Troublemaker

Death

Negdje oko ponoći kada su svi zaspali i nekako se smirili, Tessini aparati su počeli pištati, i kao da se neka čudna crna energija nadvila nad njih... Niko nije čuo ni jedan jedini pisak. Sekundu prije zadnjeg piska, Tessa je pomjerila ruku, i tada, sav je život izašao iz nje samo jednim izdahom. Harry se probudio i pogledao u svoju ljepoticu, svoju jedinu mezimicu, osmijeh se nacrtao na njegovom licu, ali suze su se nakupile u očima kada je primjetio ravne linije na kardiografu. Suze su se počele slijevati niz njegovo lice, kada je ustao sasvim slučajno je okrznuo Andrewa po ruci i probudio ga. Andrew je otvorio svoje oči i vidio Harrya na koljenima pred Tessinim krevetom, držao je za ruku i plakao. Baš u trenutku kada je krenuo pitati Harrya šta radi na podu, ugledao je taj glupi kardiograf i sve mu je bilo jasno. Izgubili su je... Bez ijedne riječi Andrew je samo ustao i izašao kroz vrata, do dežurne medicinske sestre i samo rekao Tessa. Sestra je skočila, a on je laganim koracima otišao do lifta, ušao u njega i dotakao dugme na kojem je pisalo 'krov'. Izašao je iz lifta, došao do ivice i zadnji atom snage iskoristio da vrisne, jako, da izbaci svu bol koja mu se nakupila za tih malo, teških sati. Vrisnuo je i samo pao na koljena, počeo je plakati, suze su se samo slijevale niz lice. Razmišljao je o svakom trenutku provedenom s tom prelijepom smeđokosom djevojkom, i na kraju je shvatio koliko je ona njemu ustvari bitna, i nije je tek tako mogao pustiti da premine. Morao je nešto poduzeti po tom pitanju...

Kada se konačno primirio, sišao je na Tessin sprat, prišao Harryu. 

-Gdje je Teressa?

Harry ga pogleda očima punih suza,spusti pogled i ironično se nasmija. 

-Ispario si se kada si joj najviše trebao , i sada želiš znati gdje se nalazi? 

-Da. 

-U sali je. 

Andrew je samo prošao pored njega, bez objašnjenja, bez išta.  Ušao je u operacionu salu, uprkos svim prijetnjama doktora u sali ostao je smiren. Prišao je glavnom doktoru, zagledao se duboko u njegove plave oči

-Pomaći ćete se svi dalje od operacionog stola.

Govorio je dok su se njegove zjenice sinhronizovano širile i sužavale. Kada su se svi doktori odmakli, prišao je Tessinom stolu, duboko se zagledao u nju, pomilovao je po glavi i prva pomisao koja mu je prošla kroz glavu bila je 'ona ovo ne zaslužuje'. Ali u želji da je spasi morao je to uraditi. Još je jednom pogledao prije nego što je izbacio svoje očnjake i duboko ih zario u svoje zapešće te pustio da njegova krv oteče u Tessina usta prije nego što ih je zario duboko u njen vrat, izazivajući instantnu smrt.

 Nadam se da Vam se nastavak sviđa, komentarišite i vote-ajte :)