Strpljivo zavedena 🔚

Part 13

Svi ljudi različito reaguju na loše vesti. Neko plače, neko histeriše, ima i onih koji padaju u nesvest, čula sam i da često šokiraju, a kako ja reagujem na loše vesti? Izvodim striptiz, tako je. Aleksa mi je malopre javio da su pregledali moj auto, neko je namerno sabotirao moje kočnice. Pokušali su de me ubiju. Kako nisam znala šta da radim pojačala sam muziku i izvela striptiz u dnevnoj sobi. Šteta što niko nije video, bilo je dobro, ako nekad puknem kao profesorka uvek mogu da se skidam za novac. Ali ovaj put striptiz nije bio dovoljan, zato sam otišla u teretanu i istrošila se do poslednjeg atoma snage.

Dok sam se tuširala istina me je pogodila kao grom. Neko je mogao da bude sa mnom u tom autu, Eva, moja majka, Jovana, Aleksa . . . To što sam bila sam je bila puka sreće kao i to što sam vozila sporo, ja obično vozim brzo. Gospode.

Stena dva mi otvara vrata i ja ulazim u džip, stavljam slušalice u ušima i pustam Train, Pat Monahan peva "Drive by". Nakon ove pesme počinje sa One republic i "Secrets", i ne znam zašto sam se slomila. Ne plačem ali duša me boli, znam da me neke devojke sigurno mrze ali generalno svima se dopadam, vesela sam, pozitivna . . . I sad neko želi da me ubije, tar sam toliko loša osoba? Izvadim slušalice i počnem da razmišljam, moram debelo da se potrudim ako želim da živim.

Ulazim u stan i zatičem gomilu ljudi, tu si Aleksa, Eva i Luka, i tu si Jovana i Damjan.

- Zar vi niste na medenom mesecu?

- Dođi ovamo - Jovana se pokrene i uhvati me u medveđi zagrljaj. Sranje, Aleksa im je rekao. Zašto je to uradio? Ne želim da se brinu za mene. Kao da me njen zagrljaj ne guši dovoljno došla je i Eva i ludače su počele da plaču.

- Aman, prestanite. Eva, Jovana dobro sam, pa vidite – izrebrim trojicu muškaraca koji mirno stoje i gledaju nas.

- Dišite, trudne ste pobogu.

Na ovo se malo primire, ne jecaju više ali me ne bi čudilo da ponovo krenu.

- Ludačo jedna, gde si bila?

- U teretanu.

- Nije pametno da izlaziš iz kuće – Eva se namršti.

- Stene su uvek sa mnom ne brinite.

- Šta su "stene"? – Jovana se pribere.

- Njeni telohranitelji zove ih Stena jedan i Stena dva – Aleksa im objasni.

- Razumem i koji je plan?

- Još uvek radim na njemu – tehnički nemam nikakav plan.

- Sutra idemo u policiju, videćemo šta će nam reći – Aleksa me pogleda.

- A mimo policije? – Luka se namršti.

- Za sada ima telohranitelje, nigde neće ići sama.

- Možda bi trebalo da je odvedeš iz države – Demir predloži a ja raširim oči.

- Razmišljao sam o tome, to će nam biti poslednja opcija.

- Stanite malo, ne želim da napustim državu, imam porodicu ovde, posao. I sigurno neću da pružim zadovoljstvo toj osobi koja želi da me ubije time što ću pobeći glavom bez obzira – odbijam da bežim.

- Milice ako ovo ne rešimo u najkraćem roku ideš sa mnom u Grčku i tačka.

- Ali . . .

- Bez ali, to je za tvoje dobro i o tome neće biti dalje rasprave – ozbiljno mi kaže i svi se slože sa ovim predlogom. Glasno sam frknula dajući im do znanja sa se ne slažem ali sa ćutala jer znam da nemam nikakih šansi protiv njih.