SESTRE-PRVA SEZONA

Dnevnik njene majke

Pogledam na sat i vidim da otkucava tačno 09:00.
Što znači da je sada tačno pola sata od ugovorenog vremena sa Eliotom i sada bi već trebao da se pojavi na vratima resotrana.
Jer,ja ne volim kašnjena.
Ako ja mogu stići na vreme, onda može i on.
Ja o vuku, a vuk na vrata..Stvarno nije od osoba koje kasne, to me raduje.

"Tačan sam, zar ne?"

Šmekerski se nasmeje, te se pozdravi sa mnom.

"Nisam očekivao da ćeš ti mene prva pozvati."

Zavodno se nasmeši, nakon sedanja na stolicu..Prevrnem očima, i nasmejem mu se.

"Veći si egoista od Viktorije. Na tvoju žalost lepotane, nisam zbog toga ovde."

Iako sam očekivala da će sada da se rastuži,ili slično, on se samo nasmeje, kao da shvata da je ovo još jedna od mojih romantičnih igara..
Voli da igra on.
Volim da igram ja.
Lako ću doći do odgovora koji tražim 10 godina.

"Pa,zašto si onda ovde?"

Upita me.

"Pomozi mi da oktrijem zašto smo moje sestre i ja rođene kao vampirice."

Pogleda me iznenađeno..

"Zašto uopšte želiš da znaš to?"

"Imam svoje razloge."

Nakašljem se i malo bolje namestim na stolicu. Vidim da nam prilazi konobar..

"Izvolite?"

Obrati nam se. I Eliot me pogleda.

"Ja bih voćnu salatu."

"U redu."

Zapiše na papir, a onda pogleda Eliota.

"Samo kafu."

Klimne glavom, i ode negde.

"Sada znam zašto izgledaš tako dobro."

Zavodljivo me pogleda.

"Moj izgled je trenutno nebitan. Reci da li ćeš mi pomoći, ili ne?"

"Misterija i avantura sa zgodnim negativcem?"

Nasmejem se.

"Ko odbija to?"

Pogleda me i onda se zajedno nasmejemo.
Simpatičan je ovaj Eliot..

"Onda možemo još danas da krenemo?"

Pitam ga.

"Naravno."

Kaže i onda nam konobar donese salatu i kafu.

"Prijatno."

Kaže Eliot i onda počinjemo nebitne teme..

                  ***
"Znam gde bismo mogli da počnemo.."

Kaže Eliot dok ulazi u moj auto.

"Gde?"

Upitam ja.

"U mojoj kući ima nekih starih dnevnika, možda nas mogu odvesti do nekog drugog koraka."

"Okej, govori mi onda gde da idem."

Upalim auto i krenem dok mi Eliot priča kuda da vozim.

Nakon jedno 10ak minuta vožnje stižemo ispred jedne kuće,pretpostavljam Eliotove i ulazimo u nju. Velika kuća..I lepo uređena.

"Sam živiš?"

Upitam ga dok razgledam dnevnu sobu..

"Da."

Tako velika kuća,za jednu osobu.

"Hoćeš da popijemo nešto?"

"Da,napiješ me, odvučeš u krevet, ujutru se probudim i shvatim da ništa nismo uradili."

"Nisam takav."

Odbrani se.

"U redu,sipaj onda.."

Odem do police sa knjigama i nađem deo u kojem stoje dnevnici. Pažnju mi privuku nekoliko dnevnika,poređani jedan do drugog.

"Eliote?"

Zbunjeno gledam u dnevnike.

"Reci?"

Došeta do mene sa pićem,mada me to sada najmanje zanima.

"Zašto su kod tebe dnevnici moje porodice?"

Pogledam ga i on me zbunjeno pogleda..

"Prezivaš se Blek?"

Pita me ostavljajući čaše sa strane..

"Da. Kod nas su samo 2 dnevnika, a koliko vidim ovde ima 4 dnevnika od nekoga ko se preziva Blek."

"Sada ćemo da pogledamo."

"Čitao si ih?"

"Blekove ne."

"Zašto?"

"Ne znam."

Kaže,te izvuče dnevnike i sedne na kauč,pa ja do njega.
Uzmem jedan u ruke i otvorim ga. Pogledam prvu koricu.

"Helena Blek."

Kažem, i zaprepašćeno gledam u jednom ime i prezime. Neka mučnina mi se stvara u želudcu.

"Sofia? Da li si dobro?!"

Uhvati me za ruku.

"To je moja majka."

Bacim dnevnik sa strane i ustanem.

"Gde je toalet?"

Pitam ga nervozno.

"Pravo,pa levo."

Klimnem glavom i krenem ka toaletu.

"Jel ti treba pomoć?"

Dovikne.

"Samo me svi ostavite na miru."

Kažem, uđem u toalet i zalupim vratima.
Ne mogu da verujem!
Zašto sve što se mene tiče mora da se tiče i čuvene Helene Blek?!

'Jer ti je majka.'

Umukni! Ja nemam majku! Imala sam je,ali je više nemam!
Izgubila sam je pre 10 godina,i zašto mi se sada dođavola njeni dnevnici stvaraju ispred nosa.
Kao da uopšte želim da pročitam nešto tako!

'Možda te njeni dnevnici dovedu do istine.'

Kakve bre istine? To ne postoji. Sve što ima veze sa Helenom Blek, je laž.

Čujem kucanje na vratima, te se brzo umijem i nekako saberem, otvorim vrata, i prođem pored Eliota.

"Zar ih nećeš pročitati?"

Osetim njegov pogled na sebi,te se okrenem.

"Ne."

Kratko kažem.

"Sve što ima veze sa Helenom Blek je laž."

Frknem i krenem ka vratima.

"Mislim da baš i nije.."

Stanem, i prevrnem očima.

"Kako to misliš?"

Upitam ga.

"Tvoja majka je napisala nešto vrlo intereasantno."

"Da, verovatno je nešto fantazirala."

Eliot mi se približi, i pruža mi jedan od dnevnika.

"Karolina nije dete tvog oca."

Molim?

"Šta pričaš to?"

Iznervirano kažem.

"Pročitaj"

Otrgnem mu dnevnik iz ruke i vratim se na kauč te ga besno otvorim. Kako to misli da Karolina nije dete mog oca? Ako joj moj otac nije otac,ko je onda?!
Otvorim prvi list i obuzdam se,te krenem da čitam.

→Ako želite dalje, zapratite me na instagram stranici darksouloffical :)