stay with me | Dybala, Reus

❀ 4

Tesko je oprostiti se sa mestom koje je prepuno uspomena. Ipak, sve to ostavljam iza sebe.

Zatvorila sam vrata, i krenula ka taksiju koji me je čekao ispred kuće. Po poslednji put sam pogledala ovo mesto, i ušla u vozilo.

Brzo smo došli do aerodroma. Imam let za pola sata.

Osećanja su mi se izmešala. Nakon 4 godine u Dortmundu, vraćam se u Italiju.

Na korak sam da napustim ovaj grad, a da se nisam ni oprostila onako kako dolikuje.

"Helena!",neko me je dozivao.

Pogledala sam oko sebe, ali nisam videla nikoga poznatog, sigurno mi se učinilo.

"Helena, čekaj!",to je bio Marco, Probijao se kroz masu ljudi.

"Šta hoćeš?.",rekla sam pokušavajući da ne pokazujem emocije, iako sam iznutra plakala na sav glas i htela da mu odletim u zagrljaj.

"Ne idi, Helena.",oči su mu se sijale.

"Ko sam ja bez tebe?"

"O tome si trebao da razmisljaš ranije, dok sam bila tvoja."

"Ne ostavljaj me."

"Kasno je."

"Priznajem, nisi mi bila jedina. Spavao sa sa još par njih. Kada sam te ostavljao samu noću, one su bile sa mnom, lagao sam te da idem kod prijatelja. To si htela da čuješ?",rekao je šireci ruke.

Dvoumila sam se, da li da mu po posledji put oprostim, ali i tada, on bi ostao isti.

Cenila sam što mi je sve napokon priznao, ali to ne ublažava ono što je uradio.

"Žao mi je Marco, ali ja te ne volim više.", suza mi je kanula iz oka.

Krenula sam ka avionu dok je on stajao u mestu.

Razne misli su mi prolazile kroz glavu. Kajala sam se što sam ga ostavila ovako.

...

Nakon sedam sati letenja, konačno smo stigli na odredište.

Otključavam ulazna vrata svoje kuće. Koliko je dugo nisam videla.

Iznutra je sve ostalo netaknuto, bas kao kada sam otisla pre 4 godine.

Spustila sam kofer, i otišla da pogledam svaku sobu. Skoro pa sam zaplakala, ovo je kuća u kojoj sam provela detinjstvo.

Nakon što sam se raspakovala, sela sam u dnevni boravak. Na stolu je stojao neki papir, izgledalo je kao pismo.

Glasi:

"Ako čitaš ovo, znači da sam mrtav. I znaj, voleo sam te.
Šalim se, ako čitaš ovo, znači da si se vratila. Nedostaješ mi mnogo. Ovo je moj novi broj, javi se odmah. Paulo.",tu je bio neki broj.

Šlogirala sam se posle prve rečenice. Uvek se šalio tako sa mnom. Paulo mi je bio najbolji prijatelj od koga se nisam odvajala sve do dana kada sam otišla u Nemačku.

Bila sam zbunjena, ko zna kada je ostavio tu poruku, godine su prošle. Nismo bili u kontaktu, i ne znam kako sada stvari stoje. Ipak, Paulo je sada poznat, verovatno ima i devojku.

Nešto me je teralo da ukucam ovaj broj, ali sam se plašila da me se ne seća, ili da se ne javi neka devojka.

*sutradan*
Odlučila sam da mu pošaljem poruku.

Helena: ej, Helena je. Vratila sam se u Torino.

Posle petnaestak minuta stigao je odgovor.

Dybala: hm, koja helena?

Premrla sam od straha. Zaboravio me je.

Dybala: šalim se haha. Stvarno si došla?

Helena: ako hoceš dokaz, budi u našem kaficu oko 2

Dybala: Mislio sam da si me zaboravila, jedva čekam da te vidim.

Poslednja poruka mi je izmamila osmeh. Brzo sam se spremila i uputila ka dobro poznatom mestu. Paulo i ja samo se tamo često nalazili.

*u kaficu*

Ušla sam unutra, i tražila Paula.

Tada mi je iznenada prišao raširenih ruku.

"Helena!",zagrlio me je pre nego što sam stigla jasno da ga vidim.

"Nedostajala si mi, mislio sam da te više nikada neću videti.",rekao je tihim glasom, mogla sam osetiti njegov vreo dah na svom vratu.

Toliko se promenio, glas mu je postao dublji, više nije bio onako slab, osetila sam to jer sam se pribila iz njegovo misicavo telo.

"I ti si meni nedostajao."

Seli smo za sto jedno preko puta drugog.

"Prolepšala si se mnogo.",gledao me je u oči s širokim osmehom.

"Hvala. I ti si.",odgovorila sam pomalo stidljivo.

"Koliko dugo ostaješ?",prošao je desnom rukom kroz kosu.

"Verovatno se neću vraćati u Nemačku.",rekla sam spuštajući pogled.

"Zašto? Šta je sa Reusom?",izgledao je zabrinuto.

"Ne slažemo se tako dobro više."

"Razumem.",klimnuo je glavom.

"Kako tvoj život? Imaš devojku?"

"Super, sad kad si ti tu. I nemam devojku.",nasmejao se.

"Čudno. Mislim, poznat si, bogat..zgodan ako smem da primetim, i nemaš devojku."

"Teško je kada si poznat, svi se lepe samo za tvoj novac. Ne znaš ko ti je prijatelj, a ko ne."

Tada mu se začuo telefon.

"Izvini, moram da idem. Stvarno mi je žao, ne bih te ostavio ovako ali Pjaca je pao sa kreveta i ne može da ustane, previše izvoljeva od kad je povredjen. Nazvaću te, drago mi je što smo se videli."

Oblačio je duks užurbano i objašnjavao mi. Potom je potrčao ka izlazu i još jednom se okrenuo ka meni na šta sam mu mahnula.

Biće više Dybale u sledećem delu. Nisam mogla da objavim ranije jer učim kao i gledam utakmicu. Mandza i Dybala su dali golove, trenutno je 3-0 ole.❤

Hvala vam, i nam se da vam se svidja ❤