Prolog

31.6K 946 27
                                    


Ja kontrolišem igru, ja određujem pravila i ja ostavljam. Moje prijateljice misle da ne postoji muškarac koji me može zadržati, prebrzo izgubim interesovanje. Ali iskreno ponekad pomislim da su muškarci slabiji od žena, bar od mene, ne podnosim kad muškarac plače, jer ja ne plačem. Bar nisam do sad plakala, ne znam šta žene rade kada im muškarac slomi srce, ne znam šta ću ja uraditi zato glumim da spavam. Vrtoglavom brzinom obrađujem informacije, pojavila sam se pijana na njegovom pragu sa namerom da vodimo ljubav, ali odbio me je, nežno i slatko me je odbio. Zato pokupim ostatke svog ponosa i prihvatim to sa osmehom dok me on smešta u svoj krevet i ljubi u čelo, što me navodi na drugačije razmišljanje. Kad odbiješ pijanu ženu koja ti se nudi jednostavno je pošalješ kući ne ležiš pored nje budan cele noći dok ona glumi da spava.

Tama i griža savest teraju alkohol iz mene. Obično sam kučka i ne umem da odustanem kad nešto želim, ali ovaj put kučka je život. Ne mogu da izgubim prijateljicu, i ne želim da stvorim jaz između nje i njenog brata, zato ovaj put i samo ovaj put odustajem.

Zato ujutru uradim ono u čemu sam najbolja kad želim da se otarasim muškarca, odglumim da se ničeg ne sećem, samo što sam ovaj put ja ta kojoj je slomljeno srce.

Znam kučka sam, ali život je prevrtljiva kučka .

Strpljivo zavedena 🔚Where stories live. Discover now