Strpljivo zavedena 🔚

Part 4

- Ma koji je đavo sa ovom kravom – podignem beli koverat koji me ujutru čekao pred vratima. Besno ga otvorim.

"Rekla sam ti da se kloniš Alekse, on je moj, neću te više upozoravati".

Znači ovo je neka njegova, a pa gospodine i gospođice ne može ovo ovako. Strpam pismo u torbu i krenem na posao. Ovo je mogla da pronađe moja majka. I sa kakvim ludačama ima posao Aleksa? Za mirnog tipa ženska mu je otkačena. Da li mu je ovo devojka? Nije valjda da ga prati? I zašto meni preti, pa nema ničeg među nama (na stranu činjenica da sam zacopana u njega) ali to se ne računa jer niko ne zna.

Ne mogu da verujem da mi prete zbog tipa sa kojim nisam imala ništa.

U školi se čujem sa Jovanom i dogovorimo termin za klinca, nisam joj rekla za preteće poruke, ipak je trudna. Nakon toga obavim jedan ozbiljan razgovor sa njim i vreme mi prosto proleti.

Znam gde rade Aleksa i Damjan, zato parkiram auto i ugledam Damjana ispred sebe.

- Damjane – pozovem ga.

- Ćao Milice, odkud ti?

- Moram da razgovaram sa Aleksom.

- Naravno, odvešću te kod njega – nasmeši se, mada mi nije jasno zbog čega.

Razmenimo nekoliko rečenica o Jovani i venčanju i tako ubijemo vreme.

- Njegova kancelarija – pokaže mi vrata.

- Hvala – pokucam i uđem nakon što čujem napred.

- Milice – iznenadim ga, pa sigurno me nije očekivao.

- Ćao Aleksa, imamo problem.

- Kakav problem?

- Tvoja devojka me uznemirava – to "devojka" mi izazove mučninu. Jebena kokoška.

- Ne znam o čemu pričaš, nemam devojku – kaže ozbiljno. O pa to je već druga priča.

- E pa onda je neka luda bivša i iskreno zabrinuta sam za tebe. Da li te privlače ludače?

- Hoćeš li mi reći o čemu se radi ili ćeš i dalje da vređaš moj ukus za žene?

- Pa kad je očajan – izvadim pismo iz torbe i pružim mu.

- Ovo je treće – objasnim.

- Treće?

- Da prvo sam dobila kad si me odveo iz kluba, drugo nakon zajedničke večere sa Jovanom i treće je stiglo jutros – objasnim.

Dok je čitao pismo naborao je čelo.

- Šta je pisalo u prva dva?

- Da te se klonim, ali nije bilo tvog imena.

- Zašto mi odmah nisi rekla?

- Iskreno nisam znala da je o tebi reč i mislila sam da je neka glupost, frustrirana bivša ženska ili slično.

- Da li još neko zna za ovo?

- Ne, samo sam tebi reka.

- Dobro, ne želim da se proširi, pokušaću ovo da rešim.

- Nemoj da pokušavaš, reši, mogla je da vidi moja majka. Ne želim da se brine za mene.

- Dobro, žao mi je, ne znam o kome je reč ali saznaću.

- Dobro.

- Ako dobiješ još neko pismo obavezno me obavesti.

- Hoću, idem sad, ostavljam te da radiš.