kako čuti. Proklet bio vampirski sluh. ,,Moram da te vidim, Makenzi!,, čula sam Aleksov glas sa druge strane vrata. Stezalo me je oko srca ,,Molim te idi!,, zajaukala sam što sam tiše mogla kad se sa kauča čulo duboko hrkanje. ,,Jel si ti to zaspala?,, usledilo je najneprijatnije pitanje koje sam u životu posmislila. ,,Ne mogu da verujem da misli da hrčem,, razmišljala sam na glas kada me je preplavio talas nelagode. ,,Makenzi!,, Aleks je molio sa druge strane vrata, kao dete koje želi slatkiš koji nema šanse da dobije. Progutala sam ponos i strah, i snažno povukla srebrnu kvaku na dole. Otškrinula sam vrata pažljivo se izšunjavši iz kuće. Podigla sam odvažan pogled ugledavši Aleksa koji je izgledao kao stena, ali ipak na ivici suza dok je pun mesec tužno visio iznad njegove glave. ,,Tako mi je žao Makenzi!,, govorio je ispod glasa, kako ga ranije nikada nisam čula. ,,Ne, meni je žao...,, prošputala sam još tiše. ,,Žao mi je što se to desilo i što sam te naterala da se osećaš tako...,, mucala sam gotovo na ivici suza. ,,A nije uopšte onako kako izgleda,, odmahmula sam glavom pokrivši dlanom čelo. ,,Doživela sam napad panike i postala sam paranoična i to se pretvorilo u strah. Ali ne plašim te se, kunem se.,, napravila sam malu pauzu dok su nam se pogledi susretali u tišini. ,,Ne plašim se toga što si. I želim da znaš da mi je žao.,, odlučila sam da ućutim i ne vodim tu neprijatnu priču dalje i činim je još neprijatnijom nego što jeste. ,,Žao zbog čega?,, čula sam Aleksov glas kakokako struji vazduhom. Vetar je snažno zaduvao sledivši mi kosti do srži. Aleks je pružio korak ka meni zaklonivši me od vetra; mogla sam da osetim hladnoću njegovog tela toliko da sam se naježila. ,,Zbog svega. Jer sam te natetala da se osećaš tako užasno, zato što si izgubio kontrolu zbog mene i umalo ubio onog lika.,, progutala sam knedlu nesvesna šta ću sledeće izgovoriti. ,,A izmedju svega i zbog onog poljubca...,, iznenada podigla sam oboren pogled kada je Aleksova senka počela da mi ulazi u lični prostor. Aleksovo lice bilo je odmah naspram mnog, toliko blizu da sam mogla da osetim miris Aleksovog afteršejva. ,,Meni nije,, čula sam šapat pre nego što su se Aleksove usne spustile na moje. Raskolačila sam oči kada mi je srce zaigralo u grudima. I sama iznenadjena pustila sam da nam se usne skroz stope, gotvo nesvena šta radim provukla sam Aleksu ruku kroz svilentastu kosu dok me je njegova ruka obuhvatala oko struka i privukla me još bliže. Poljubac uskoro pretvorio se u borbu naših usana. A onda iznenada kraj. Osetila sam kako me Aleks, u dolslovnom smislu te reči, odgiruje od sebe. Telo, pod silom jednog vampir, poletelo je u suprotnom smeru. Videla sam svoja stopala u vazduhu i belu šaku koja poseže za mojom. Aleskovi prsti obavili su se oko mog ručnog zgbloga ne dozvolivši da odletim i verovatno umrem od same siline pada. Ceo život preleteo mi je pred očima kada me je Aleksova ruka povukla nazad ka ljudskoj steni. Pala sam u Aleksov zagrljaj gotovo izbezumljena. Spustila sam obraz na Aleksove grudi provukavši tanane ruke ispod sakoa školske uniforme, osetila sam neki čudan grč u stomaku, toliko jak da mi se želudac malo okrenuo. ,,Nisam baš ovako zamišljala prvi poljubac,, čvrsto sam obrgrila Aleksa koliko god sam čvrsto mogla, pod dlanovima sam osetila svaki Aleksov mišić, sve one mišiće i pravu kičmu koje sam mogla da vidim preko ekrana Makbuka na Tambleru; nisam ni sanjala da će moji prsti prelaziti preko takvih ledja. ,,Prvi?,, Aleks mi se šerotski osmehnuo spustiši nos u moju kosu i diskretno počeo da udiše miris moje kose, tako da sam se naježila. ,,A onaj u ostavi?,, podrugljivo se osmehnuo. Odaljila sam se taman toliko da mogu da vidim Aleksovo markantno lice obasjano srebrnom mesečinom, a da ga ne pustim iz zagrljaja. Aleksov osmeh i pogled prosto su me zasenili, osetila sam kako leptirići u stomaku igraju, a srce preskače u ritmu njegovog imena. ,,To nisam bila ja.,, mirno sam rekla kada me je Aleks iznenadjeno pogledao. ,,Nisi?,, rukom je prelazio niz moju kičmu, pa nazad do lopatica, tim ledenim dodirom kroz telo mi je slao sitne elekrošokove. ,,Ne. Jednostavno se desilo pod navalom adrenalina, nisam znala šta drugo da uradim da se smiriš,, smeškala sam se još uvek malo izgubljena i ošamućena. ,,Makenzi!,, telo mi je odskočilo kada sam čula kreštavi glas iz kuće. ,,Sranje,, frknula sam bacivši pogled preko ramena. I ako nisam mogla da vidim ništa osim ulaznih vrata, mogla sam da zamislim kako Medison polako korača kroz dnevnu sobu u potrazi za mnome. ,,Moraš da ideš, Drejče.,, pustila sam ruke i ako je moj um to vatreno odbijao. Okrenula sam se na peti i dlanom posegnula ka srebrnoj kvaci kada me je Aleks uhvatio za ruku i obrnuo oko ose. Kosa mi je poletela kao čigra padajući na sve strane i pre nego što sam uspela da odreagujem Aleks me je cmoknuo, onako filmski, a onda strasno poljubio. Pustio me je kada sam se zateturala ošamućena od poljupca, dok mi se tlo pod nogama bukvalno klatilo. Podigla sam pogled kada su se Aleksov i moj pogled susreli. Oči su mu bile crvene i prosto su sijale. Postidjeno sam se osmehnula tapnuvši svojin hladnim pstom po slepoočnici. Aleksove oči čvrsto se zatvoriše na nekoliko sekundi, a onda je boja zlata obukvatila Aleksove dužice. Pružila sam dlan spustivši ga na Aleksove grudi. ,,Hajde, Aleks! Odlazi!,, Grubo sam ga odgurnula sa lukavim osmehom na licu. ,,Doćićemo da te pokupimo ujutru.,, namignuo mi je preko ramena. ,,I usput,, tajanstveno je prošaputao ,,Toliko sam žudeo da te poljubim,, čula sam Aleksov glas pre nego što je njegov lik nestso u senci noći.