Bori se za mene 🔚

Part 20

- Ah – lenjo sam se protegnula u krevetu. Sunčevi zraci su se probijali kroz venecijanere. Zbacila sam prtekrivač sa sebe i konstatovala da sam polugola. Maksim mora da me je svukao, zna da volim da spavam samo u gaćicama i nekom topu ili brusu. Koliko li je sati? Navukla sam kućni ogrtač, obavila jutarnji ritual u kupatilu i izašla iz spavaće sobe.

Zatekla sam Maksima i Minu kako jedu kroasane ispred televizora. Oko njih se nalazi mnoštvo otvorenih poklona, ukrasni papir je pobacan na sve strane a preko njega odeća, igračke, knjige.

- Bolje da nisam ni ustajala iz kreveta. Pogledajte sav ovaj haos – rekla sam bez ljutnje u glasu.

- Mama budna si – Mina je ustala sa poda i zagrlila me.

- Dobila sam mnogo poklona i rođendan je bio strava.

- Drago mi je što ti se sve dopalo, izvini što sam propustila skoro ceo rođendan. Nadoknadiću ti, obećavam.

- Nema veze mama znam da si puno radila, ne ljutim se – poljubila me je.

- Dobro, a sad da počistimo ovaj lom i idemo u vrtić.

- Novi?

- Da novi, hajde sakupljaj svoje stvari i nosi u svoju sobu.

- Ali moram da se spremim za vrtić – lepo se izvukla.

- Dobro idi i spremi se, ja ću kasnije ovo da sklonim – ipak je bila sama dva dana. Odjurila je u sobu kao da je đavoli gone.

- Jesi li se odmorila? – Maksim je oprezno ustao.

- Jesam, osećam se kao nova. Kako si se snašao sa Minom? – creva su počela da mi zavijaju od gladi. Krenula sam ka frižideru, da napravin neki sendvič a Maksim je krenuo za mnom.

- Dobro nije ona naporana i u svemu je nekako samostalna, mada je par puta pitala za tebe. Nije bilo potrebe puno joj objašnjavati za tako malo dete razume tvoj posao bolje od mene.

- Praktično je odrasla u bolnicu, često je vodim tamo – opa Katarina mi je napunila frižider. Obožavam tu ženu. Izvadila sam puno činija i sve ih otvorila.

- Emilija, znam da si gladna ali molim te obrati pažnju na mene, zaista moramo da porazgovaramo – uzeo mi je poklopac iz ruku.

- Umirem od gladi, možeš da govoriš dok jedem – pronašla sam kiflice i bacila se na hranu. Bože voda mi bukvalno ide na usta.

- Slušam te – stavila sam ruku preko usta jer su mi puna.

- Zatekla si me samog sa drugom ženom i umesto da sada vrištiš na mene, bacaš stvari i ne znam šta još ti jedeš i ponašaš se normalno, kao da se ništa nije dogodilo – ma da li se on to ljuti što ja nisam ljuta?

- Pa da li se nešto dogodilo? – progutala sam zalogaj i zalila koka kolom.

- Naravno da nije, ti si jedina žena koja me interesuje i nikad te ne bih ponizio na taj način – namrštio se.

- Dobro – nastavila sam da trpam hranu u usta.

- Emilija tvoja nezainteresovanost za to što me druga žena umalo nije silovala mi ne prija, da ne kažem da me ljuti.

- Aman – prevrnula sam očima i progutala zalogaj.

- Maksime da li ti želiš da ti verujem ili ne?

- Naravno da želim.

- Ne vidim u čemu je onda problem.

- Problem je u tome što nisi uopšte ljubomorna.