Postojanje

IV

Napunila sam električni bokal vodom okrenuvši se na peti ka poprilično visokom stolu od crnog mermera. Postavila sam ruke kao potporu na crnu ploču odskočivši od poda. Sela sam na ploču čekajući da voda dostigne tačku ključanja. ,,Makenzi?,, čula sam Aleksov glas kako odjekuje kroz kuću. ,,U kuhinji sam.,, nisam se ni mučila da podignem glas svesna da u mojoj kući od kada smo se uselili postoji eho, čak i kada su postavili nameštaj eho je bio prisutan. Na vratima kuhinje pojavila se prilika moga brata. Zenice su mi gotovo progutale dužice. Ogurnula sam se od stola dočekavši se na nogama, jurnula sam ka Maksu uletevši mu u ruke. Čvrsto sam zagrlila priliku pred sobom. Vrele suze su mi lile niz obraze, a srce tuklo kao da će da otkaže u bilo kom trenutku. ,,Da samo znaš koliko mi fališ...,, nerazumno sam mrmljala sebi u bradu, na jeziku osetivši gorak ukus suza. ,,Makenzi...?,, čula sam glas kada sam pod prstina osetila gazu, srce mi je preskočilo. Podigla sam pogled i u mesto nasmejanog pegavog lica, Aleks je piljio u mene, i izgledao je drugačije. ,,Ja...,, promucala sam kada je zvuk ključanja vode odkeknuo u ehu. Počela sam da grizem usnu okrenuvši Aleksi ledja. Na pultu su strpljivo čekale dve porcelanske šolje sa oslikanim jagodama. Napunila sam šolje vodom. ,,Žao mi je, Aleks. Na trnutak si izgledao gotovo isto kao on...,, grizla sam usnu kidajući ispucalu kožu. Podigla sam jednu od šolja pruživši je Aleksu. Obuhvatio je šolju koja se parila sa obe ruke. Podigla sam se na prste u šolju pustivši vrećicu sa čajem. Odbuhvatila sam Aleksove dlanove ne dozvolivši da promeša čaj. ,,Gledaj...,, piljila sam u vrećicu koja je plutala na površini vode. Iz vrećice poče da se pušta crvenkasta boja. ,,Fascinantno, zar ne?,, prošaputala sam kao da čuvam neku važnu tajnu. Setila sam Aleksov zbunjen pogled na sebi. Odmakla sam se pruživši ruku ka šolji sa jagodama. ,,Zašto si toliko vezana za brata?,, Aleks me je pitao osvrnuvši se za mnom kada sam ga zaoblišla trudeći se da zaboravim da sam ga napala kao poludela. ,,Kako to misliš?,, skliznula sam u kožnu fotelju. ,,Svaki put kada ti misli odlutaju u pogrešnom smeru, setiš se i zaplačes...,, napravio je malu pauzu srknuvši malo čaja. ,,Mislim, brat ti je ali...,, pogled mu je leteo po belom čupavom tepihu kao da traži prave reči. ,,osetim kao da ti se srce kida. Čudno je...,, podigla sam iznenadjen pogled. Osećam, odjekivalo mi je u glavi. ,,Ja sam celog života bila sama, Aleks... Zbog posla mojih roditelja stalno smo se selili i nikada nisam imala prijatelje, ali moji roditelji su mislili da ako budem imala sve što mi srce zaželi da ću biti srećna. Ali obično takvi ljudi zapravo nemaju ništa. I Maks je to znao, znao je koliko sam bila usamljenja i bio mi je jedini prijatelj. U tom periodu naučio me je da pevam. Tvoj glas ima magične moći, rekao mi je. Kada si usamljena ili tužna ti pevaj, i videćeš magiju. Naučio me je da se ne oslanjam na ljude oko sebe jer su svi spremni mi zabiju nož u ledja, a da ne trepnu. Ja sam njega za uzvrat hranila pitama od blata.,, zakikotala sam se. Тočkići iza Aleksovih očiju su se kotrljali, nije mu trebalo dugo da analizira šta sam sve ispljunula. Prineo je šolju usnama, a onda odustao. Coknuo je, znatno mi pokazavši da mu nešto nije jasno. ,,Ti nisi imala nikakvu romantičnu vezu sa bratom zar ne?,, izgovorio je polu zbunjeno. Vilica mi je pala gotovo do poda, nisam verovala svojim ušima. ,,Aleks!,, viknula sam zaprepašćeno, na šta se on cimnuo odbacivši želju da pokrije uši dlanovima. ,,Šta to pričaš, pobogu?!,, prekrstila sam se, osmahnuvši glavom. Zbunjeno je nakrivio glavu ka meni. ,,Zašto? To se dešava, čitao sam o tome u mnogim knjigama.,, prošao je rukom kroz blistacu kosu. Smešak mi se izmamio na usnama. Odmahnula sam glavom uz kikot. ,,Nikada nisam gledala svog brata na takav način, šta više nikada nisam bila zaljubljena...,, nasmejala sam se. ,,Znaš,činjenica je da o romansi izmedju brata i sestre u glavnom maštaju ljudi koji nemaju brata ili sestru. Jednostavno nema šanse da se zaljubiš u nekoga koga gledaš dvadeset četiri sata dnevno. Lice postane navika i njegova lepota je gotovo neprimetna.,, zaćutala sam. Sećam se kada sam odlučila da želim da nastavim da se školujem u državnoj školi, skoro celu godinu nakon Maksa. Kada sam zakoračila u školu sa Maksom, svi su zbunjeno piljili. Tada sam upoznala Medison koja je tvrdila da je moj brat najlepši dečko koji je ikad hodao našom srednjom školom i ako ja to uopšte nisam primećivala. Aleks potvrdno klimnu glavom kada mu oči zasijavše. ,,To je to!,, poskočila sam ka sofi dečekavši se na kolenima, kada se Aleks izmakao. ,,Tvoje oči. Prelepe su,, nakrivila sam glavu svesna da sam mu se previše približila. Osetila sam hladan dah na koži. Oči su mu bile, boje gorućeg meda, kakve nikada ranije nisam videla. ,,Nosiš sočiva? Kul su.,, zenice su mi se pokupile, kada mi je Aleksov dlan prekrio lice odgurnuvši me od sebe. Zaškiljila sam udarivši Aleksa po dlanu. ,,Šta to dojavola radiš?!,, frknula sam uvredjeno. ,,Ne, ne nosim sočiva.,, skrenuo je pogled. Nakrivila sam glavu zbunjeno. ,,Ne? Prilično sam sigurna da su ti oči bile braon.,, namršti sam se izvivši obrve. Nasmejao mi se u lice podrugljivto. ,,Ti si jedna jako čudna devojka, znaš?,, zinula sam, kao da mi je razvalio šamarčinu. ,,Čudna?,, uštinula sam butinu da proverim da li sam budna. ,,Spasila si dečka kojeg ni ne poznaješ, fascinirana si kesicom čaja koja pušta boju i misliš da mi oči menjaju boju, a u pitanju je promena svetlosti.,, zacerio se podrugljivo. On se meni ruga u lice?! ,,Ne čudi me što do sada nikada nisi imala dečka.,, iskezio se od uveta do uveta. Srce mi je odskočilo, a krv proključala. Stezala sam pesnicu suzbijajući želju da ga ošamarim. Zagrizla sam usnu i progutala ponos. Nemo sam se odaljila od Aleksa krenuvši ka ulaznim vratima u tišini. Na golo stopalo navukla sam vansice pruživši ruku ka posrebrenoj kvaci. ,,Makenzi?,, osetila sam Aleksov pogled na sebi. Bacila sam kratak pogled preko ramena. ,,Nisam taj tip osobe da izbacujem ljude iz kuće. Ako odlučiš da odeš ne zaključavaj vrata.,, zalupila sam vratima pre nego što je Aleks išta uspeo da izgovori. Iskoračila sam u dvorište posmatrajući slabo prometnu ulicu pred sobom. Ne mogi da odem tamo, u pidžami sam. Okrenula sam na peti krenuvši ka šumi. Prošla sam pored ružičnjaka koji ispod velikog prozora u dnevnom boravku. Kraičkom oka pogledala zavirila sam u dnevni boravak. Bio je prazan, na stolu su se i dalje parile dve čaše za jagodama. ,,Nosi se, Drejče!,, opsovala sam sebi u bradu. Zakoračila sam na tepih od suvih borovih iglica koje su stvarale granicu izmedju šume i naselja. Miris borovih iglica strujao je vazduhom dok sam koračala putem drveća, pod stopalima mi se prepritalo korenje debljine čitave podlaktice. Počela sam da gubim tlo pod nogama, kada je srce počelo da mi tuče. ,,Sranje...,, prosiktala sam odlonivši se na drvo prekriveno mahovinom. Skliznula sam do zelje, kada je tamna zavesa počela da mi muti pogled.