Molim Te Za Osmijeh

4. Istina

"Jenna!" Čula sam glas iz Calove sobe.

Popela sam se stepenicama do njegove sobe i vidjela Deni i Mikea. Caleb mi se čini jako sretan u zadnje vrijeme. Namrštila sam se i Cal je skočio iz stolice dok je Deni bila crvena.

"Što je Cal?" Pitala sam

"Pitao sam Danielu hoće li mi biti cura i rekla je DA." Rekao je ushićeno.

"Pa drago mi je." Rekla sam dok me Cal gledao s zlobnim osmijehom.

"Moraš izvršiti okladu." Rekao je zlobno. Kako dijete koje nije ni napunilo desetljeće može izgledati tako zlobno?

"Kako kad nemam simpatiju." Rekla sam.

"Jenna oboje znamo tko ti se sviđa?" Rekao je.

"Pa nitko." Rekla sam

"A onaj o kojem si pričala s mamom?" Pitao je.

Čuo se plač izašla sam iz sobe i prešla u Mattovu. Oh... Matt u pravo vrijeme. Došla sam do njega i izvadila ga iz koljevke. Tako je malo falilo da Mike sazana. Možda mu je Cal rekao.

"Ššššš..." Šaptala sam.

"Jenna?" Čula sam plah glas.

"Što je maleni?" Pitala sam

"Zasto places?" Pitao je

Tek sam tad shvatila da plačem. Suze su se kotrljale niz moje lice. Naslonila sam se na zid i skliznula dolje. Matt mi je bio u naručju.

"Zbog tate?" Pitao je

"Nije samo tata." Rekla sam

"Je li onaj dejcko Miki?" Pitao je

"Da Miki." Rekla sam i poljubila ga u glavicu.

"Miki te geda." Rekao je

"Molim?" Pitala sam i pogledala prema vratima.

Na vratima je stajao Mike. Došetao je do mene i sjeo gledajući u Matta. Podignuo je pogled i sad je gledao u mene. Podignuo je ruku i obrisao mi suzu koja mi je pobjegla.

Pogledala sam Matta i osjetila sam kako mi je obgrlio ramena. Naslonila sam glavu na njegovo rame. Matt nas je samo gledao i smiješkao se.

"Naci vi jeste cuva i dejcko." Rekao je.

"N..." Krenula sam odgovoriti ali me Mike prekinuo.

"Nismo još ali cijela škola misli da smo zajedno." Rekao je.

"Mike." Rekla sam "Mi..." Počela sam ali me opet prekinuo.

"Mi što? Nisam dovoljno dobar za tebe ili što?" Pitao je i maknuo ruku s mog ramena.

"Ne ti si savršen za mene ali ja nisam..." Opet me prekinuo.

"Ti nisi dovoljno dobra za mene?" Pitao je

"Da." Rekla sam i maknula glavu s njegova ramena.

Ustala sam i stavila Matta u kinderbet. Matt je bio vidno razočaran. Još mi se jedna suza spustila nis obraz. Brzo sam je obrisala. Mama je ušla u sobu i krenula uspavljivati Matta.

Izašla sam iz Mattove sobe i otišla u svoju dok me Mike cijelo vrijeme pratio. Kad je ušao u moju sobu zatvorio je vrata i nije ništa govorio samo je stajao i gledao me. Brzinski sam prošla prstima kroz kosu što inače radim kad sam nervozna.

"Jenna?" Čula sam ga.

"Jenna?!" Rekao je malo glasnije i ljuče.

"Što je?" Pitala sam

"Je si se ti..." počeo je dosta nesigurno.

"Da." Rekla sam znam da misli jesm li se ja zljubila u njega.

"Koliko to traje?" Pitao je

"Od prvog srednjeg od prvog puta kad sam te vidjela." Rekla sam.

Blago se namrštio i spustio pogled. Znala sam da ne osječa ništa prema meni. Još pokoja suza mi se skotrljala niz obraze. Što sam očekivala da će mi se baciti u zagrljaj i reći mi da me voli. Moš mislit.

"Jenna ja..." Nije zanao što reći.

"Nema veze. Samo..." Nisam mogla reći više ništa.

Mike p.o.v.

Tako sam joj htio reći da je volim. Reći joj sve. I da sam čudovište sve. Ali ona je ljudsko biće, a ja čudovište. Plakala je mislila je da je ne volim. Kako je netko nebi mogao voljeti kad je jednostavno takva. Okey. Znam što napraviti.

Moram iskoristiti voje sposobnosti. Iskoristio sam jednu i zatvorio sve. Osjetio sam kako mi oči postaje zlatne. Pogledao sam je bila je uplašena svi prozori su se naglo zatvorili.

Zatvorio sam oči i osjetio kako mi oči poprimaju smeđu boju. Duboko sam udahnuo i izdahnuo. Opet sam je pogledao i namrštila se. Ali ovaj put nisam osjetio strah u njoj. Bila je tako krhka. Prije sam osjetio strah sad osjećam znatiželju na njoj.

"Jenna..." Krenuo sam se ispričavati ali me prekinula.

"Kako si ovo napravio?" Pitala je.

"Duga priča" Rekao sam

"Imam vremena." Rekla je. Bila je jako znatiželjna.

Sjeo sam na stolicu i ona na krevet. Prekrižila je noge u turski sjed i promatrala me. Vidno je bila nestrpljiva. Promatao sam je neko vrijeme. Jedno pitanje mi se motalo po glavi. Kako je netko ne bi primjetio?

Nikad nisam znao ima li crne oči ili smeđe. Plava kosa u vćini slučajeva je bila nafrčkana bila je nisaka negdje oko 1,65. Uvijek se smiješila što mi se sviđalo kod nje.

"Jenna ja..." Počeo sam

"Ti..." Rekla je

"Jenna ja sam Vukodlak." Rekao sam.

Gledala me u čudu.

Jenna p.o.v.

On je vukodlak. Dečko u kojeg sam se zaljubila je vukodlak.

Ustao se i krenuo izaći ali sam pojurila i zaustavila ga. Primila sam ga za zapešće. Gledao je u pod. Opet me pogledao i vidjela sam zlate oči. Zlatne oči koje su se bojale. Bojao se. Opet je spustio pogled.

"Molim te. Nemoj ići." Rekla sam

"Tebe to nimalo ne brine. Da ću se pretvoriti u ogromnog psa i rastrgati te na komadiće." Rekao je "Ja sam čudoviše." Dodao je

Nisam se bojala što me zabrine nekako sam znala da je dobar u duši. Nadala sam se da ću vidjeti njegov osmijeh. Bar na kratko. Stalno sam u sebi ponavljala smij se. Molim te se nasmiješi bar na sekundu.

Njegov osmijeh nije morao biti upučen meni samo da se smije. Sve što sam htjela je na se nasmiješi. Od prvog srednje sam svaki put kad sam imala priliku nešto zaželjeti bilo je neka se on smije.

"Jenna bojiš li me se?" Pitao je.

"Ne." Rekla sam.

"Jenna nemoj lagati." Upozorio me.

"Ne lažem." Rekla sam

"Ne bojiš se?" Pitao je

"Ne bojim se." Rekla sam

"Sigurna si?" Pitao je

"Da." Rekla sam "Samo želim znati više o tebi kao vukodlaku i još ne znam lažeš li." Dodala sam

"Dobro." Rekao je.

Tek sam sad shavatila da ga cijelo vrijeme držim za ruku. Koji blamaža čovječe. Pustila sam mu ruku i vratila sam se na krevet dok se on smijestio u stolicu od mog radnog stola.

"Pa da počnemo..." Rekao je i počela sam pažljivo slušati.

Pa evo istine. Sviđa vam se? Nadam se da vam se sviđa. Pa ostavite glas i pokoji komentar obožavam vas i znate da vas volim.
Cao❤