Strpljivo zavedena 🔚

Part 20

Moja majka je preživela operaciju, doktori su uspeli da zaustave unutrašnje krvarenje a Luka, Damjan i Aleksa su pronašli mog oca istog dana, ubili su Boga u njemu od batina. Jedino mi je bilo krivo što nije mogao odmah da se vrati u zatvor, ležao je u bolnici nekoliko dana. Moju majku su otpustili iz bolnice i ja sam se preselila kod Saše i nje na par dana, Jovana i Eva su nas obilazile svakog dana. Vaska je uhapsila policija i deportovan je u Grčku, tamo ga čeka suđenje i izgleda de ga čeka duga robija. Što se tiče Alekse i mene, mi smo završili onog dana kad sam uradila test za trudnoću, bio je negativan i iskreno lanulo mi je, odluku o trudnoći sam donela brzopleto a nakon svega što se dogodilo sa mojom majkom nisam imala snage za ništa drugo. Na kraju je ispalo da je Aleksa zaista sarađivao sa policijom i ostavio me da ja ne bi bila umešana.

Pustim pesmu Imposible u obradi James Arthura i zagrlim činiju sa sladoledom, da postala sam ta devojka, devojka koja plače nakon raskida sa dečkom i teši se sa porodičnim pakovanjem sladoleda, a maramice ne sklanjam od noćnog stočića.

Imam osećaj da me je pokvario, pre njega sam bila drugačija osoba vesela, luda, odvažna a nakon njega sam postala plačljiva ludača čiji je nos postao crven od čestog duvanja.

- O Bože – prekrijem oči rukama, Saša je dohvatio moju mamu, ili bolje rečeno ona je dohvatila njega.

- Da li smeš da radiš te stvari? Izašla si iz bolnice pre nedelju dana.

- Možeš da skloniš ruke, i da mogu da radim te stvari, osećam se dobro.

- To je to, večeras se vraćam kući – donesem odluku.

- Ne moraš ima dovoljno mesta i za tebe – Saša mi se tiplo nasmeši. Taj čovek je pobrao sve moje simpatije, drži moju majku kao malo vode na dlanu.

- Hvala na ponudi ali za svo troje je najbolje da se vratim kući.

Nisam imala mnogo stvari za pakovanje, samo jedan kofer. Volim moju kuću obožavam je ali po prvi put noćas imam osećaj da sam sama, delovala mi je hladno i drugačije. Ili sam to samo ja? Pustim da Tom Ellis peva All along the watchtower, a nakon toga pesmu Sinnerman, obožavam njegovu obradu na klaviru, uzdahnem duboko i počnem da vadim stvari iz mog kofera.

Nisam dobro, iako moj lažni osmeh govori drugačije, ne znam šta da učinim da oteram ovu rupu u sebi, osećam se kao ogromno bure od metala, spolja čvrsto a unutra prazno. Mogu da prevarim sve osim ojih prijateljica, znala sam da su me provalile kad su mi predložile izlazak, kasni izlazak. One ne izlaze mnogo naročito od kad su se udale i pogotovu od kad su zatrudnele. Odbijem njihovu ponudu da mi prave društvo i rešim da izađem sama, možda ako pobegnem sama od svakodnevnice uspem da se vratim u prvobitno stanje, u moje stanje.

Nikad ne izlazim sama, ali za sve postoji prvi put zar ne? Obukla sam se lovački, od nekud moram početi zar ne? Moja crna mafija frizura je izgledala odlično sa crnim kožnim pantalonama uz nogu, crnom majčicom koja mi otkriva stomak i ukršta se na leđima i crnim salonkama. Obukla sam se u skladu sa svojim osećanjima, mračno.

Klub je prepun, što je i za očekivati subotom uveče, nisam imala sto zato sam se zaputila ka šanku, naručujem tekilu koju dobijam odmah, nisam se ni osmehnula.

Nakon treće tekile, do mene na stolici sedi tip koji naručuje votku, ne moram da se okrenem, osećam da je u sranjima. Konobar se polomi oko njega, što ukazuje na njegovu važnost. Iksira tri votke i oduševi me, ni jedne jedine grimase.

- Impresionirana sam – kažem iskreno. Okrene glavu, pogleda mene pa moje piće.

- Još jedno za mene i za gospođicu – naruči nam pića.