SESTRE-PRVA SEZONA

Greška

"Ne znam Irina,prosto je otkazan."

Izdahnem i bacim se na krevet.Ovo je stvarno veliko,to jest, ogromno sranje.

"Okej onda."

"Nadam se da se ne ljutite na mene."

"Ne naravno. Budite tu dok se vreme ne smiri."

"Svakako ćemo pogledati da li slučajno i sutra ima neki avion za London."

"Dobro. Ovaj, nisam ti rekla nešto."

"Kaži?"

Ne cilja ni na šta dobro, prosto, nema ničega dobrog.

"Eliot je dolazio, tražio te je."

"Molim? Zar on nije u Poljskoj?"

Pridignem se u sedeći položaj i zagledam se duboko u jednu tačku.

"Ne, očigledno se vratio pre Nove. I.."

Uzadhnem,te nastavim umesto nje.

"I bio je besan kada je čuo da sam ovde sa Klausom."

"Upravo tako."

Stani malo, čemu ovaj glup osećaj? Zbunjeno upitam sebe.

"Irina,sačekaj trenutak."

Kažem i odložim telefon sa strane, te sebi udarim jak šamar.

Prestani glupačo glupa. Zašto bi ti bilo krivo što je Eliot saznao da si sama sa Klausom, u Njujorku, u jednoj hotelskoj sobi? Ti si hladnokrvna kučka, to ćeš i ostati.

Uostalom,Eliot je to zaslužio. Možda nije džaba let otkazan. Nasmejem se sama sebi i uzmem telefon.

"Jesi li tu?"

Upitam je.

"Da,tu sam."

"Dobro,znači čućemo se ujutru."

"Sofia, šta sa Eliotom?"

"Ništa."

Kratko kažem i ustajem te odlazim u kupatilo.

"Ništa?"

Zbunjeno me pita.

"Da, ništa. Moram da idem, ćao."

"Ćao."

Onda prekinem razgovor i odložim telefon, te skinem svu odeću sa sebe i uđem pod tuš. Pustim vodu, i prepustim se ovoj toplini.

*KLAUSOVA PERSPEKTIVA*

Izlazim iz super-marketa i ulazim u taksi. Kažem mu ime hotela, te on upali auto i krene da vozi.

Posmatram okićen grad, posmatram sve te ljude, koji na svom licu nemaju nikakav srećan izraz. Kao da za dana nije Nova Godina. Zašto su toliko bez emocija? Toliko hladni?

I Sofia je hladna.

Ali je ipak volim. Kažem glasiću u sebi. Da, volim je. Volim i tu njenu hladnoću. Verujem da će se jednog dana promeniti. Ustvari,ona je jako dobra osoba. Šteta što ne postoje osobe kao ja, ne umeju da procene njenu vrednost. Ona zaista mnogo vredi.

Taksista me trgne iz mog maštanja, i obavesti me da smo ispred hotela. Platim mu i onda izađem iz taksija i uputim se ka hotelu.

"Dobro veče gospodine."

Obrati mi se mladić sa recepcije te mu ja mahnem i uđem u lift.

*PIŠČEVA PERSPEKTIVA*