SESTRE-PRVA SEZONA

Mala neprijatnost

"Sofia,posao!"

"Ha?"

Otvorim oči i ugledam malu, slatku, plavu figuricu kako mi zvoca da sam ponovo sama popila dve flaše viskija i da uz to kasnim na posao.

"Kasniš!"

"Pa? Ja sam tamo šefica."

Uz osmeh kažem, vraćajući glavu nazad na jastuk.

"Samo se digni odatle.."

"A kafa?"

"Skuvala sam ti."

Hmm,nasmešim se toj činjenici da m ije jutarnja kafica već skuvana i polako ustanem sa kauča. Vrlo neudobnog kauča.

"Uh, što je tvrd ovaj kauč..Moram da ga zamenim."

Prokomentarišem dok navlačim neke farmerke na sebe. Da li su uopšte moje?
Ma, nebitno.

Uzimam šolju sa kafom u ruku, i palim TV.

***

"Imaš li nešto o Evi?"

Rebeka ulazi sa par papira u moju kancelariju i seda preko puta mene.

"Jako malo sam uspela da nađem."

Pruža mi papire, i ja prelistavam..

Ime, prezime, datum i mesto rođenja..Ima li ovde nešto što ne znam o njoj?

O...

"Ovde piše da Eva nema majku?"

"Nažalost, tako je. Obolela je od raka kada je Eva imala 5 godina, umrla je par meseci kasnije i Eva je živela samo sa ocem."

"Gde joj je otac sada?"

"I on je mrtav."

O moj Bože..

"Saobraćajna nesreća?"

Bacim pogled na papir.

"Tako je."

"Zato je rekla da joj je potreban novac.."

"Da, sama je."

Ovo je tužno. Ali ne i dovoljno. U njoj ima nešto..Nešto što mi ne da da staem ovde, moram da nastavim da kopam.

"Rebeka, kopaj dublje. Moram da saznam više o njoj."

"Pokušaću."

Ustaje sa stolice i krene ka vratima, ali koji đavo je zaustavi da se okrene i upita me zašto toliko istražujem o običnoj konobarici?

Jer, nije obična. Ruke u vatru bih stavila za to. I jer je možda umešana u natprirodan svet? Hm?

"To te se ne tiče. U redu?"

Sumnjičavo me pogleda, te nakon toga samo slegne ramenima i izađe iz kancelarije.

Zar sad i njoj polagati račune?! Koliko dosadni ljudi!

Uzmem papir sa menijem u ruke, i krenem da ga prelistavam u nadi da ću ga danas bar malo promeniti...

Ali, naravno da mene u mom poslu mora ometati telefon.