Bori se za mene 🔚

Part 6

- Dakle Emilija oborena si s nogu? – Maksim mi se mangupski smeška dok se vozimo ka mojoj kući.

- Definitivno Maksime.

Kako su se svi složili sa onim što sam rekla donela sam odluku o pravcu smera mog i Mininog života. I jedva sam čekala da se bacim na njeno realizovanje.

Maksim je izneo Minu i odneo je u njenu sobu. Nisam htela da ga pratim zato sam stala ispred svoje spavaće sobe i otvorila vrata. Jedno od glavnih nepisanih pravila koje sam naučila u Domu i primenjivala često u životu jeste " Uzmi sve što možeš". On je imao svoju priliku, sad je na mene red.

Tiho je zatvorio vrata, okrenuo se i sporim koracima došao do mene. Trepnula sam samo jednom zatim sam ga uhvatila jednom rukom za majcu, hodala sam unazad ka svojoj sobi vukući ga i ne odvajajući pogled od njegovog, onda sam slobodnom rukom gurnula vrata koja su se sama zatvorila.

U milisekundi me uhvato za ramena i gurnuo na vrata, moja leđa su se pobunila a ruke našle pored tele. Taman sam htela da mu obrusim nešto kada je nežno stavio šake na vrata iznad mojih ramena, pored moje glave i prikovao pogled za moje oči, zahtevajući moju punu pažnju.

- Dajem ti samo jednu šansu, i to isključivo zbog toga što si spasila život mom detetu, jednu jedinu šansu da se predomisliš i izbaciš me iz svoje sobe. Zaboraviću da postoji nešto među nama i zadovoljiću se onim što trenutno imamo. Tvoja odluka.

Jebote, to je to, to je jedina šansa koju ćemo nas dvoje ikad imati. Ne treba ovu odluku da donesem sama.

- Da li želiš da se predomislim? – postavljam pitanje koje me muči, i koje će nas definisati za budućnost, znam da hoće, jer ovo je jedan od onih "biti il ne biti" trenutaka. Trenutak koju zahteva moju odluku, odluku koju ne mogu doneti jer ne želim da živim sa osećajem da sam odabrala pogrešno. Kukavica sam, znam, ali u ovom trenutku plašim se samo njegovog odgovora, jer taj odgovor će nas definisati, ne moja odluka.

- Ne, ne želim – uzdahnuo je neverovatno sporo. Taman toliko mi je bilo potrebno da obradim njegov odgovor.

- Dobro, zato što ni ja ne želim da se predomislim .

To mu je očigledno bilo dovoljno, jer je spustio svoje usne na moje i nežno me privukao sebi. Razdvojila sam usne dozvoljavajući mu da jezikom uđe unutra i ubrza situaciju.

Teturali smo se ka krevetu skidajući odeću jedno sa drugog stalno se ljubeći. Kada smo napokon bili goli nežno me gurnuo na krevet. Bio je očaran mojim grudima.

- Od kada sam te upoznao želim da ti priznam kako smatram da imaš savršeno jebene sise.

- Znam. Nadam se da ti ne smeta ovaj jako dobar rad plastičnog hirurga?

Uputio mi je zavodljiv osmeh i bacio se na mene jasno mi stavljajući do znanja da je i on oduševljen ovim radom.

- Dušo. Emilija – Maksim pokušava da me probudi.

- Hmmm – tonem.

- Zaista bi trebali da porazgovaramo, postoji mnogo toga što ne znaš o meni.

- Aham – ne mogu da otvorim oči. Ne želim.

- Emilija – njegov glas mi je sve dalji i dalji.

- Kasnim – jurcam po stanu spremajući se.

- Imaš li novac? – pitam Mariju.

- Imam, ne brini – pronašla mi je ključeve.

- A da i Maksim spava u mojoj sobi – ne želim da upadne i izgubi se kada ga vidi nagog. Ionako se sva pogubi u njegovom prisustvu.