Strpljivo zavedena 🔚

Part 3

Gledam u Mateju dok se razmišljam da mu zalepim keca ko vrata ali nešto me koči, iako je mali drzak, nevaspitan i pojma nema o gradivu ne mogu naterati sebe da mu naštetim. Zašto? Zato što me podseća na mene. Očigledno je da ima neke probleme i znam da ih krije svojim ponašanjem i mačo stavom ali modrice ne možeš sakriti. Previše puta sam bila tamo.

- Mateja nakon časova ostaješ na dopunskoj nastavi – odlučim se za drugačiji pristup.

- Ma dajte.

- Sedi dole – izrebrim ga i rešim da kasnije nazovem Jovanu.

- Dušo.

- Kaži mama – javim se na velikom odmoru.

- Danica se razbolela možeš li danas da uskočiš umesto nje?

- Imam dopunsku nastavu, tek oko tri popodne, može?

- Može, hvala Bebo – od malena mi tako tepa.

- Ništa kevo, ljubim te.

Moja mama radi u kozmetičkom salonu, zapravo on je njen, ima dve radnice ali Nina je na odmoru tako da je sad sama sa Danicom. Moja majka je najhrabrija žena koju sam upoznala, ostaviti sve i krenuti ispočetka sa detetom, nije lako, ali izborila se, uspela je.

Ona je moj idol i u stanju sam da nekog skratim za glavu zbog nje.

- Dakle Mateja, da ne dužimo, imam obaveze, zato mi otvoreno reci koji je tvoj problem? – uđem u učionicu i prekrstim ruke.

- Nemam problema – tinejdžerski inat.

- Reći ću ti kako ja ovo vidim a ti me ispravi ako grešim. Znam da si inteligentan, praktični deo rešavaš bez problema, znam da si lenj jer ne učiš teoriju, očigledno imaš neke probleme i pretpostavljam da potiču od kuće. Živiš sa roditeljima?

- Sa majkom i bratom – procedi kroz zube. Pogodila sam.

- Gde ti je otac?

- Šta se to vas tiče? – vikne.

- Snizi ton – približim mu se.

- Verovao ili ne bila sam tu gde si ti sad, zato mi odgovori na pitanje, jer sam ti previše puta progledala kroz prste.

- Obično je tu negde. Ne znam, nisam ga video poslednjih par godina.

- Odakle ti modrice?

- Imao sam problema na poslednjem poslu.

- Radiš?

- Trenutno ne.

Setila sam se onog malog kome je Jovana pronašla posao, hm.

- Izložiću ti jednu ponudu a ti razmisli pa ćeš mi sutra odgovoriti i neću da čujem odmah ne. Jasno?

Pogleda me smrknuto.

- Pronaći ću ti posao a zauzvrat ćeš razgovarati sa mojom prijateljicom Jovanom, ona je psiholog – izložim predlog i gledam ga kako se premišlja.

- Razmisli, niko te neće maltretirati i radićeš nešto u skladu sa svojim godinama. A sad briši.

Pogleda me još jednom začuđeno, odmahne glavom i izađe bez reči.

Sad moram da tražim dve usluge.

- Mama stigla sam.

- Odlično, idi prvo ručaj, Jelena stiže za dvadeset minuta.

- Dobro – izvadim telefon i nazovem Jovanu.

- Ako zoveš da se raspravljaš u vezi sa haljinom odmah da ti kažem da uzalud zoveš.