SESTRE-PRVA SEZONA

Sakrij se

Izađem iz kuće, i zatvorim vrata za sobom. Uđem u svoj beli auto i krenem ka novom kafiću u kome radim.
Autom, od kuće do kafića imam 6,7 minuta,inače se pešači i do 20 minuta.
Moram da se požalim da je šef malo nezgodan čovek pa sam već dobila par napomena..Zbog kašnjenja. I mislim da ću i sada zakasniti. Naravno,ako ne ubrazam...Sa Matijasom se nisam odavno videla. Mislim da se čak odselio iz Londona. Karolina i ja smo sada stvarno zakopale ratne sekire,i skoro da se uopšte više ne svađamo.
Iako,kao i svima,pa tako i meni,ako ne i najviše fali stara Sofia.
Ona sarkastična,hladna devojka koja skriva svoje emocije.
Sada sam ja...Samo ja.
Ne znam šta osećam. Emocije su čudnije kada si čovek. Nisu jače,samo su još više pomešane..
Čak neka svoje osećanja ne mogu da razlikujem. Ne mogu razlikovati šta je dobro,a šta loše za mene.
I to mrzim,kao vampir sam bila jedna jaka,odlučna devojka,sa stavom. Sada mi je svejedno. Bukvalno za sve.
Iskreno,muka mi je od ovoga.
Ali postoji jedan dobar razlog zbog kojeg se moram privići na ovo.
Ipak,kao čovek mogu imati porodicu,zar ne?
Upravo to,raduje me što ću jednog dana moći da imam malu devojičicu, i dečaka koji će nazivati svojom majkom. Mislim da je to nešto najlepše što jedna žena može doživeti.
Ja nisam imala majčinu podršku oduvek,tako da mi je to jako falilo,i volela bih da okusim to. To majčinstvo. Ali, sada ne moram da razmišljam o tome..Imam maksimum još 40 godina života, i sve ću to steći.

Vidim da sam ispred kafića,te se zaustavim i uđem unutra...Tamo me čeka,već vidljivo besan šef koji se dere na moju koleginicu.

"Dobar dan."

"Blekova,ponovo?!"

Vikne na mene.

"Gospodine, smena mi počinje u 9 časova. Sada je tri minuta do devet."

"Ti trebaš biti ovde 15 minuta pre svoje smene!"

"Ne gospodine,u pravilniku piše da svaki radnik mora biti tačno na vreme na svom radnom mestu,pa ja sam tu."

Prevrne očima..

"Sada si se izvukla.."

Pogledam ga,te on besno ode u svoju kancelariju.

"Kakav namćor.."

Kaže Ketrin, moja prijateljica..Čudno je imati prijateljicu.

"Možeš da ideš kući Ket. Preuzeću odavde.."

Kažem,te stanem za šank,i krenem da perem prljave čaše..

"Jesi li okej?"

Nasmešim se..

"Kao i uvek. Ti?"

"Dobro sam."

Skine radno odelo, te mi mahne i izgubi se iz mog vidokruga.Pa kreće jedna vrlo naporna smena. Ponedeljak,radni dan,svi su u kafiću.

Dok hodam ka grupi ljudi,koji su zauzeli jedna sto..Razmislim nešto.
Da mi je neko pre mesec dana rekao:
"Radićeš u kafiću,i bićeš čovek."

Šta bi uradila stara Sofia?
Tačno,isprebijala bi ga.

Ova Sofia više nema tu snagu da nekog isprebije..Tužno se približim grupici te primim porudžbinu. Onda odem do drugog stola,gde sedi neki mladi momak i ćutke puši cigaretu..

"Izvolite."

Obratim mu se,te se okrene i odmeri me od glave do pete.

"Kafa. Bez šećera."

Očigledno mu je život sladak..Nasmejem se sama sebi,i zapišem.

"Moram da Vas pohvalim. Jako lepo izgledate."

Postane mi malo neugodno.

"Doneću vam kafu.."

"Važi.."

Okrenem se.

"Sofia."

Nešto me preseče,te se brzo okrenem i refleksno ga pogledam.

"Odakle znate moje ime?"

"Ptice su svuda oko nas.."

Iznervirano se okrenem i krenem ka šanku. Šta sada ovo znači? Ko je ovaj tip? I zašto imam osećaj..
Dođavola..
On je vampir. Prsten! Ima prsten!

Brzo izvadim telefon i ukucam Eliotov broj. Uđem u toalet i zaključam vrata.

"Imamo problem"

Ko iz topa kažem,kada se javi.

"Nije ih bilo mesec dana. Šta se desilo? Jesi li dobro?"

"Sada jesam. Ne znam šta će biti kasnije.."

"Sofia,šta se dešava?"

"U kafiću je neki momak..Barem sam mislila da je momak. Vampir Eliote,vampir je došao u kafić i zna moje ime..Rekao mi je nešto u fazonu 'Ptice su svuda oko nas' Sigurna sam da je vampir."

Kažem,te on uzdahne..

"Dolazim."

Prekine mi,te se ja mirno vratim za šank..Ne trebaju mi sada sumnjivi vampiri kada sam nesposobna da se borim sa njima!
Nervozno skuvam kafu,i sipam vino u čaše,te prvo odnesem za prvi sto,a potom za drugi..

"Kafa."

Kažem hrabro,on se nasmeje i da mi novac.

"Hvala. I doviđenja."

Kažem i brzo odjurim do šanka.
Hajde Eliote,hajde...Nervozno lomim prste..

Telo mi se opusti kada vidim Eliota,i njegove ruke kako se obavijaju oko mog tela. Brzo se odmakne od mene..

"Izvini,samo se još nisam navikao na tvoju toplotu."

Klimnem glavom,te pogledam ka onom vampiru..

"To je on."

Pokažem očima.

"O moj Bože,Sofia,moraš da bežiš iz Londona."

Kaže, i povuče me ra rukav, te zajedno krenemo ka izlazu..Sednemo u moj auto.

"O čemu govoriš?"

"Okej,smiri se. Moraš prvo da se smiriš."

Pogledam ga...

"Robert je bio samo mit. Zar ne?"

"Pa niko ga nikada nije video."

Slegnem ramenima..

"U knjizi je pisalo da ko prođe kroz Robertovu kapiju, kasnije Robert dolazi po tu osobu. Ti si jedna jedina koja je uspela da prođe kroz nju."

"Eliote...Onaj vampir tamo je stari drevni vampir? Robert? I on je sada došao po mene?!"

"To je trebalo da bude legenda."

"Dođavola!"

Udarim rukom u volan.

"Šta sada da radim?"

"Moraš da se sakriješ."

"Ne mogu da se krijem ceo život.."

"Sakrij se dok ne nađemo način da ga ubijemo."

●Komentarišite:))●