SESTRE-PRVA SEZONA

Nešto što ja nikad neću imati.

Zaista mi ne pada na pamet drugo mesto sem Robertove kuće. Mislim da su tamo, uostalom, da li Ema ima drugo mesto gde bi mogla da ode?
Ako je ovde, biće gusto, a ako nije, biće još gušće.
Konačni ugledam Robertovu belu kuću i parkiram odmah do jednog crnog BMW-a kojeg nisam ranije viđala u ovoj ulici. Što mi odmah bude sumnjivo, moguće je da je to Emin auto.
Pa, dobro.
Nisam planirala ovo ovako,ali me sada za to nije briga,moram da budem brza,jaka i efektivna.
Izađem iz auta i krenem ka vratima kuće. Stavim ruku na kvaku i pokušam da otvorim vrata, to što se vrata otvore me iznenadi jer, da li je zaista glupa da ostavlja vrata kuće otvorenim?
Ili ipak nije, zna da ću doći ovamo. Ulazim i zatvaram vrata za sobom.
Tiho je, jako tiho, izgleda kao da ovde niko nije ulazio mesecima,šta ako sam se prevarila, šta ako nema nikoga ovde?
Čujem buku u sobi levo od mene, kao da je nešto upravo palo i slomilo se na sitne deliće. Uđem tamo i gledam okolo, onda mi za oko zapadne razbijena vaza na podu.

"Ema?"

Okrećem se po sobi.

"Izađi,ne budi kukavica kakav tvoj brat nije bio."

Namerno se glasno nasmejem da bih je iznervirala i isprovocirala.
Tu je,osećam je..

"Moj brat jeste bio kukavica i to velika. Da sam ja bila na njegovom mestu,ubila bih te prvog trena kada bi te ugledala."

Ispred mene stvori se ženska silueta.

"Tvom bratu sam bila potrebna,tebi nisam."

Čujem njene teške korake kako mi se približavaju. Njene crne besne oči anilaziraju celo moje telo.

"Moj brat je bio budala."

"Vidi! Ipak se slažemo u nekim stvarima!"

Veselo krenem da pljeskam rukama, podsmevajući joj se.

"Sa mnom niko ne igra igre i igrice, nećeš ni ti!"

Besno izgovori neku ćiru bu,ćiri ba magičnu reč, zbog koje me baci na zid. Ja krenem da klizim niz njega, dok ne padnem na pod. Osećam kako mi je ruka slomljena,ali to bi trebalo da zaraste za koji minut.

"Ustvari.."

Teško progovorim dižući se sa poda.

"Želela sam da ti predložim nešto."

"Mislim da me zanima."

Zamahne rukom i baci me na drugi zid. Dobro,dosta mi je ovoga. Neću da umrem od ruke neke veštice.

"Hajde Ema ostavi se magije! Budi pravi borac i bori se sa mnom."

"Ti mi to predlažeš da se tučemo?"

Krene da korača ka meni, kada dođe do mene ona me posmatra, dok ja brišem krv sa usana.

"Bolje bi ti bilo da prihvatiš, jer..Niko ne preživljava moju magiju. Niko ne preživljava magiju prirode."

Ona se sarkastično nasmeje.

"I ne upotrebljavaj sarkazam. Samo ja to upotrebljavam."

Govorim joj besno dok ustajem.

"Bedno je što kradeš prirodi energiju."

"A ti sva bedna jer mi se svetiš tako što si mojoj sestri oduzela besmrtnost."

Unesem joj se u facu i tada počinje besan kontakt naših očiju.

"U redu Sofia, borićemo se."

Odvoji se od mene.

"Magijom."

Krene napred kako bi zauzela poziciju.

"Ništa manje ili više nisam očekivala od tebe,nemaš šanse protiv mene."