Strpljivo zavedena 🔚

Part 9

X Ambassadors i pesma Unsteady, uz koju plešemo, tačno opisuje moja osećanja. Zaista bih volela da me nikad ne pusti, jer iskreno uživam sa njim. Spustim glavu na njegovo rame i baš me briga ko gleda. Znam da on ne voli preterano iskazivanje nežnosti u javnost ali kao što rekoh boli me dupe. Zaljubljena sam i uživam.

Bar sam uživala dok nisam primetila dva crna oka kako me ubijaju pogledom. Jebote sigurno zamišlja kako mi vadi bubreg na živo. Ili mi dere kožu? A možda želi i samo da mi otkine glavu sa ramena? Ova mala je opasna i ne umišljam, odjednom mi padnu na pamet poruke. Da ih ne šalje možda ona? Ako je ona, ta mala drznica će se pokajati što je ikad bacila pogled na mog muškarca, i moju kuću. Ja joj neću izvaditi samo jedan bubreg, već oba. Ali prvo ću je malo prevaspitati, čisto da proverim koliko je Luka dobar učitelj. Nekoliko šamara, udarci u nos, možda joj slomim i koje rebro ili . . . Da, čupanje onih njenih veštačkih nežno roze noktiju bi mi pričinjavalo ogromno zadovoljstvo . . .

- Milice.

- Mmm – koliko dugo me zove.

- Muzika je prestala – nasmeši mi se. Zna da sam u svojoj glavi.

- Mislim da treba da znaš neke uznemirujuće činjenice o meni.

- Dobro, ali nalazimo se na sredini podijuma za igru – podigne obrve.

- Ne smeta mi. Naime - pročistim grlo.

- Slušaj me vrlo pažljivo, ovo ću reći samo jednom – ponovim rečenicu iz kultne serije "Alo, alo" i nasmejem se. Koji sam ja sebi car.

- Slušam – Aleksa se suzdržava, znam da ga zabavljam ali sam i mrtva ozbiljna.

- Ukoliko ti nekad padne na pamet da muljaš nešto sa drugom ženom, iščupaću joj nokte na prstima, a tebi ću da zagorčam život do te mere da ćeš sam sebe šutnuti u zadnjicu i odleteti natrag u Grčku. Jesmo li se razumeli? – uputim mu svoj najlepši osmeh. E jesam luda ali ozbiljna.

- Ne mogu reći da nisam znao kakva si pre nego što sam se upustio u "ovo" sa tobom, zato mi nema druge nego da kažem "Jasno".

- Odlično, znam ja da si ti jedan pametan momak – poljubim ga i udaljimo se od podijuma za igru.

Na znam šta me je spopalo ali čim smo kročili u moju kuću nakon predivnog venčanja bacila sam se na Aleksu.

- Šta . . . - nije stigao da završi rečenicu jer sam zaposela njegova usta svojim jezikom. Skidam mu kravatu, sako . . . Vadim košulju iz njegovih pantalona jer želim što pre da osetim njegovu golu kožu pod prstima. Ne prekidam naš poljubac, ali se zato manem otkopčavanja sitnih dugmića sa mojim dugim noktima i snažno cimnem košulju.

Aleksa me odvoji od njega pa pogleda u svoju košulju čijih sam sa dugmića ekspresno rešila.

- Ti si jedna mala, bezobrazna . . . – zapušim mu usta poljubcem pre nego što kaže još nešto. Znam šta sam i znam šta želim.

Mislim da sam ovim iznervirala Aleksu, svukao mi je haljinu nimalo nežno i zarotirao nas. Hladan zid je grebao moja leđa ali ne bunim se jer ubrzo ostajem bez ijedne krpice na sebi, u svom tom metežu Aleksa je skinuo i svoje pantalone. Podigne mi jednu nogu i prođe prstom između mojih nogu, glasno jauknem. Jebi ga, ugrizem se za usnu.

- Ti me zaista želiš? – nakezi se kao da se popeo na Mont Everest.

- Ma jok, hoćeš li više nešto preduzeti?

E jebi ga, znam da sam preterala u trenutku kad uđe u mene nimalo nežno.

- Ti si bezobrazna – izvuče se pa ponovo uđe u mene.