Chapter 11

223 29 10
                                    

Mislim da sam shvatila: Ne plaše me se, zato sam i dalje ovde.

Nije ih briga što ja znam.

Kome ću i da kažem ? Ko će me slušati?

Ko će poverovati?

Niko.

Ali, opet , trebam li samo sedeti i skrštenih ruku čekati kraj kao i ostali koji nisu ni svesni da nam se kraj svima približava?

*******

Nešto mi privlači pažnju odmah pošto izađem na ulicu, nešto plavo i mutno. Nešto što tu, sigurna sam, nije bilo kad sam dolazila .

To nešto lebdi, ili bar tako izgleda, iznad vrata susedne zgrade. Izgleda kao plava mrlja, ali što više pokušam da fokusiram pogled na nju ona je sve zamućenija.

Pomislim , pomalo paranoično, da mi je ona luda žena nešto ubacila u oko, pa se okrećem nazad ka zgradi iz koje sam upravo izašla. A onda vidim još jednu mrlju, takođe iznad vrata u vazduhu, ova je crvena.

Skupljam oči, zmirkajući pri pokušaju da vidim šta je to. Nisam sigurna, jer je sve veoma mutno ali bih rekla da su u pitanju slova.

Tamo nešto piše.

Na kraju jednostavno odustajem i odlučujem da se vratim unutra i prebijem onu ludaču jer mi je ko zna šta uradila. A onda se predomislim i dižem ruku do ušne resice, tražeći po običaju onu osobu kojoj najviše mogu verovati.

"Airon Molgon.Kiti. "

Nestrpljivo prelazim pogledom po okolini, čekajući da se on 'javi', pri čemu primećujem još nekoliko mrlja različitih boja.

A onda mi pred očima iskače poznati lik, tako da na sekund pomislim da sam se spontano samostalno teleportovala, pre nego što shvatim da se moj prijatelj (opet) gleda u ogledalo.

"Narcisu." pomislim.

"A čak ni ne znaš šta je narcis. " začujem jasno i glasno njegov odgovor u glavi.

"Nije mi ni bitno. To je izraz. Uostalom, saznaću vrlo brzo."

Sad kad razmislim, postoji mnogo izraza koje koristim iako zapravo ne znam šta tačno znače, kao ono 'Gladan sam kao vuk.' - ko je taj 'vuk'? Zašto je on toliko gladan da je od toga nastao izraz?

Nebitno.

A i ovaj dupli vid mi strašno smeta, pomalo me i plaši, pa želim da zatvorim oči ali se setim zašto sam tražila Airona.

"Šta je ovo? " okrećem ponovo se nazad ka zgradi Kontrole upirući pogled u mrlju.

"Ne razumem na šta misliš. Na zgradu? Zar nisi već bila na Kontroli? "

"Jesam. U tome je i problem. Vidiš tu mrlju? " sad upirem i prstom u nju.

"Mrlju? Sve što vidim je Znak."

"O čemu to pričaš? Mislim da mi je neka poludela žena nešto pogrešno uradila pri nadogradnji. Tužiću je ako vidim još jednu jedinu mrlju. "

"Kiti. To je Znak, veruj mi. Nema nikakve mrlje, vidim ga potpuno jasno. "

Taman hoću da ga opsujem kad počne da se smeje, na glas, vidim to jer on i dalje gleda svoj odraz u ogledalu.

Aetera: Ja, NepriznataOnde histórias criam vida. Descubra agora