Aetera: Ja, Nepriznata

Chapter 10

Jedna veoma mudra osoba, tek sad uviđam, postavila mi je čudno pitanje.

"A šta ako je Osuđeni nevin? "

Moj odgovor je bio slaganje ramenima i "Trebao je bolje da se odbrani na Sudu"

Nisam razmišljala tada o tome , nisam znala, da ma koliko se trudio da se odbraniš nikad nećeš uspeti ako te ONI optuže.

Taj Osuđeni nikad nije ni imao šansu.

******

-Šta to radiš? -pita me Tira začuđeno sedajući pored mene na klupu u Trpezariji.

-Jmdm- promrmljam skoro nerazumljivo kroz puta usta.

-Izgledaš kao da pokušavaš da se udaviš hranom. -

Pokušavam da frknem na to, ali mi hrana zastaje u grlu i zamalo je zaista udavim. Treba mi nekoliko dugih trenutaka da je progutam, a onda kao uvek napravim zgroženu facu pre nego što se okrećem ka Tiri.

-Jutros sam podnela zahtev za pridruženje Aironovoj tojest Orinovoj kući. Čekam potvrdu da bih je prosledila Domovoj kancelariji. -govorim ustajući žurno.-Moram da krenem na Kontrolu. -

-Kiti.-zaustavlja me hvatajući me za ruku, pa se ponovo okrećem ka njoj. -Da li si...znaš. ..okej? -

Mrštim se blago, praveći se da ne shvatam šta me pita.

-Zašto ne bih bila?Naravno da jesam. -

-Sigurna si? Izgledala si prilično loše sinoć. Plašiš se teleporta. Zašto? -

Skrećem pogled, znam da je glupo, i sam strah od njega, kao i razlog zbog kojeg se plašim.

-Uplašila sam se kazne. Ne teleporta. -slažem posle nekoliko trenutaka, dok ona ustaje pokušavajući da uhvati moj pogled.

-Znala si da ćemo stići na vreme. -naglašava.

-Jedva smo stigle na vreme. -ispravljam je -Stvarno moram da idem, pričaćemo posle. -

Još jedna laž. I ne čudim se što nisam izgledala dobro, umalo nisam umrla od straha. Da Airon nije bio tu mislim da bi pohisterisala, dobila napad panike ili ,ko zna, možda bi mi srce uistinu stalo od straha.

Naježim se, žureći ka vratima, dok se prisećam sinoćnog putovanja teleportom. Osetim kako se panika uvlači u mene, gotovo kao da sam stvarno tamo opet.

Odmahnem glavom.

Neću da mislim na to. Imam pametnija posla sada.

******
-Ime? -

-Kiti Samers-

Dobijam čudni zbunjeni pogled, pre nego što žena opet nezainteresovano spušta pogled na kontrolor.

-Status?-

-Nepriznata.- znam pitanja i odgovore napamet pa pokušavam da ubrzam stvar nastavljajući odmah -Redovna kontrola, petnaesta. Da, dobijam nadogradnju komunikatora. -

Žena klima glavom, očigledno zadovoljna što radim i njen deo posla.

-Kroz vrata, prostorija broj 491:6.- govori preko volje pružajući mi karticu preko pulta.