stay with me | Dybala, Reus

❀ 12

Bila sam kod Laure, pomagala sam joj oko nekih papira do trenutka kada je došao Marchisio.

Čim ga je videla, ostavila je sve i otrčala da ga zagrli.

Osećala sam se izostavljeno, što i jesam bila. Zvala sam je par puta ali se nešto smeškala Claudiu i nije čula.

Izgledala je tako srećno, ali kada bi znala istinu. Nisam želela da joj kažem, ipak je on usrećuje.

Od početka nisam verovala u njih dvoje zajedno. Ipak, uprskala sam sve i ne znam šta bi bilo ako joj kažem.

Pozvala ga je da nam se pridruži, pa su seli kod mene.

Bilo mi je glupo da ostanem ali nisam htela da odmah odem.

"Oh, ćao Helena.",nervozno mi se nasmešio.

"Hej.",uputila sam mu donekle iskren osmeh.

Laura nas je samo posmatrala sa strane.

Tada su seli i počeli da pričaju.

"Mislio sam da bi želela da idemo večeras u šetnju. Slobodna si?",pitao ju je.

Prvo me je pogledala, pa se okrenula i odgovorila mu.

"Um, važi. Imam vremena.",nasmejala mu se.

I tako su se nešto smejali dok sam ja rasporedjivala njene papire i nešto zaokruživala.

"Moram da idem.",ustala sam i prekinula im zabavu.

"Gde ćeš, tek si došla?!",nestao joj je osmeh sa lica.

"Setila sam se da moram da kupim nešto. Vidimo se."

Znala sam da ću morati da joj kažem sve pre ili kasnije. Sigurno bi se naljutila, a ne bi mi poverovala da je Claudio ne voli.

Otišla sam do parka, da malo ispraznim glavu.

Sela sam na klupu i posmatrala fontanu.
Bilo je tiho, čuo se samo zvuk vode i pevanje ptica sa drveća. Nije bilo mnogo ljudi.

"Zašto lepa dama sedi sama?",čula sam glas u blizini.

Okrenula sam glavu i videla Paula kako sedi na klupi do mene.

"Otkud ti ovde?",pitala sam ga.

"Mislio sam da svi mogu da dodju u park. Zar grešim?"

"U pravu si, samo sam mislila da imaš trening ili nešto tako.",objašnjavala sam.

"Imao sam. Inače, često dolaziš u park?"

"Ne baš."

"Što si onda ovde? Izgledaš nervozno.",gledao me je čudno.

"Po čemu to zaključuješ?"

"Pa, vidim ti u očima. Lažan osmeh, nervoza u vazduhu. Reci mi šta je."

"Obećaj mi da nećeš reći nikome."

"Časna fudbalerska.",podigao je ruku.

"U redu. Claudio i ja smo se poljubili."

"Ti i Claudio?", tada je nastala tišina.

"Nemoj da se ljutiš, molim te. To je bilo posle one žurke."

"Kada te je otpratio kući?"

"Da."

"Razumem, bila si samo ljubomorna. Nije ništa strašno."

"Nisam ljubomorna. Bravo Helena, izgubićeš sve bitne osobe u životu.",promrmljala sam za sebe.

"Zašto bi me izgubila?",osetila kako mi se približava. Seo je skroz do mene.

"Nisi mi ti bitna osoba.",rekla sam kao da mi nije stalo.

"Dobra šala. Zašto si mislila da bih se naljutio na tebe zbog Marchisia?"

"Mislila sam da..znaš...."

"Nisam se ljutio kad si bila u Nemačkoj sa Reusom, a sada da se ljutim? Uostalom, nismo u vezi i ja ti nisam dečko, šta mogu ako ti se svidja neko drugi?!",prekinuo me je.

"Ne svidja mi se Claudio.",uzvratila sam žustro.

"Kako ti kažeš. Ako je to sve, krenuću sad. Treba Pjaca da mi dodje. Vidimo se.",osetila sam bes u njegovom glasu, koliko god pokušavao to da prikrije.

Kajala sam se što sam mu rekla. Sa druge strane, zašto bih krila, nismo u vezi i nije kao da sam ga prevarila. Verovatno sam samo umislila da mu previše značim.

Ustao i brzo odšetao, kad sam ga izgubila iz vida, i ja sam krenula kući.

Hvala na podršci svima ❤

Ovo dole je vezano za Juve⬇

Jel gledao danas neko Juve? Pobedili smo 3-0 i prvi smo u Italiji šesti put za redom što niko nikada nije uspeo ( osim Juvea ofc )

Paulo je dao gol iz slobodnja i posvetio ga Antonelli...

Znači nmg tako sam ponosna i zahvalna duše savršene. Da ste videli kako se raduju ili kad nose decu. Marchisio je zaplakao beka. 😭😭❤