stay with me | Dybala, Reus

❀ 8

Kako sam se sinoć tešila kokicama i serijom, zakasnila sam na posao. Verovatno sam izgledala kao veštica, jer čim sam ustala otrčala sam do salona.

"Šta ti se desilo?",pitala me je Laura dok je pila kafu.

"Imala sam burno veče."

"Opa, sa kim to?",mrdala je obrvama gore dole s smeškom na licu.

"Ni sa kim. Paulo mi je rekao da ćemo gledati zajedno film u bioskopu a završila sam sama kao i obično."

"Pa šta je tu toliko strašno?"

"Pa ne znam, to je problem.",naslonila sam glavu na dlanove.

"Ja znam, nekome se svidja Dybala.",gurkala me je.

"Ne seri. Ne volim nafurane fudbalere."

"A šta je Reus?"

"On je nešto drugo, on je poseban."

"On je jedno veliko govno."

"Dobro, ne moraš da ga vredjaš."

"Khm, izvinite.",prekinuo nas je nečiji glas.

"Zar ne vidiš da razgovaramo?!", prodrala se Laura.

"Mora da je moja greška. Ovo nije frizerski salon?",bacila sam pogled i videla Marchisia.

"Pa čoveče jel ti....",tada ga je i Laura ugledala.

"Oh, izvini. Prijateljica ima problema sa dečkom.",nasmešila se gledajući u Chisia.

Nije bilo šanse da ja friziram Chisia pored Laure.

Ja sam radila frizuru nekoj devojci koja ide na svadbu, baš smo se lepo ispričale.

"Ti si Helena, jel tako?",rekao mi je Claudio dok je Laura radila nešto oko njega.

"Da, zašto?"

"Samo pitam. Spomenuo mi te je Paulo."

"Šta je rekao?"

"Ne smem da ti kažem, obećao sam mu."

"Iskreno, ni ne zanima me.",uzvratila sam mu i tu stavila tačku na kratak razgovor.

I tako je prošao moj radni dan. Ništa posebno, osim što je Claudio dao broj Lauri, strašno.

*kod kuće*

Zazvonio mi je telefon, uzela sam ga i videla da piše 'Gospodin Poznati', to je Paulo, juče sam promenila ime.

Sačekala sam petnaestak sekundi, pa se onda javila kako ne bi pomislio da sve vreme sedim s telefonom u rukama i očekujem njegov poziv. Što apsolutno ne radim. Da se razumemo.

"Halo.",rekla sam hladno.

"Ej Hel.",kako je to slatko zvučalo.

"Ovaj, mislio sam da odemo do grada. Imaš vremena?"

"Imam vremena, ali ne izlazi mi se džabe iz kuće, znaš valjda.",kiselo sam se nasmejala za sebe.

"Um, vidim. Još si ljuta. Želiš onda da gledamo bilo koji film kod kuće? Mogu i ja da dodjem do tebe."

"Hvala, ali nisam raspoložena."

"Nemoj da si takva. Imam i ja osećanja.",rekao je tužno.

"Nemaš, tebi je srce kameno.",nasmejala sam se.

"Ipak si za druženje?",brzo je uzvratio.

"Stvarno ne danas."

"U redu. Smatram da je rasprava završena."

"Nije. Ćao.",volim kad je moja reč poslednja.

"Spusti slušalicu, meni su masni prsti od palačinke."

"Kako si me nazvao onda?"

"Pa pošto se razgovor odužio, a ja sam se namučio pričajući ogladneo sam i eto, hah."

"Ne laži, samo želiš da slušaš moj andjeoski glas."

"Jeste, provalila si me.",ne znam da li je bio sarkastičan.

"Ako nećeš ti, ja ću. Ćao.",spustila sam slušalicu nakon pet sekundi, prijao mi je zvuk njegovog disanja, tako je umirujuć.

Ostavila sam telefon pored sebe. Shvatila sam da imam blagi osmeh na licu koji sam odmah sklonila.

Nekako sam se osećala ispunjeno. Šta god to trebalo da znači.

Paulo pov.

Helena je bila u početku ljuta, ali se tokom razgovora odljutila, koliko god pokušavala to da sakrije.

Šta ćeš, kad sam savršen.

Uglavnom, njeno prijateljstvo mi je stvarno bitno, i male sitnice mogu da je uvrede, što smo zaključili.

Pošto odbija da se nadjemo, rešio sam da ponudim nešto što neće moći da odbije.

Večeras Juve i Monaco, jel gleda još neko?

Mislila sam da objavim novu knjigu o Paulu, s tim da će par vas imati ulogu u knjizi. Šta mislite?

Ly ❤❤❤