Molim Te Za Osmijeh

9. "Problemi?"

Krenuli smo prema kući koja je bila najveća u rezervatu. Mike je došao do vrata i otvorio ih. Kuća je bila lijepo uređena.

Bio je velik dnevni boravak. Zidovi su bili bijeli. I kauč krem boje je bio je kod jednog od zidova. Malo ukoso bile su rasporedane fotelje iste boje kao i kauč. Preko puta kauča bio je velik televizor. Malo dalje od kauča bio je moderan stakleni stolić.

Malo dalje od televizora bio je stol za šest osoba. Mislim da je napravljen od drveta hrasta. Stolice su bile iste boje drveta.

Malo dalje od dnevnog baravka i blagaovaonice bila je neka vrsta šanka. Te je iza šanaka bila kuhinja. Do kuhinje su bile stube koje su predpostavljam vodile na kat.

Sa stuba se spuštao gospodin Black. Nisam ga baš primjetila u ljudskom obliku jer mi je Mike objašnjavao razna sranja o rezervatu.

Izgledao je kao da ima malo više od 20 ili je bio u ranim 30-ima. Imao je smeđu kosu i smeđe oči baš kao i Mike. Bio je dosta visok skoro dva metra. Jesam li spomenula da Mike ima 1,90 ili više.

Iza gospodina Blacka išla je žena njegovih godina. Rekla bih da je bila u 7. ili 8. mjesecu trudnoće. Imala je plavu kosu te plave oči. I predpostavila sam da je to Denina majka jer je Deni bila ista kao i ona.

Kad su se spustili gospodin Black je smjestio ženu na fotelju te je sjeo u fotelju nasuprot nje. Mike me primio za ruku i odveo me do kauča te sjeo do oca, a ja sam sjela do one žene.

"Ti si Jenna jeli tako?" Pitala me

"Da." Rekla sam.

"Ja sam Wendy. Mikeova i Danielina majka. Te Alexanderova supruga." Rekla je

"Drago mi je." Rekla sam i pružila ruku te smo se rukovale.

Pogledala je u Mikea. Nakon nekoliko sekundi se nasmijala.

"Pa Jenna želiš li upoznati ostatak čopora?" Pitala me.

"Voljela bi." Rekla sam

"Mike zlato hajde javi svima da dođu ovdje naravno mislim svi iz rezervata." Rekla je.

"Dobro mama." Rekao je i otišao.

"Opet ništa?" Pitala je gospodina Blacka.

"Ne." Rekao je tužno.

"Što je bilo?" Pitala sam.

"Mike je dotučen. Od kad je imao 192 znači prije 500 godina. Dogodilo se nešto što se ne može vratiti. Ali najbolje da ti ne pričam. Ispričati će ti on sam kad dođe vrijeme." Rekla je.

"Zbog toga se ne smije?" Prošaptala sam.

"Da." Rekla je pomalo tužno.

Vrata su se otvorila. Ušla ja Kiara i Erik. Pojurila je do mene i zgrlila me ustala sam se da je mogu zagrliti kako treba.

"I ti si nam došla." Rekla je Kiara.

"A ja neću dobit zagrljaj?" Rekao je tužno Erik.

"Dođi ovdje velika bebo." Rkla sam i svi su se nasmijali a Erik me zagrlio.

"Erik. Gnječiš me." Rekla sam isprekidano i pustio me.

Vrata su se opet otvorila i ušao je dečko smeđe kose i zelenih očiju. Bio je jako visok. Stavio je prst na usta kao znak da budemo tihi. Krenuo je prema Kiari i zagrlio je s leđa.

"Kovu." Rekla je to kao opomenu.

"Šta je ovo kralj lavova 2." Rekla sam i svi su se nasmijali.

"Kovu je utisnut s Kiarom i u sretnoj su vezi već 99 godina. Još malo pa sretnih 100." Rekao je Erik uzbuđeno.

"Kad ćeš ti nać curu Erik?" Pitao je Kovu.