Aetera: Ja, Nepriznata

Chapter 2

'Dom za Dvojke' je, pretpostavljate,  ono što je nekada davno na Zemlji bilo sirotište.

U njemu borave deca ili do početka Obrazovanja : kada imaju izbor da li hoće da se presele u svoju kuću, ili do napunjenih 16 godina kada moraju da se presele u svoju kuću.

Dom, u Skaju, zauzima površinu od skoro deset blokova, sadrži nekoliko stotina zgrada, a u njemu je oko pola miliona dece.

Što je puno napuštene i/ili odbačene dece, ali malo ako se uzme u obzir da Skaj ima, po poslednjim podacima , tačno 5.200.978.368 stanovnika.

Od kojih su jedva četvrtina njih Priznati, prema tome tri četvrtine stanovništva je Nepriznato, a samim tim i nije ni Usavršeno : više obrazovano.

O obrazovanju u Skaju:

Vaspitanje počinje sa 10 godina, traje 5, i obavezno je za svakog građanina Skaja.

Obrazovanje počinje po završetku Vaspitanja, traje narednih 5 godina, i nije obavezno.

Usavršavanje takođe nije obavezno, traje takođe 5 godina, i samo Priznati imaju pravo na njega.

************------------************

Sa nestrpljenjem dočekujem Vaspitanje. Od kad su me Vaspitači naučili da čitam, prosto gutam knjige, iako imamo veoma ograničen izbor  istih bez pristupa Skajevom serveru i skladištu literature do završetka Vaspitanja . Tako da moram da se zadovoljim pravim , pisanim i štampanim knjigama.

Tako sam i naučila da više volim iste.

Upravo nosim nekoliko sa sobom, nadajući se da mi je Airon sačuvao mesto u trpezariji.

Nervozna sam i uzbuđenja jer sutradan krećem u školu, pogledom prelazeći preko prostorije i samo nekoliko iz prolaza poznatih lica pre nego što pronađem Aironovo.

Stvar u vezi Domovom kafeterijom, osim što je preogromna, je što je stalno puna. U bilo koje doba dana,od 6h ujutru do 11h uveče je otvorena. Verovatnoća da se nađete sa istom osobom za istim stolom dva puta u jednom danu je ekstremno mala.

A i ako se nekim čudom sretnete, nećete to ni primetiti najverovatnije. Osim ako ta osoba, naravno, nije vaš prijatelj.

Koje ja nemam, ako se ne računa Airon, naravno.

Kako se Airon i ja nismo odvajali jedno od drugog od kad smo u domu sve dok on nije krenuo na Vaspitanje, bilo je veoma teško da uskladimo vreme i mesto zajedničkih obroka sve dok prosto nismo odlučili da čuvamo jedno drugom mesto i obedujemo u određeno vreme.

-Ćao, mala. -govori ne gledajući me kad sedam pored njega i navalim na kašu praveći zgroženi izraz -Šta sam ti rekao za taj izraz lica? -

-I dalje je odvratno. -kažem misleći na hranu ali nastavljam da jedem.

-Neće se popraviti samo zato što se tebi ne sviđa. -

-Nastaviću da se nadam da hoće. -

-Prepametna si za jedno derište. -govori kvareći mi frizuru. A ja se rastužim.

Spuštam kašiku pored činije, zureći u njen sadržaj.Kad samo pomislim da je danas poslednji dan kad ću sedeti pored njega i jesti ovde , ko zna kad ću ga sledeći put videti, možda mi više nikad neće razbarušiti kosu,možda će sledeći put kad me bude video samo preći pogledom preko mene ne prepoznajući me.Stomak mi se bolno okreće a grudi mi se stežu.