flower crown » z.m.

third

Ovako želim da vam kažem da imam ogromnu blokadu na ovu priču i ne znam zašto. Kao da sam na jednom zaboravila sve ono što sam smislila, tako da ne znam što da trenutno radim.

__________________________________________________

Još jedna dan je prošao isto, pa slijedeći, pa onda dan iza isto tako. Obično sam danju bila sama, nekada bi mi neko donio nešto za jesti i onda bi se Zayn pojavio na večer. Dani su mi bili posve isti. Nedostajao bi mi je Urah, mama i tata. Nedostajali su mi oni dana kada se nisam plašila da će neko upravo zapucati na nas ili da će neko ubiti nekog mog radi vjere. Uvijek sam vjerovala u jedinstvo među ljudima, ipak je to bio 21. vijek.  Lagano sam prešla jezikom preko suhih usnica kada su se vrata otvorila i gledala sam u Zayna, i mada sam ga mrzila iz dna duše, on mi je na jedan način pomagao. Pomagao mi je spasiti porodicu iako je pola nje već pogubio. Polako sam se dignula na noge i bila sam baš onako kako je on zahtjevao da budem obučena. Njegova majica, uske crne tajice, raspuštena crna kosa i kruna od cvijeća na glavi. Lagano mi je pružio ruku i uhvatila sam ga za ruku i lagano polizala svoju donju usnicu. Volio je da glumimo nešto što nismo. Ponašao se je prema meni korektno, bio je nježan i nije bio grub ni u krevetu, ni pored njega. 

- Kako si mi jutros? - polagano je izgovorio svaku riječ dok su njegove oči prelazila preko mog lica, privlačeći me skroz uz njega. Spustio je glavu, njegov nos se sudario sa mojim i u svim drugim uslovima bih se rumenila i vjerovatno bih bila sretna jer se neko interesuje za mene, no ovo je bilo drugačije. Nasmijao se, prolazeći prstima preko mojih leđa.

- Dobro. - i nisam baš davala najbolje odgovore. - Ti? - prošaputala sam, na početku sam ga zvala 'gadom', 'svinjom', a onda sam ga persirala 'gospodine', 'vi' i takve stvari. No, on je želio da ga zovem kao prijatelja što on nije bio. Polako me je poljubio, smijuljeći se.

- Ja sam divno kada tebe vidim. - promrmljao je i pustio me je, čuvajući me blizu njega, ljubeći moje čelo. Izvukla sam osmijeh jer on ne voli kada sam ozbiljna ili tužna. - Danas se selimo. Prelazimo u drugu zgradu sa manje vojnika. Skoro pa će biti samo naša. - namignuo je, lagano uzimajući moju ruku i povlačeći me van sobe. - Liza će ti spakovati stvari, ono što imaš. Idemo odmah. - promrmljao je, vodeći me van zgrade, poprimila sam veliki broj pogleda. Svi su me proučavali i Zayn me je pogurao prema crnom autu, ušli smo unutra, i Zaynov vozač - jedan od vojnika nas je vozio. Zayn je polako stavio ruku na moje koljeno, i osjetila sam neku mučninu u stomaku. Mrzila sam putovanja autom. - Jesi li dobro? - prošaputao je. Lagano sam uzdahnula i odmahnula glavom. Privukao me je na svoje grudi, prolazeći prstima preko mojih leđa. 

- Imam mučnine od vožnje. - prošaputala sam, zatvarajući svoje oči. Mogla sam čuti njegove otkucaje srca i osjetila sam neku toplinu ispod moje kože. Zbog nekog čudnog osjećaja, osjetila sam se dobro.

- Mogu li te malo onda razveseliti? - prošaputao je na moje uho, čuvajući me blizu. Klimnula sam glavom i dalje sa zatvorenim očima. - Pronašao sam tvoju mamu u jednom logoru i rekao sam ih da je ostave na miru, te će je ubrzo poslati ovih dana u zgradu. - Brzo sam otvorila oči i pogledala u Zayna.

- Moja.. mama nije mrtva? - promrmljala sam. I on je klimnuo glavom. Zagrlila sam ga čvrsto, i gurnula sam facu u njegov vrat. 

- Nisam ja za to zaslužan. Zasnao sam da je u logoru trenutno, ali ću ju izbaviti i vidjet ćeš ju uskoro, ali trenutno je na sigurnom. I, nekako ćemo ti omogućiti da ju čuješ danas. - nasmijala sam se malo i onda zaplakala. Moja mama je živa. Moja mama je živa. Nisu je ubili. Zayn će ju spasiti. Pogledala sam prema Zaynu koji mi je ovog puta brisao suze. - Nema suza. - prošaputao je, ljubeći moje čelo lagano, brišajući moje suze.

- Hvala ti. - prošaputala sam i on se lagano nasmijao. Poljubio me je i ovog puta sam bila sasvim oke sa tim. Mislim da sam mu vječito dužna, a ako je jedini način da se odužim da ga ljubim, grlim.. onda ću to činiti do kraja života. Čuvao me je blizu sebe, dok smo razmjenjivali poljupce. I nisam osjećala ništa osim zahvalnosti. Ogromne zahvalnosti koju sam osjećala prema njemu. Lagano smo izašli iz auta kada se auto otvorilo. Čuvao je moju ruku i pozdravio se sa nekim oficirima. I tada sam ga pogledala. Imao je ona predivni osmijeh koji mi je uvijek bio privlačan kod glumaca i pjevača, kosa mu je predivna, onako crna, malo duža, imao je bradicu od par dana, i naušnicu u lijevom uhu. Predivno plavo odjelu mu je predivno stojalo. Isticalo je njegove razvijene mišiće i shvatila sam da zurim u njega. Samo mali poklon, spasio mi je mamu i brata, i već sam bila njegova. Lagano sam prošla rukom kroz kosu, pazeći da mi kruna ne spadne sa glave. Polako me je povukao unutar zgrade, ljubeći moj obraz. 

- Mislio sam da pošto inače spavam zajedno, spavaš u mojoj sobi. - nasmijao se i pogledala sam prema njemu. - Mislim, ako baš želiš imati svoju.. - namignuo je i lagano sam se nasmijala. Mislio je na mene.

- Mislim da ću biti sasvim okej u tvoj. - namignula sam i lagano se opustila. Jer to je najbolje za mene. Najbolje za mene i moju porodicu. Prošli smo do velike sobe sa ogromnim 'king size' spavaćim krevetom. Velikim ormarom, velikim ogledalima. Soba je podsjećala na stare sobe iz kraljevih palača. Sjela sam na krevet, gledajući u Zayna. Kleknuo je ispred mene i njegove većinom ledene crne oči su sada bile tople.

- Da li ćeš ikada zaboraviti? Zaboraviti ono što sam uradio..