Aetera: Ja, Nepriznata

Chapter 12

Jednom sam negde pročitala da usamljenost nije kad si sam, već kad se osećaš kao da nikome nije stalo.

Nisam razumela tada. Sada je kasno, jer nije ostao niko kome bi stalo.

Usamljena sam.

Nedostaje mi Soi, moja nasilna previše zaštitnički nastrojena 'pokvarena' saveznica.

Nedostaje mi Tira, a čak ni ne znam gde je ona sada. Nadam se da je dobro, i da je srećna. Nedostaje mi Orin, ta hrabra nesebična budala.

Nedostaje mi Lušan, Kirsen, i Ksera iako misle da sam izdala njihovo poverenje, i svo troje iz različitih razloga . Nebeski, koliko mi ta mudra, luda, brbljiva Ksera nedostaje.

Nedostaje mi 'Monk', odani ćutljivi Mornin, verovatno ga nikad više neću videti.

-Tako ti i treba.-

******

I samo tako, za jedan dan, postajem opsednuta Zemljom. Od trenutka kad sam pokušala u bazi naći pojam 'Narcis', jer mi je to prvo palo na pamet. Naravno, istog trenutka sam shvatila da ne mogu odatle krenuti. Pa krećem od samog početka.

Stalno sam odustna, stalno tražim još i još informacija toliko da me čak i Airon ostavlja na miru, smiren verovanjem da ne mogu upasti u nevolju ako samo čitam i ništa drugo ne radim.

Do Orijentacije samo to i radim. A onda, kao i verovatno svaki budući Asistent, moja opsesija postaje opširnija. Ako sam do tada bila gladna znanja, od tada sam izgladnela.

Tira mi se, kada i ona dobije svoju Nadogradnju, pridružuje.

Tada njeni argumenti pri raspravama o teorijama zavera postaju neverovatno ubedljivi, a one (rasprave) postaju redovni rituali razgibanja moždanih ćelija u našem malom društvu.

Kao što je očekivano, još pet godina mi prolete gotovo u sekundi: jednog trenutka sam na Orjentaciji ; odbijam da uradim test , a sledećeg sam tražim posao kao Obrazovani Asistent.

Prvo mesto, ni sama nisam sigurna zašto, na koje odem da tražim posao je biblioteka u Skajevom Univerzitetu, u zgradama Usavršavanja.

Dobro, laž je da ne znam zašto, istina je da znam. Baš zbog Usavršavanja. Shvatila sam da me mnogo nervira činjenica da sam Nepriznata, i to što nemam prava na Usavršavanje. Možda sam mislila da ću imati prilike da naučim još više, pa samo ako budem u blizini svog tog Usavršavanja.

U svakom slučaju, sledeći izbor mi je Kulturni centar. To mi je rezerva.

Orin mi govori da sam pesimista, jer mi je sledeća opcija Asistent Kontrola, kao da ću biti zadovoljena time, jer sam ubeđena da ću taj posao i dobiti. Ostale dve opcije su , po meni, pucanj previsoko.

-Razmišljala sam. - moje razmišljanje prekida Tira, dok pokušava spremiti porcije našeg sledećeg obroka.

"Airon ima sreće što spava." mislim posmatrajući je.

Tira je dobra u toliko mnogo stvari. Spremanje obroka ne spada u jednu od tih stvari. Ili je toliko retko da može da se popije, ili toliko gusto da ga možeš uzeti u ruke i lomeći zube otkidati njima deo po deo.

Orin proklinje dan kad je omogućeno lično spremanje obroka, i taj isti dan još jednom jer istog sklapamo dogovor o dnevnom menjanju 'kuvara'.