stay with me | Dybala, Reus

✿ 11

Posle onoga sinoć nisam mogla da razumem samu sebe. Marchisio je stvarno super i zgodan momak ali mi je samo prijatelj, ne bih mogla da imam sa njim nešto više. Verovatno sam samo htela na neki način da uzvratim Paulu, ali ko da bi njega bilo briga.

Pošto taj dogadjaj nema nikakav značaj, trebalo bi da se ne spominje. Tako sam se i dogovorila sa Chisiom.

Helena: znaš i sam da onaj poljubac nije bio iskren. Neka ostane izmedju nas?

Marchisio: ti si ta koja je započela

Helena: zar je bitno ko je?! Samo ne želim da Laura sazna za ovo, a ni Paulo.

Marchisio: tvoja tajna je sigurna, znam da si samo bila ljubomorna zbog paula. Sve o čemu smo pričali ostaje medju nama. 😇

.
.

Najviše sam se plašila da Helena ne sazna za to, jer voli Marchisia i bila bi slomljena. Znam kako je kada te povredi osoba za koju nisi ni pomišljala da bi to uradila.

Na poslu smo imali mnogo mušterija koje su zakazale frizuru, sve smo morale da odradimo perfektno. Takodje, salon će se proširiti. Ujedno ćemo imati salon lepote, što znači mnogo novih lica.

.
.

Prošlo je dva dana od kako se nisam čula sa Paulom. Verovatno jer ne znam kako se završila priča sa žurke sa onom likušom.

Paulo pov.

Rešio sam da nazovem Helenu, jer se nismo dugo (dva dana je za mene dugo) videli.

Dogovorili smo se da budemo na našem mestu u kafiću oko 16:00.

Helena pov.

Obukla sam farmerke, belu majicu kratkih rukava i patike. Jednostavno ne volim da nosim štikle osim ako nije neophodno, uostalom idem samo do kafića.

Kada sam stigla, Paulo je već sedeo tamo.

"Mislila sam da ću stići na vreme, ne znam kako sam uspela da zakasnim.",sela sam preko puta njega.

"Ne kasniš, ja sam malo poranio.",uputio mi je blag osmeh.

"I, što si hteo da se vidimo?", stavila sam ruke na sto.

"Zar moram da imam poseban razlog da bih te video?"

"Valjda? Šta ja znam. Koja je svrha da se vidjamo bez povoda?",slegla sam ramenima.

"Ne znam za tebe, ali ja imam povod. Nešto si ljuta na mene?"

"Zašto bih bila?"

"Prekini da odgovaraš na moja pitanja pitanjem. Iritantno je.",pogledao me je spojivši obrve.

"Dobro, prestaću."

"Pa, što si ljuta?"

"Nisam ljuta, samo mi je bilo glupo da me Claudio vozi kući dok se ti tamo zabavljaš."

"Verovatno sam preterao s pićem. Ne bih te ostavio inače."

"Ako se ne sećaš, ljubio si se sa nekom devojkom.",rekla sam uz kiseli osmeh.

"Aha, vidim. Neko bi želeo da je ta devojka.",nasmejao se i zagrizao usnu.

"Taj neko nisam ja, sigurno.",podigla sam ruke u znak odbrane.

"I samo to je problem?! Vidiš, da je to bilo bitno, sećao bih se te devojke, ali ne znam ni kako izgleda. O imenu da ne pričamo.",pravdao se.

"Takodje si mi rekao da si siguran da se ja bolje ljubim od nje."

"Smatram da ljudi kada su pijani govore ono što stvarno misle. I dalje stojim iza toga."

"Odgovorila sam ti da nećeš saznati ko se bolje ljubi."

"Kao što rekoh, preterao sam. Uglavnom, želiš sutra sa mnom u luna park? Gradska je slava. Biće svakakvih vožnji i stvarčica, moraš da vidiš."

"Važi, moram sad da krenem.",ustala sam.

"Idem i ja onda, hoćeš da te odbacim?",stavio je ruke u džepove.

"Zar ti nisi došao peške?! Nisam videla tvoj auto."

"Mogu i peške da te odbacim.",nasmejao se.

*Sutradan*

Obukla sam nešto lagano i udobno, jer ipak idem u luna park. Dogovorila sam se sa Paulom da se nadjemo ispred nekog štanda sa slatkišima, iako nemam pojma na šta je mislio.

Nasla sam ga jedva, bilo je mnogo ljudi, a mrak je polako padao.

Čučao je i pričao sa dve male devojčice koje su ubrzo otišle sa roditeljima.

"Vidim, imao si društvo.",nasmejala sam se.

"Šta ćeš, fanovi, znaš kakvi su.",sarkastično je prevrnuo očima.

Malo smo prošli naokolo, jer ja nisam htela da idem ni na kakvu vožnju. Kasnije me je Paulo nagovorio na autiće. Nikada nisam shvatala da li je pobednik onaj ko se sudara najviše ili koji izbegne sudar. Verujem da ni Paulo nije znao jer me je sve vreme vijao i nekim čudom smo osvojili nagradnu vožnju.

Zatim smo išli na nešto slično roler kosteru samo manje, seli smo jedno do drugoga.

"Znaš da se bojim visine. Nećes me više nikad nagovoriti."

"Čvrsto si zavezana, a ja sam pored tebe. Nemaš čega da se bojiš, videceš koliko je zabavno.",smeškao se.

I tako je počela vožnja, kada bi ubrzali ili kada dodje krivina ja bih se uhvatila za drške za ruke sa obe strane.

Bitno je da nisam vrištala.

I onda je došao deo gde smo naglavačke..... Uhvatila sam se čvrsto koliko sam mogla. Osetila sam da mi nešto dira ruku. Sigurno se i Paulo uplašio i boji se da ne ispadne. Medjutim, od tolike drške on je svoju ruku stavio na moju. U početku mi je bilo neprijatno i zaboravila sam koliko brzo jurimo, i da smo na svakih pola minuta čas naopačke a čas ne.

Moram priznati da mi nije smetalo, bilo mi je lepo i na čudo, uživala sam u vožnji i htela da traje što duže.

Kada smo izašli sa vožnje, ponašao se kao da je držanje za ruke izmedju nas uobičajeno, tako da smo zaobišli tu temu.

Kasnije me je naterao da probam ušećerenu jabuku na štapu, kako se god zvalo. I moram priznati nije lepo, ali sam pojela pola dok mi nije postalo muka

Uglavnom, bilo mi je stvarno zabavno. Ko bi mogao da se ljuti na njega kada uvek nadje način da te oraspoloži i zabavi.

Ovaj deo je duži jer nisam dugo izbacila ni jedan, zbog škole i tako.

Izvinjavam se ako ima greški jer sam žurila da što pre objavim.
Lyy ❤❤